Većini je problem da budu ljubazni prema sebi. Iz nekog razloga, često smo ljubazniji prema drugima, nego što smo ljubazni prema samima sebi.

Dobra briga o sebi nije toliko različita od efektivnog roditeljstva. Kao roditelji, mi moramo da balansiramo između jasnih očekivanja od dece sa razumevanjem da su oni ljudska bića i da su nesavršeni.

Na isti način, brinuti o sebi znači i držati se standarda koji nisu ni previše labavi ni previše zategnuti. Ovaj pristup nam dozvoljava da doživimo ravnotežu između zadovoljstva i usavršavanja, dve vrste nagrade koje čine život vredan življenja i pun zadovoljstva.

Postoji bezbroj načina da podržite blagostanje. Ako primenimo “Misli-Uradi-Budi” pristup, možemo da zapravo razložimo tri smera terapije koja su se ujedinila da bi napravila kognitivno-bihevioralnu terapiju zasnovanu na svesnosti:

• Kognitivna terapija (“Misli”) se fokusira na misli koje utiču na vaša osećanja i ponašanja.
• Bihejvioralna terapija (“Uradi”) se fokusira na promene u ponašanju koje mogu da donesu boljitak u stanjima kao što su anksioznost i depresija.
• Praksa pune svesnosti (“Budi”) trenira naš um da se fokusira na ono što je u sadašnjem trenutku i da ga prihvatimo u potpunosti.

Dobro spavajte

Jedan veoma očigledan način da budete ljubazni prema sebi je da od sna napravite prioritet.

Skoro svaka oblast našeg života će biti pod uticajem sna: raspoloženje, energija, koncentracija, odnosi, radna spremnost i učinak, sposobnost da vozimo, itd. Međutim, mi često guramo protiv osećanja pospanosti ili pokušavamo da ga suzbijemo sa stimulantima, poput kofeina, ignorišući cenu deprivacije sna.

Ili možemo da provedemo dosta vremena u krevetu, ali da se neprestano borimo sa nesanicom. Tokom vremena, nesanica može da se pogorša kroz pokušaje da dobijemo više sna, kao što je odlazak na spavanje ranije ili ulaganje previše truda da zaspimo.

• Misli: Izazovite nekorisne misli o snu, kao što su: “Sutra će biti kompletna katastrofa ako ne dobijem dovoljno sna.”
• Uradi: Namestite alarm i kada ležete u krevet i kada ustajete, da biste otprilike to radili u isto doba dana—svakodnevno.
• Budi: Nemojte se napinjati da “na silu” sebe naterate da spavate. Prihvatite da će san doći kada dođe.

Vodite računa o svom umu i telu

Postoji puno dokaza da naša ishrana ima veliki efekat na naše mentalno i emocionalno blagostanje.

Dok se određene preporuke za ishranu razlikuju, jedan te isti putokaz je da bi svi trebalo da jedemo minimalno prerađenu hranu—a pogotovo voće i povrće, mahunarke, ribu, maslinovo ulje, kao i cele semenke, a da bi trebalo da smanjimo prerađen šećer, brzu hranu i trans-masti.

Ove preporuke su slične nečemu što se zove “mediteranska dijeta”, a pokazalo se da ona može da dosta pomogne kod problema sa anksioznošću i depresijom.

• Misli: Isplanirajte obroke unapred, tako da ćete verovatnije da jedete zdravu hranu.
• Uradi: Kuvajte po nekom novom receptu koji uključuje zdravu hranu.
• Budite: Praktikujte punu svesnost kada jedete, da biste više uživali u hrani, a i da biste smanjili verovatnoću da ćete se prejesti.

Pokrenite svoje telo

Fizička vežba ima pozitivan učinak ne samo na telo, nego i na um i raspoloženje—i to sa dobrim razlogom. Konzistentno vežbanje vodi ka boljem snu, oslobađanju supstanci koje su povezane sa dobrim raspoloženjem (endorfini), osećanjem postignuća, povećanom toku krvi u mozgu, socijalnim kontaktima sa drugim ljudima koji vežbaju, itd.

• Misli: Razmotrite na koje sve načine možete da upotrebite svoje telo kada “ne želi” da vežba.
• Uradi: Uradite novi set vežbi koji zahteva od vašeg tela da se prilagodi novim i nepoznatim obrascima kretanja.
• Budite: Obratite pažnju na dah dok se krećete. Praksa joge eksplicitno usmerava vašu pažnju na dah tokom izvođenja različitih pokreta i položaja.

Upravljate stresom

Mi smo sazdani tako da kratkoročni stres možemo dobro da podnesemo—naš “udari ili beži” sistem veoma brzo “uskoči” i počne da radi, mi se uspravimo i odgovorimo na izazov, a onda naš parasimpatetički nervni sistem počne da nas smiruje. Ali, kada je stres hroničan, telo i mozak se troše i umaraju, što vodi ka umanjenoj funkciji imunološkog sistema, problemima sa srcem i digestivnim traktom, kao i problemima sa mentalnim zdravljem. Dodatno, nije baš preterano prijatno živeti u konstantnom stanju povišene budnosti. Nikada nećemo moći da u potpunosti eliminišemo stres iz života, ali možemo da naučimo kako da ga efektivno kontrolišemo i da njime upravljamo.

• Misli: Pustite rigidne i nerealne standarde koje imate o sebi, kao što su: “Moram da završim ovaj projekat danas”.
• Uradite: Uredite da imate male pauze tokom celog dana, kada ćete pokušati da se opustite.
• Budite: Razvijte radoznalost u vezi vašeg odnosa sa stresom, kao što je primećivanje kvaliteta sopstvenih misli, i kako telo reaguje na misli i kada ste pod pritiskom.

Upustite se u odnos sa stvarnošću

Kako su se Internet i socijalne mreže uplele u naše živote, istraživanja pokazuju da one mogu imati veoma negativan uticaj na naše blagostanje. Na primer, upotreba Facebook-a je povezana sa smanjenjem sreće tokom vremena, a više tehnoloških sprava u spavaćoj sobi je povezano sa manje sna i lošijim kvalitetom sna.

Tehnologija može da stvori ovisnost, pa je nekada tako lako ući u obrazac preteranog korišćenja. Kao rezultat svega toga, mi postajemo skloni sagorevanju, a naši odnosi pate zbog toga. Razmislite da li je dobra ideja da povećate vreme koje provodite u stvarnom, umesto u virtuelnom svetu.

• Misli: Preispitajte pretpostavke koje imate o tome koliko često proveravate socijalne mreže.
• Uradi: Napravite zone bez tehnologije, kao što je obrok, kada telefon stavljate na stranu i ništa ne proveravate na njemu.
• Budite: Usmerite svoju pažnju u potpunosti na sledeći razgovor, zaista se fokusirajući na osobu sa kojom pričate.

Provedite neko vreme napolju

Biti u prirodi je dobro za naše blagostanje.

Zeleni pejzaži nisu samo predivni i prelepi, već takođe i angažuju naš parasimpatetički nervni sistem, pomažući da se hormoni stresa manje angažuju i da se nivo ovih hormona snizi. Manje smo skloni nezdravoj ruminaciji kada smo napolju.

• Misli: Uočite efekte koje bivanje napolju ima na vaše misli—njihovu jačinu, sadržaj, itd.
• Uradi: Planirajte porodični izlazak u prirodu—to je idealno vreme koje provedete daleko od tehnologije.
• Budite: Usmerite pogled ka gore i probajte da osetite kakvo je nebo danas.

Budite zahvalni

Previše je lako fokusirati se na sve što je pogrešno u životu i da ignorišemo sve što ide dobro.

Mi često pronalazimo više radosti nego što smo znali da nam je dostupna kada primetimo i uvažimo ono što je dobro u životu.

• Misli: Napišite sve zbog čega ste zahvalni, a uzimali ste zdravo za gotovo, zbog toga što je oduvek bilo tu, kao što su: vazduh, hrana, ljudi koje volite, krevet, itd.
• Uradite: Napišite pismo zahvalnosti nekome ko vam je pomogao da “pregurate” težak period u životu.
• Budite: Praktikujte meditaciju zahvalnosti ili jogu zasnovanu na zahvalnosti.

Za bilo koju od navedenih kategorija koja rezonuje sa vama, izaberite neku od opcija ili nađite svoj način da vežbate ovaj princip. Mnoge aktivnosti mogu da upadnu u nekoliko kategorija: odlazak na pešačenje, na primer, može da uključi fizičku vežbu, upravljanje stresom, vreme u prirodi, vreme provedeno daleko od ekrana, i čak zahvalnost za ovo iskustvo.

Na kraju, počnite da praktikujete zahvalnost, i imajte na umu da ne morate istovremeno da radite na svih osam principa, jer to može da bude preplavljujuće. Ponekad je to akt zahvalnosti samo se obući ujutru, ili da se istuširate, ili da se prošetate. Početi tu gde jeste sada i ovde je fundamentalno za razvijanje odnosa prema sebi koji je ispunjen saosećanjem.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/think-act-be/201805/8-ways-be-kind-yourself?utm_source=FacebookPost&utm_medium=FBPost&utm_campaign=FBPost