Panika je najekstremniji oblik anksioznosti. Osoba koja doživljava paniku može da oseti teror, konfuziju, ili da se ponaša iracionalno, često kao rezultat percipirane pretnje; na primer, prirodne katastrofe ili mogućnost avionske nesreće. Panika može da ponekad pređe u panični napad, a panični poremećaj je stanje za koje je karakterističan strah od paničnog napada, pogotovo na javnom mestu. Oni koji doživljavaju česte panične napade ili strah od paničnog napada mogu da porazgovaraju sa kvalifikovanim terapeutom.

Razumeti panične napade

Panični napad često dolazi iznenada. Njemu može da prethodi preplavljujući stres, ali panični napad je najčešće potpuno nepredvidiv, iako se anksioznost koja prethodi napadu gomilala neko vreme. Generalno, panični napadi traju kratko, od pet do trideset minuta, i mogu da se dešavaju jednom u životu ili nekoliko puta dnevno. Napadi često imaju očigledan okidač (zastrašujući događaj, mesto, osoba ili sećanje), ali takođe se mogu dešavati bez očiglednog razloga. Ipak, većina terapeuta se slaže da panični napadi, generalno govoreći, imaju objašnjenje koje je moguće pronaći.

Nije u potpunosti jasno šta tačno uzrokuje panični napad, ali neki veruju da neki pojedinci imaju genetsku predispoziciju da paniče, i da određeni stresori u životu mogu da doprinesu okidanju paničnih napada. Oni takođe mogu da budu uzrokovani medicinskim stanjima (hipertiredioza, hipoglikemija, efekti skidanja sa lekova itd). Korišćenje stimulanata kao što je amfetamin, kokain i kofein, takođe može da vodi ka razvoju paničnih napada kod nekih pojedinaca.

Često zastrašujući i uznemiravajući, panični napadi mogu da proizvedu ekstreman strah i nelagodnost, a mogu da budu veoma fizički intenzivni i preplavljujući. Panični napadi često uključuju neke od sledećih senzacija i iskustava:

• drhtanje
• kratak dah, senzacija gušenja
• ubrzan puls, srčane palpitacije, bol u grudima
• mučnina, vrtoglavica, nesvestica
• bujica misli
• “tunel vizija”
• otupelost u ekstremitetima
• zastrašujuće misli, pogotovo o smrti
• užurbano hodanje
• tenzija u mišićima
• ubeđenje da pojedinac gubi kontrolu ili osećaj za realnost
• osećanje odvojenosti od tela

Panični napadi su relativno česti, oko 30% ljudi su imali bar jedan panični napad tokom života. Mnogi ljudi posećuju bolnice zbog toga što doživljavaju ozbiljne simptome i veruju da imaju srčani napad.

Iako se panični napadi dešavaju iznenada, nekada se mogu predvideti. Osoba sa dijagnostikovanim paničnim poremećajem može, na primer, da doživi i očekivane i neočekivane napade, ali da bi neko dobio dijagnozu, mora da ima i očekivane i neočekivane napade. Ljudi koji imaju druge probleme sa anksioznošću ili posttraumatski stres (PTSD) mogu takođe redovno doživljavati panične napade.

Razumevanje paničnih napada

Prema DSM-u, ponavljanje paničnih napada može da vodi dijagnozi paničnog poremećaja, pogotovo kada osoba doživi anksioznost i brigu između napada, živeći u konstantnom strahu od sledećeg napada, a posle bar mesec dana od poslednjeg napada. Ovaj strah često vrši uticaj na svakodnevno funkcionisanje, jer će osoba verovatno izbegavati sve situacije koje bi mogle da “okinu” napad. Strah od paničnih napada može da utiče na to da osoba promeni posao, manje provodi vremena u aktivnostima koje je volela, kao i da iskusi pad u emocionalnom i fizičkom zdravlju.

Ponekad ovaj strah može da vodi ka fobijama, kao što je agorafobija, a to je strah od otvorenog prostora ili gužve, gde osoba može da doživi panični napad, a gde ne može da lako dobije pomoć ili da se ukloni iz tog prostora. Ekstreman strah od paničnih napada može da dovede do agorafobije, ako na vreme nije tretiran. Smatra se da se agorafobija razvija kao posledica paničnih napada, a može dovesti do toga da pojedinac koji pati od nje prestane da izlazi iz kuće.

Generalno, panični poremećaj se razvija u ranom odraslom dobu. Pogađa otprilike 2-3 procenata populacije, a skoro je duplo veća verovatnoća da će žene imati ovaj poremećaj nego muškarci.

Zašto je panika zabrinjavajuća?

Panični napadi i dijagnostikovani panični poremećaj se mogu tretirati veoma uspešno, ali većina ljudi ne shvata da imaju to stanje, ili su suviše uplašeni kako bi potražili profesionalnu pomoć zbog stida ili straha od toga da će im neko reći kako su njihovi simptomi umišljeni. Neki ljudi ne znaju šta tačno uzrokuje simptome paničnog napada, i mogu tražiti medicinsku pomoć iznova i iznova, plašeći se npr. napada astme ili srčanog udara.

Kada se panični napadi ostave netretirani, osoba može da razvije agorafobiju i može da prestane da izlazi iz kuće, a to može da ostavi trag na materijalnu situaciju (finansije) i socijalni život te osobe. Istraživanja pokazuju da ljudi koji ne dobiju adekvatnu profesionalnu pomoć za konstantne panične napade imaju veću verovatnoću da:

• zloupotrebe alkohol i droge
• postanu finansijski zavisni od drugih
• imaju zdrastvene probleme
• posvećuju premalo vremena hobiju, sportu ili razonodi
• pokušaju samoubistvo

Panični napad nije neposredna pretnja ličnog blagostanju pojedinca, osim ako neki drugi zdrastveni problem/poremećaj nije u pozadini aktivan, pa znanje ove činjenice može da smanji anksioznost kod nekih ljudi. Informacije o njihovom problemu i konstantna podrška i uveravanje da “nisu ludi” može takođe da pomogne tim ljudima, a davanje ove informacije je često prvi korak za terapeute koji rade sa ljudima koji doživljavaju panične napade.

Tretman paničnih napada i paničnog poremećaja

Ljudi koji imaju česte panične napade, pogotovo oni koji smatraju da su njihove aktivnosti/funkcionisanje ograničene zbog straha od paničnog napada, mogu da imaju brojne prednosti i poboljšanja ako se odluče da pričaju sa terapeutom. Postoje mnogi oblici terapije koji su dobri za tretiranje anksioznosti i problema koji su u srži paničnih napada. Kognitivno-bihejvioralna terapija, na primer, može da pomogne osobi da bolje razume ponašanja i misaone obrasce koji doprinose paničnim napadima, kao i da promene te obrasce, što utiče na prevenciju sledećih napada i ublažavanje postojećih. Terapeut može da preporuči i terapiju izlaganjem. U ovom obliku terapije, osoba će biti izložena senzacijama koje prate paniku, jednoj po jednoj, u kontrolisanoj sredini, tako da efektivni mehanizmi prevladavanja tih senzacija mogu da se nauče. Ljudi koji imaju problema sa agorafobijom se ohrabruju, kao deo tretmana, da se suoče sa otvorenim prostorom i gomilom, sve dok se ne osećaju prijatno tamo. Grupe podrške takođe mogu da budu dobre za neke ljude.

Lekovi protiv anksioznosti i panike ili benzodiazepini mogu da budu korisni za tretiranje simptoma paničnih napada, pogotovo kada se daju privremeno, ali pošto lekovi ne mogu da tretiraju ono što uzrokuje iskustvo panike, većina terapeuta ne preporučuje lekove kao jedinu vrstu tretmana.

Druge strategije koje pomažu ljudima da se bore sa paničnim napadima mogu biti tehnike relaksacije i realistično mišljenje.

Postoji mnogi tretmani koji mogu da pomognu u redukciji efekata i ozbiljnosti anksioznosti, koja se povezuje sa panikom, kao i problemima koji su uzroci panike i anksioznosti.

Prevladavanje paničnih napada

Usred napada, fokusiranje na disanje i odlazak na sigurno mesto može da pomogne u smanjivanju napada. Opuštanje fizičke tenzije i relaksacija mišića može da pomogne, takođe. Panični napadi nisu opasni i obično ne odlaze sami po sebi, ali mogu da predstavljaju opasnost ako osoba vozi ili je usred nekih opasnih aktivnosti kada se napad desi. Takođe, može da pomogne ako osoba misli realistično, umesto preuveličavanja opasnosti paničnog napada (padanje u nesvest, smrt, srčani udar) ili katastrofiziranje opasnosti (sramota pred drugima u javnosti, neprimanje pomoći). Da bi se suočila sa ovim misaonim obrascima, osoba može da napiše ili zamisli najgori mogući scenario paničnog napada i onda da isplanira način da se sa ovim nosi, ako se to dogodi.

Upravljanje stresom je takođe od vitalnog značaja u borbi protiv paničnih napada. Mnogi ljudi doživljavaju panični napad kada su toliko preplavljeni stresom da jednostavno ne mogu više da se bore sa njim, ali razgovor o stresu i redovne pauze/vreme za odmor, mogu da umanje ozbiljne simptome hroničnog stresa. Setiti se da panični napad neće uticati na to da se neko onesvesti, izgubi kontrolu, “poludi” ili umre, takođe može da pomogne nekim ljudima da se opuste i da se suoče sa paničnim napadima efektivnije, kada se oni dese.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/issues/panic