Svi žele da budu srećni, ali šta misle kada kažu “sreća”?

Ako postoji nešto oko čega se ljudi različite nacionalne pripadnosti i političkih gledišta slažu, jeste to da žele da budu srećni. Jedna anketa sprovedena u 48 zemalja je pokazala da su stanovnici svake zemlje, pre svega, želeli sreću za svoju decu.

Očigledno, sreća je cilj koji je mnogima važan—ali šta je zapravo sreća? Da li se svi slažu oko toga šta sreća znači, ili misle nešto drugačije kada kažu “biti srećan”?

Ako ste ovladali umetnošću sreće, kako je uči Dalaj Lama, da li biste bili na isti način “srećni” na koji je bio Džon Lenon kada je bio dete? Kada je Pharell Williams pevao o tome da je srećan, da li je on uživao neotuđivo pravo koje su tvorci američkog ustava opisali u ovom dokumentu?

Filozofi dugi niz godina diskutuju o tome šta je to tačno sreća ili “blagostanje”. Nije iznenađujuće da nisu postigli dogovor. Umesto toga, filozofi danas su se “složili da se ne slažu” oko jedinstvene definicije sreće. Oni sada razlikuju bar četiri centralne vrste sreće, koje su nazvali hedonistička sreća, zadovoljstvo životom, eudemonija, i ispunjenje potreba ili želja.

Možda je najpoznatija vrsta sreće hedonistička sreća, koja uključuje doživljaj relativno pozitivnih (umesto negativnih) emocija. Hedonistička sreća je ponekad ono što zovemo zadovoljstvom; to je senzacija da se osećamo dobro, i da se, naravno, istovremeno ne osećamo loše. Hedonističko zadovoljstvo je ono što osećate kada jedete svoju omiljenu čokoladu—senzacija topljenja na vašem jeziku, slatkoća koja ispunjava vaša usta, i toplo osećanje u vašem stomaku koje kaže “njam njam”. Ali, do sada, ne postoji dokaz da je neko doživeo doživotno blaženstvo samo jedući slatkiše—a zašto je to tako?

Zamislite da je poslednji dan svog života, da ležite na postelji, i da pitate sebe da li ste živeli dobar život, i da pokušavate da odgovorite na ovo pitanje tako što se prisećate dobre hrane koju ste jeli i svih masaža koje ste imali. Deluje apsurdno? Ljudi imaju prirodan osećaj da li su zadovoljni ili nisu zadovoljni svojim životom, što nije nužno zasnovano samo na dodavanju jednog zadovoljstva na drugo. Tu dolazimo do drugog oblika sreće—zadovoljstvo životom. Kao što samo ime to implicira, ova definicija izjednačava sreću sa “biti zadovoljan sa svojim životom”. Naravno, vi možete biti tip osobe koja je duboko zadovoljna životom kriminala, ili mučite životinje radi zabave, ili nalazite zadovoljstvo u nanošenju bola drugom ljudskom biću. Ako koristimo zadovoljstvo životom i hedonističku sreću kao definiciju sreće, mi smo na dobrom tragu da saznamo šta ona znači, ali nam nešto ipak izmiče. Mi nismo na dobrom putu da saznamo šta “dobar život” za svakog čoveka znači i čemu ta osoba stremi.

Rešenje ove zagonetke je u trećoj definiciji sreće—eudemoniji. Koncept koji dolazi od Aristotela potiče od reči “eu” (dobar) i “daimon” (duh), što nas navodi zaključku da vaš život je izgleda vođen istovremeno i srećom i dobrim delima (koja radite u “dobrom duhu”).

Eudemonija opisuje život koji je motivisan vrlinama i dobrom srećom—na primer, u vašoj profesiji, socijalnim odnosima i porodici. Za eudemoniju se često misli da reflektuje “objektivan” stav o sreći: kada bi neko mogao da objektivno pregleda vaš “životni dosije” i da pobroji sva dobra dela i činjenice, kao i uspehe, onda bi mogao da vam otkrije vaš “skor sreće”. Tako, eudemonijski pristup sreći čini mogućim poređenje sreće između dvoje ljudi, na način koji je nešto objektivniji od  merenja zadovoljstva životom—ovo je više kao kada merite temperaturu svom detetu (objektivna mera) nasuprot pitanju da li se oseća bolesno, kako bi ostalo kući i ne bi otišlo u školu (subjektivna mera).

Međutim, eudemonija uklanja lične sklonosti iz jednačine. To je kao kada bi neko rekao da je Barbika savršen poklon za svaku devojčicu. Pored očiglednog problema, moguće je da su Aristotelov savršen “dobar život” i eudemonijski pristup više prikladni za neke, a manje za neke druge ljude.

Na kraju, ispunjenje želja, jeste ono koliko ste daleko odmakli u onome što želite—definicija sreće koju često koriste ekonomisti. Ovaj pristup je objektivna mera (npr. koliko ste toga dobili). Ako Veruca iz filma Čarli i fabrika čokolade želi jednu zlatnu gusku i mnoge druge stvari, neko može, bez toga da zna kako se Veruca oseća ili koliko zadovoljstva dobija, da objektivno izbroji da li je ona dobila to što je htela.

Možete da spekulišete o tome kako ove 4 vrste sreće idu jedna sa drugom—da osoba koja je srećna u jednom smislu te reči, mora biti srećna i u svakom drugom smislu. Ali istraživanja sugerišu da stvari nisu tako jednostavne. Zamislite socijalnog radnika koji nalazi mnogo smisla u svom poslu i ne želi ništa drugo da radi u životu, sem da pomaže drugima. Ipak, on je svakodnevno suočen sa nepravdom i očajem—a to su situacije koje malo nas čine veselim. Ovaj socijalni radnik možda neće izveštavati o hedonističkoj sreći, ali će možda iskusiti druge oblike sreće. On će možda osećati da je zadovoljan svojim životom, da je živeo u skladu sa svojim najdubljim sržnim vrednostima (pomažući drugima), i da je ostvario svoje aspiracije.

Zaista, sadašnja istraživanja pokazuju da se različiti oblici sreće preklapaju oko 50 procenata. Ovo znači da ako znate nekoga ko ima jednu vrstu sreće, imate samo 50 posto informacija koje su vam potrebne kako biste odredili koliko su srećni u tri preostala smisla te reči.

Koju od ove 4 definicije sreće ljudi najviše vole? U istraživanju koje je obuhvatilo 807 ispitanika, rezultati su pokazali da su se najviše njih usaglasili oko definicije sreće kao životnog zadovoljstva, a najmanje su se složili oko gledišta da je sreća ispunjenje želja. Ispada da je ljudima važnije kako se njihova životna priča odvija u celini, od toga da li su im pojedinačne želje ispunjene.

Koju vrstu sreće vi želite? Da li vam je prioritet da se osećate dobro, da živite u skladu sa svojim etičkim normama, da postanete bogati i moćni, ili da se osećate zadovoljni načinom na koji ste živeli svoj život? Odgovori na ova pitanja vam mogu pomoći u odluci kako tačno da živite svoj život.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/how-happiness/201802/how-be-happy-step-1-figure-out-what-happy-means