Da li emocije mogu da se kontrolišu?

Uverenja u vezi emocija mogu da utiču na naše mentalno zdravlje.

Kontrola emocija može delovati kao najteža stvar na svetu. Šta ako postoji trik, koji nam pomaže da naš unutrašnji svet držimo pod kontrolom?

Mnogi bi bili zainteresovani za tako nešto. Ali, ne samo da direktna kontrola nad emocijama nije moguća, nego i postojanje emocija nije ništa loše. Zapravo, nekada je čak i zadovoljstvo surfovati na tom talasu promenljivih osećanja—čak i kada je to veoma frustrirajuće, čak i kada moramo da prihvatimo emocije poput besa.

Dok su brojne studije u psihologiji ispitivale uticaj koje emocije mogu imati na lično blagostanje, skorija istraživanja sugerišu da uverenja koja držimo u vezi emocija imaju važnu ulogu u održavanju mentalnog zdravlja. Razmotrite samo uverenje o postojanju mogućnosti kontrole emocija. Da li verujete da je emocije moguće kontrolisati (da su oblikovane vašom voljom) ili da ih nije moguće kontrolisati (dolaze “nepozvane” i odlaze vodeći se nepoznatim razlozima)? Iako ovakva uverenja izgledaju naivno na prvi pogled, mi plaćamo visoku cenu za njih: ne samo da mogu postati faktor rizika za depresiju, nego mogu i da vode strategije koje koristimo da bismo upravljali emocijama svaki dan.

Prema Brett Ford sa Univerziteta u Torontu, svi smo mi teoretičari emocija i svakodnevno odlučujemo u šta verujemo kada su u pitanju emocije. U koju onda teoriju emocija bi trebalo da verujemo kako bismo pronašli bolje psihološke ishode za sebe? Odgovor iz istraživanja dr. Ford je jasan: U proseku, poželjno je verovanje da su emocije dobra, korisna iskustva, i da nisu neophodno štetna i oštećujuća. Takođe, poželjno je verovati da se emocije mogu kontrolisati.” Ali, to ne znači da možemo jednostavno i rigidno njima upravljati: “Ako mislite da su emocije u potpunosti podložne kontroli sve vreme, zamislite koliko to može da bude stresno u trenucima kada niste u stanju da upravljate njima.”

Evo i zašto su uverenja o emocijama bitna.

Koji su najvažniji uvidi o emocijama iz istraživanja?

Putevi ka ličnom blagostanju i dobrobiti su mnogo više nijansirani nego što smo to mislili. Na primer, postoje situacije i konteksti u kojima je bes najzdravija opcija, ali i konteksti u kojima biti srećan može da nam se “obije o glavu”. Mnogo toga ovisi o kontekstu u kojem doživljavamo određenu emociju.

Zašto su naša uverenja o emocijama važna?

Ono što verujete o svetu uobličava kako percipirate svet i kako se odnosite sa njim. Tako, ono što verujete u pogledu emocija bi trebalo da oblikuje kako pristupate i upravljate njima. Na primer, ako mislite da su sve emocije loše, šta će se desiti kada ste uznemireni? Ili ako verujete da emocije nije moguće kontrolisati, šta će se desiti kada budete u prilici da morate da kontrolišete emocije? Naša uverenja, koja nekada zovemo i “teorije” ili “perspektiva uma”, imaju sveprožimajući uticaj na sve nas, čak i kada ne mislimo o njima u svakodnevnom životu. Ona su vodiči za naše akcije i osećanja, i strategije koje koristimo kako bismo ih regulisali.

Odakle naša uverenja dolaze?

Ponekad ova uverenja dolaze iz spoljašnje sredine—ljudi nam često govore kako bi trebalo da se osećamo; na primer, roditelji su nam možda govorili: “Nemoj da plačeš”, ili “Budi srećan/na”.

Kada posmatramo druge ljude, primećujemo da se bore sa svojim emocijama ili da ih osuđuju. S druge strane, uverenja mogu da “pristignu” iz našeg sopstvenog iskustva. Ako sam imao teškoće u upravljanju sopstvenim emocijama, možda ću doći do opšteg zaključka da je emocije relativno teško kontrolisati. Ili, ako često imam teške emocije koje uzrokuju patnju i mentalnu bol, ja mogu da razvijem uverenje da su emocije uopšteno veoma loša stvar.

Kako uverenja o emocijama utiču na mentalno zdravlje?

Kako bi ova apstraktna uverenja oblikovala zdravlje ljudi i njihovo lično blagostanje, određeni procesi moraju da se iniciraju. Jedan od najčešćih načina je kroz regulaciju emocija (strategija kojom postižemo promenu postojećih emocija i kontrolišemo vreme kada se javljaju).

Na primer, ako mislim da je emocije relativno teško kontrolisati, onda ću možda imati manje šanse da ih regulišem tokom dana. Još jedan proces je meta-emocija: osećati emocije u vezi emocija. Na primer, ako mislim da su emocije loše i štetne, onda ću se možda osećati loše kada se osećam anksiozno, što će voditi u još gora osećanja.

Koliko su naše emocije stvarno pod našom kontrolom?

Zavisi od toga šta podrazumevate kada kažete “emocije” i “kontrola”. Emocije su složen fenomen sa mnogo lica. Imamo unutrašnja subjektivna iskustva, facijalne ekspresije, fiziološke reakcije. Neke od tih aspekata je lakše kontrolisati nego neke druge. Na primer, maskiranje spoljašnjeg izražavanja emocija može biti lakše u nekim kontekstima nego promena onoga što osećate ili promena vlastite fiziologije.

Ovo može da zavisi i od intenziteta same emocije, gde jače emocije se teže stavljaju pod kontrolu od slabijih emocija. Ironično, od veće je koristi da pokušate da ne kontrolišete svoje emocije. Ako samo prihvatimo emocionalna iskustva i pustimo ih da prirodno teku svojim tokom, ona će se ranije završiti. To je jedan od glavnih razloga zašto je prihvatanje emocija jedna od najmoćnijih tehnika emocionalne regulacije—može da nam pomogne da se bolje osećamo, pogotovo zbog toga što ne podržavamo i ne kultivišemo negativne emocije. Cilj ne bi trebalo da bude da se otarasimo svih emocija, nego da ih iskusimo do određenog stepena i u pravom kontekstu, kao i da se brže i lakše oporavimo posle tog iskustva.

emocije, psihoterapija, psihoterapija online, anksioznost, depresija
Psihoterapija može u značajnoj meri da pomogne u promeni uverenja koja su povezana sa emocionalnom regulacijom.

Da li možemo da promenimo naša uverenja?

Dokazi iz psihoterapijske prakse nam govore da je moguće. Na primer, kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže ljudima sa socijalnom anksioznošću da smanje svoju anksioznost, tako što će im pomoći da razviju uverenje da je anksioznost moguće staviti pod kontrolu.

Jedan od ciljeva psihoterapije je promena maladaptivnih ponašanja.

Važno je napomenuti da je promena uverenja tek prvi korak—takođe je krucijalno važno da ljudi dobiju potrebne alate sa kojima mogu da regulišu emocije. Ubeđivanje nekoga da kontroliše svoje emocije možda nema tako dobar efekat ako osoba nema potrebne alate kojima može da kontroliše svoje emocije. Korisna terapijska intervencija bi verovatno trebalo da uključi oba—promenu uverenja i usvajanje veština koja efektivno regulišu emocije.

Kako kultura oblikuje naša uverenja?

Naša uverenja delimično dolaze iz naše kulture. Neke emocije su više vrednovane u nekim kulturima, a u nekim manje. Ako živimo u kulturi u kojoj se veruje da je određena emocija vrednovana, mi bi trebalo da vrednujemo tu emociju—i da je verovatnije doživimo.

Kako rezultati istraživanja pomažu u poboljšanju života?

Uverenja koja imamo utiču na to kako upravljamo svakodnevnim iskustvima. Ako bar malo možemo da promenimo ta uverenja, mogli bismo da promenimo i način na koji pristupamo dnevnim emocionalnim iskustvima koja se akumuliraju i postaju naš osećaj lične blagodeti.

Na primer, ako imam tendenciju da verujem kako su negativne emocije loše, onda svaki put kada sam pod stresom na poslu ili imam konflikt sa partnerom, ta iskustva će biti još stresnija i uzrokovaće više patnje. Ako mogu da promenim svoja uverenja da postanu više obuhvatna i sa više saosećanja prema sebi—da posmatram emocije sa radoznalošću umesto sa osuđivanjem—ova svakodnevna iskustva ću možda doživljavati manje stresno. Tokom vremena, čak i male promene mogu da se akumuliraju i da na kraju izgledaju kao velike planine.

Kakve “trikove” možemo preporučiti adolescentima u kontroli emocija?

Kada imate intenzivno emocionalno iskustvo, pokušajte da sedite sa tom emocijom i da je posmatrate. Prepoznajte je i pustite je da bude. Nemojte da pokušavate da je se otarasite po svaku cenu ili da sudite o tome koliko je dobra ili loša. Udahnite duboko nekoliko puta. Osećajte je. Možda je opišite, pokušajte da je razumete i to odakle dolazi (“mislim da sam uznemiren, ili moje ponašanje izlazi van kontrole”).

Pokušajte da se decentrirate tako što ćete “oduzeti” identitet iz rečenice “Ja sam tako besan/na!”. Umesto toga, recite: “Evo ga trenutak besa”.

Ako možete da oslabite jačinu vaših osećanja, biće mnogo izvodljivije da ponovo promislite situaciju i da zadobijete novu perspektivu.

Sve dok ne ruminirate oko toga, emocija će na kraju otići sama od sebe.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/between-cultures/201811/can-emotions-be-controlled

9 thoughts on “Da li emocije mogu da se kontrolišu?

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s