Da li je zdravo biti tužan?

Mitovi i realnost tuge–uvidi u ovo mogu da povećaju vašu emocionalnu inteligenciju.

Tuga ima veoma lošu reputaciju u skoro svim kulturama. Izgleda da gde god da se okrenete, možete naći različite opcije koje vam pomažu da izbegnete tugu i da vas učine “srećnijim”. Socijalne mreže su, naravno, glavni osumnjičeni i krivac, sa neprekidnim postovima na Instagramu, koji iznova i iznova pokazuju svetu samo naše najsrećnije lice. Sreća je postala, na mnoge važne načine, indikator uspeha (ili je to bar stvaranje izgleda/privida na socijalnim mrežama da ste “srećni”). S druge strane, tuga je postala izraz neuspeha ili patologije.

Da li vas ova priča o tuzi čini tužnima? Naravno da postoje aplikacije za ovo. U stvari, postoje oko 10 aplikacija u svim stilovima i pristupima, od kognitivno-bihejvioralne (KBT) do dijalektičko-bihejvioralne (DBT) terapije, pa sve do pozitivne psihologije.

Dakle, da li je tuga loša po vas? Pa, ako ste gledali čuveni animirani film Inside Out, film o emocijama jedne devojčice, a vrti se oko protagoniste Radosti i njene zbunjenosti u vezi uloge emocija poput Tuge–odgovor je prilično jasan.

Radost otkriva da Tuga igra važnu ulogu u našem životu–slično na način na koji, u psihoterapiji, mi kao terapeuti pomažemo našim klijentima da se suoče sa svojim emocijama.

Film Inside Out nam pomaže da uvidimo da postoje mnogi problematični mitovi o tuzi, koji mogu da postanu prepreka na našem putu da živimo zdrav život ispunjen smislom i značenjem. Evo nekoliko najčešćih mitova i stvarnosti u vezi tuge.

Mit: Biti tužan znači biti depresivan. Izjednačavanje tuge sa depresijom je najčešća greška koju ljudi prave kada pregovaraju sa sopstvenim emocijama. Većina psihologa bi se složila da je tuga indikator da se nešto bolno dešava ili se desilo u vašem životu–obično je to gubitak ili emocionalna povreda neke vrste. Ako ste bili u nekoj vezi koja se naglo završila, naravno da ćete se osećati loše u vezi gubitka tog odnosa. Ako neko važan u vašem životu vas ponizi ili odbaci, ima mnogo smisla u tome što osećate bol i tugu.

Tuga je zdrav emocionalni odgovor na bol i/ili gubitak i signalizira potrebu za brigom i saosećanjem prema sebi i drugima. Depresija je klinički poremećaj u kome osoba nije samo jednostavno tužna. Nenalik tuzi, ljudi koji se bore sa depresijom imaju veoma siromašan self-koncept i često misle da bi svet bio bolje mesto bez njih. Depresija nije tuga, ali često uključuje dosta tuge koja vremenom nije bila iskazana ili doživljena u potpunosti.

Mit: Pokazati tugu je znak slabosti. Tuga je jedna od najsnažnijih emocija, zbog toga što signalizira neki problem i  “povlači” druge ljude ka nama, kada se izrazi. Drugim rečima, tuga je emocija koja najčešće izaziva empatiju i brigu kod drugih ljudi. Pomislite na bebu koja plače–ona nema drugi način da komunicira potrebu za podrškom i brigom, sem da tako izrazi svoju tugu. Plač i iskazivanje neprijatnosti ili bola je prvi način na koji naučimo da komuniciramo naše potrebe za brigom i podrškom iz sredine. Tuga bi trebalo da se vidi, kako bi signalizirala drugima da reaguju, jer smo mi, pre svega, socijalna bića. U stvari, mnogi tvrde da je Homo Sapiens kao vrsta bez kandži i otrova, i drugih prirodnih oružja/odbrana, preživeo kao vrsta baš zbog sposobnosti da čita, odgovara na emocije drugih pripadnika grupe. Kada utešimo one koji osećaju bol ili su uplašeni, kada dobijemo brigu i ohrabrenje od drugih, ljudi su efektivno odgovarali na tugu sa empatijom, što izgleda da smiruje i “hladi” naš centralni nervni sistem. Sposobnost da se nervni sistem “ohladi” i reguliše, pomaže grupi ljudi da efektivno koristi naš “misleći mozak”, prefrontalni korteks, koji je zadužen za planiranje, stvaranje, i uspešno prevladavanje raznih situacija–bez obzira da li smo suočeni sa sabljozubim tigrom ili šaljemo astronaute na Mesec. Komuniciranje emocija, kako bi efektivno upravljali snažnim emocijama kao grupa, je jedna od navećih naših snaga kao vrste. Neuspeh u komuniciranju tuge nas lišava ovog evolucionog dara.

Mit: Ako dopustite sebi da budete tužni, bićete “zaglavljeni” u tuzi ceo život. Najveći strah koji kliničari susreću kod ljudi jeste strah od toga da će oni biti preplavljeni i zaglavljeni u bolnim emocijama, poput tuge. Dok emocije mogu izgledati moćno i nepokretno, sve su emocije zapravo veoma nestalne i prolazne, zbog toga što one postoje samo zato da bi dale signal za neposredno ponašanje. Emocije su jednostavno način vašeg uma i tela da privuče vašu pažnju na nešto u vašoj sredini ili u vašem životu–možete misliti o njima kao o “tvitovima” koji vam stižu putem pet čula. Ponekad, ljudi imaju teškoće da razumeju i odgovore na tugu, zbog toga što veruju u spomenute mitove, a onda tuga postaje nešto preteće i opasno. Tu se ljudi i najčešće zaglave.

psihoterapija, psihoterapija online, anksioznost, depresija, tuga, emocije, mentalno zdravlje
Psihoterapija može da pomogne u prihvatanju snažnih neželjenih emocjia, poput tuge, i pronalaženju smisla i značenja u njima.

Kako ovo izgleda u “stvarnom životu”? Paul, od skoro roditelj i menadžer u jednoj kompaniji, došao je na psihoterapiju, zbog toga što nije mogao da vidi sebe kao srećnog čoveka, posle rođenja njegovog sina. Kako je vreme odmicalo, postalo je jasno da se Paul oseća loše, jer nije mogao da uravnoteži svoju uspešnu i zahtevnu karijeru sa novim obavezama kao otac. Ipak, Paul se osećao krivim, zbog toga što oseća ova osećanja, jer je naučen da ne bi trebalo da oseća tugu–što je znak slabosti–i da to može samo voditi u depresiju.

Kada je Paul razumeo koliko njegova tuga ima smisla, kako ona ukazuje na to da je on brižan otac, ali i posvećen profesionalac, koji se bori sa novim životnim promenama, on je bio pun zahvalnosti prema terapeutu i zahvalio mu se, kroz suze, što je konačno uspeo da bude srećan i da se oseća povezano sa sinom. Kada je uspeo da iskaže svoju tugu, on je dobio utehu i olakšanje–i sve je konačno prošlo. Tuga više nije bila potebna. Sve emocije prolaze kada na njih odgovorimo tako što efektivno delamo. Tuga nije izuzetak.

Tuga, kao i sve ostale emocije, jeste zdrava i trebalo bi da nam pomaže da bolje se ophodimo prema sebi i drugima, odgovaramo na zahteve sredine, na veliki svet oko nas. Ako se konstantno borite sa tugom, imate teškoće u razumevanju zašto ste tužni ili šta je to krenulo loše u vašem životu, rad sa sertifikovanim psihoterapeutom vam svakako može pomoći da se vratite na svoj put u životu.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/psychlopedia/201901/is-sadness-healthy

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s