Kako razlikovati psihopatu od sociopate?

Postoje značajne razlike između ova dva pojma.

Da li ste nesigurni koje su razlike između sociopate i psihopate?

Ako je tako, niste sami u tome. Mnogi psihijatri, forenzički psiholozi, kriminolozi, i policajci pogrešno koriste termin sociopata i psihopata. Stručnjaci se takođe ne slažu oko značajnih razlika između ova dva poremećaja—a oni koji se slažu da postoje razlike se često ne slažu oko toga kakve su to razlike.

Ipak, moguće je pronaći neke značajne karakteristike kod oba tipa. Peto izdanje Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-5) definiše i sociopatiju i psihopatiju pod istom dijagnostičkom kategorijom—antisocijalni poremećaji ličnosti. Ovi poremećaji dele mnoge ponašajne crte, a to može voditi u zabunu. Ključne karakteristike koje sociopate i psihopate dele su:

  • Nemar prema socijalnim normama i zakonima
  • Nemar prema pravima drugih
  • Nemogućnost osećanja kajanja i krivice
  • Tendencija ka nasilničkom i agresivnom ponašanju

Dodatno, sociopate i psihopate takođe imaju svoje jedinstvene ponašajne karakteristike i izvore.

Sociopate su često nervozni i veoma lako se iznerviraju. Oni su nasilni i skloni emotivnim pražnjenjima, uključujući i napade besa. Oni su češće neobrazovani ili manje obrazovani, a žive na rubovima društva. Oni nekada nisu u stanju da zadrže stalan posao ili da se dugo zadrže na jednom mestu . Često je za sociopate teško, ali ne i nemoguće, da formiraju privrženost prema nekom drugom. Zbog toga, značajna vezivanja svakog psihopate biće verovatno samo nekoliko ljudi i biće veoma ograničena. Kao pravilo, oni će imati probleme u odnosima.

U očima drugih, sociopate će izgledati uzbuđeno i poremećeno. Svako kriminalno delo koje počine, uključujuči i ubistvo, imaće tendenciju da bude slučajno i spontano, a ne planirano. Zbog ovog naizgled nepostojanog ponašanja, lakše je prepoznati sociopatu od psihopate.

Za razliku od sociopata, psihopate ne mogu da formiraju emocionalne veze ili da osete empatiju za druge. Psihopate su često agresivni i ponašaju se kao predatori. Oni vide objekte kao zabavu. Iako im nedostaje empatija, psihopate su često veoma šarmantni ljudi koji mogu da “razoružaju” sve u okolini svojim ponašanjem. Oni su manipulativni i mogu lako da zadobiju poverenje drugih ljudi. Oni uče da oponašaju osećanja, uprkos njihovoj nesposobnosti da ih zaista osećaju, i izgledaće normalno ljudima koji ne sumnjaju ili nisu sumnjičavi. Psihopate su često veoma obrazovani ljudi i imaju stalne i stabilne poslove.

Neke psihopate su toliko dobri u manipulaciji da imaju porodice i druge dugotrajne odnose, a da njihova okolina nikada ne posumnja u njihovu pravu prirodu. Kada počine krivična dela, psihopate pažljivo isplaniraju svaki detalj unapred i često imaju rezervni plan u glavi.

psihopatija, sociopatija, psihoterapija, savetovanje, online
Smatra se da je psihopatija jedan od najopasnijih poremećaja ličnosti.

Za razliku od sociopata, kriminalci koji su psihopate su hladni, smireni i usmereni na detalje. Iz perspektive policije, “hladnokrvna” priroda psihopata ih čini veoma efektivnim kriminalcima. Kao takve, njih je teže pronaći i identifikovati nego sociopate. Na žalost, može da bude veoma teško da znate kada vas je psihopatski predator označio kao žrtvu za izrabljivanje.

Sa dijagnostičke strane, etiologija ili uzrok psihopatije je različit od sociopatije. Postoji pretpostavka da je psihopatija rezultat nasleđa (genetike), dok je sociopatija rezultat sredinskih faktora. Psihopatija je povezana sa fiziološkim nedostacima, koji su povezani sa nedovoljnim razvojem delova mozga koji su odgovorni za kontrolu impulsa i emocija.

Sociopatija, sa druge strane, je više proizvod traume u detinjstvu ili fizičkog/emocionalnog zlostavljanja. Pošto se sociopatija pre uči nego što je urođena, sociopate su sposobni za empatiju u određenim okolnostima, i sa određenim osobama, ali ne sa nekim drugim.

Na kraju, psihopatija je ređa od sociopatije, i smatra se da je najopasnija od svih antisocijalnih poremećaja ličnosti. Nije iznenađenje da su mnoge serijske ubice, poput Teda Bundyja, Dennisa Radera i Johna Wayne Gacyja, bili psihopate bez osećaja kajanja. Zaista, procena je da skoro 50 procenata serijskih ubica su psihopate.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/wicked-deeds/201801/how-tell-psychopath-sociopath?utm_source=FacebookPost&utm_medium=FBPost&utm_campaign=FBPost

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s