Individualna psihoterapija je proces u kome učestvuju psihoterapeut i klijent. Zajednički cilj oba učesnika u psihoterapiji može da bude da inspiriše promenu ili da poboljša kvalitet života. Ljudi mogu da traže pomoć na psihoterapiji da bi izašli na kraj sa problemima koji ih na neki način “nadilaze” ili ne mogu da se suoče sa njima nasamo. Individualna psihoterapija se takođe zove i terapija, psihoterapija, psihosocijalna terapija, terapija pričanjem ili savetovanje.

Terapija može da pomogne ljudima da prevaziđu prepreke koje im smetaju da dođu do ličnog blagostanja. Putem terapije mogu se pojačati pozitivna osećanja, kao što su saosećanje i samopouzdanje. Ljudi na terapiji mogu da nauče veštine za upravljanje teškim situacijama, da donose zdrave odluke i da ispune određene ciljeve. Mnogi uživaju u terapijskom putovanju, na kome postaju više svesni samih sebe. Neki idu na terapiju samo zbog ličnog razvoja.

Kada je najbolje tražiti psihoterapiju?

Ako problem počinje da uzrokuje patnju i da se “meša” u vaš svakodnevni život, možda je vreme da se potraži psihoterapeut. Patnja može da znači negativne misli, osećanja, ponašanja, ili čak telesne senzacije, kao što su bol ili ekstreman umor. Važno je ne čekati poslednji trenutak, kada simptomi postaju ozbiljni. Možda je najbolje tražiti psihoterapiju ako ste često nesrećni, ili se osećate preplavljeni i beznadežni zbog životnih problema. Terapija takođe može da pomogne ako ne možete da se fokusirate na radnom mestu ili u školi, ako imate problema sa ovisnošću, ili se osećate kako biste povredili sebe ili nekog drugog.

Neki ljudi mogu da izbegavaju terapiju, a postoje mnogi razlozi za to. Neki od ovih razloga su:

• briga oko stigme koja dolazi sa mentalnim zdravljem
• osećanja stida kada se priča o prošlim povredama ili traumatskim događajima
• odbijanje da se prizna kako nešto nije u redu
• briga o tome da diskusije tokom terapije neće ostati poverljive
• problemi sa novcem

Međutim, statistike pokazuju da su problemi sa mentalnim zdravljem veoma česti. Na primer, u SAD svaka peta osoba ima neki problem sa mentalnim zdravljem. Može vam pomoći činjenica da su terapeuti trenirani profesionalci koji pružaju podršku i zadržavaju potpunu poverljivost svega izrečenog na terapiji. Oni su navikli da pomažu ljudima koji se bore sa bolnim problemima i stidom. Neki terapeuti nude “klizne” cene seanse i druge vidove finansijske podrške kako bi pomogli ljudima u nevolji. Iako je stigma koja okružuje mentalno zdravlje i dalje jaka, sve više ljudi se osećaju potpuno ugodno da pričaju o svom mentalnom zdravlju sa onima kojima veruju.

Trenirani psihoterapeut može da pomogne ljudima da naprave neke promene u svom životnom stilu i načinu življenja. Oni takođe mogu da pomognu u tome da prepoznate i identifikujete uzroke simptoma i da ponude određene strategije kako bi se nepoželjne misli i ponašanja promenili. Terapija može da “opremi” ljude veštinama upravljanja simptomima, da umanji stres i da poveća kvalitet života.

Kako sve psihoterapija može da pomogne?

Terapija može da vam pomogne da izađete na kraj sa mentalnim, emocionalnim i bihejvioralnim problemima. Problemi o kojima može da se diskutuje na terapiji uključuju:

• anksioznost
• stres
• problemi sa ishranom
• bes
• međuljudski odnosi, bračni/partnerski odnosi
• ovisnosti
• nasilje u porodici
• porodični problemi
• nesanica
• seksualnost

Ko obezbeđuje individualnu terapiju?

Profesionalci koji se bave psihoterapijom obično imaju master ili doktorsku diplomu iz psihologije ili srodnih humanističkih nauka (pedagogija, andragogija, itd). Pored toga, obično imaju i specifičan trening iz određenog psihoterapijskog modaliteta.

Šta bi trebalo da očekujete tokom individualne terapije?

Na prvoj psihoterapijskoj seansi fokus je obično na skupljanju informacija. Terapeut priča sa osobom na tretmanu o prošlim iskustvima i fizičkom, mentalnom i emocionalnom zdravlju. Takođe se diskutuju brige povezane sa dolaskom na terapiju. Potrebno je bar nekoliko seansi kako bi terapeut dobro razumeo situaciju. Samo tada oni mogu da pokušaju da razreše probleme i utvrde najbolji kurs akcije.

Osoba na terapiji može i da koristi svoju prvu seansu kako bi utvrdila da li je terapeut i njegov/njen terapijski stil odgovarajući za tu osobu. Pronaći terapeuta sa kojim se “slažete” i imate “dobru hemiju” je od vitalne važnosti za uspešan tretman. Veoma je važno razgovarati o vidu terapije koji se koristi, ciljevima terapijskog tretmana, dužini seanse i koliko je seansi potrebno.

Mnogi terapeuti ohrabruju klijente da oni najviše pričaju. U početku, može da bude teško da govorite o svojim prošlim iskustvima ili sadašnjim problemima. Mnoge snažne emocije mogu da se pojave na seansi. Moguće je da ćete postati uzrujani, besni ili tužni tokom terapijske seanse. Ipak, terapeuti mogu da pomognu ljudima u podizanju samopouzdanja, kako bi se bolje osećali dok terapija bude napredovala.

Terapeuti mogu da zadaju “domaće zadatke”, kako bi pomogli ljudima u brizi o sebi i da napreduju u terapiji. Klijenti mogu da postavljaju različita pitanja u svakom delu procesa. Kako vreme prolazi, oni mogu da razviju pozitivnija raspoloženja i zdravije misaone obrasce.

Klijenti u psihoterapiji mogu da očekuju apsolutnu poverljivost tokom seanse. Ali, terapeut jedino može da prekrši ovo pravilo potpune poverljivosti ako klijent ima nameru da povredi sebe ili nekog drugog. Terapeuti mogu da urade ovo i ako je to zapisano u zakonu države u kojoj rade. Mnogi terapeuti objasne granice poverljivosti i pružaju pisane smernice tokom prve terapijske seanse.

Kako psihoterapija deluje?

Postoje mnogi oblici terapije. Neke vrste psihoterapijskog tretmana su uspešnije kada su primenjene na određenu vrstu problema. Veoma je uobičajeno da terapeuti kombinuju ideje iz različitih terapijskih pravaca kada pokušavaju da odgovore na klijentove potrebe.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je jedna od najpopularnijih vidova terapije. Ovaj pristup pomaže ljudima da uoče veze između misli, osećanja i ponašanja. Onda ljudi mogu da zamene negativne misaone obrasce pozitivnim obrascima. Uverenje iza KBT-a je da “zdrave” misli su često povezane sa pozitivnim osećanjima i produktivnim akcijama.

Drugi efektivni tretmani uključuju:

• Dijalektičnu bihejvioralnu terapiju (DBT): pomaže ljudima da se izbore sa stresom, da poboljšaju emotivnu regulaciju i da rade na odnosima.
• Interpersonalna psihoterapija (IPT): može da pomogne u građenju veština u odnosima.
• Terapija prihvatanja: može da pomogne u podizanju svesnosti o mislima i emocijama.
• Psihodinamska terapija: može da pomogne ljudima da razumeju nesvesna iskustva i kako ta iskustva mogu da utiču na ponašanje.

Koliko dugo individualna psihoterapija traje?

Individualna terapijska seansa traje između 45 i 60 minuta. Koliko se često seanse dešavaju može da zavisi od nekoliko faktora, uključujući:

• stanje mentalnog zdravlja i ozbiljnost
• količina vremena koju klijent ima na raspolaganju
• koliko problem utiče na svakodnevni život
• koliko psihičke patnje problem uzrokuje
• koliko se klijent u terapijskom procesu brzo oporavlja
• finansijska ograničenja

Neki problemi mogu biti obrađeni putem kratke terapijske intervencije u roku od nekoliko nedelja. Međutim, hronični ili neki složeniji problemi mogu zahtevati dugoročni tretman. Ponekad, može biti potrebno više od godinu dana da bi se postigao uočljiv napredak.

Efektivnost individualne terapije

Čak i kada terapija ne može mnogo da pomogne, klijenti mogu da razviju zdrave mehanizme prevladavanja stresnih situacija. Namera da se bude aktivan u terapiji je od esencijalne važnosti za postizanje terapijskih ciljeva i stvaranja pozitivnog terapijskog odnosa između terapeuta i klijenta. Pronalaženje pravog terapeuta je takođe krucijalno važno za terapijski proces.

Istraživanje pokazuje da ishod psihoterapije može da bude manje povratka u prethodna stanja ili mentalne poremećaje, poput depresije i anksioznosti. Dalje, ovo ukazuje na činjenicu da se pozitivni efekti dobre terapije protežu van samog tretmana. Mnogi ljudi govore o poboljšanom stanju posle kraja terapijskog procesa—i to nekoliko godina posle. Terapija je često mnogo efikasnija od psihotropnih lekova ili samih medicinskih tretmana. Mnogi terapijski pristupi su pokazali svoju efikasnost—to jest, podržani su rezultatima istraživanja i kliničkim posmatranjima.

Pronalaženje terapeuta sa kojim se osećate ugodno i prijatno može vam pomoći u tome da dobijete najbolje i najviše od psihoterapije. Kada je osoba na terapiji otvorena i iskrena, terapeuti mogu više da pomognu i da ciljano adresiraju specifične probleme koje ta osoba ima, kao i da prilagode tretman svakom ponaosob. Odlazak na terapiju može da bude težak s vremena na vreme. Ali, važno je otići na svaku seansu i uraditi sve domaće zadatke. Biti strpljiv i držati se plana tretmana može da facilitira dugotrajan uspeh u terapiji.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/modes/individual-therapy