Stvaranje asertivnosti u 4 koraka

Svi bi trebalo da insistiramo na tome da se drugi ophodne fer prema nama—da ustanemo i branimo svoja prava, a da pri tome ne povredimo tuđa prava. Ovo znači da taktično i efektivno izražavamo svoje želje, preferencije, potrebe, mišljenja i osećanja.

Psiholozi ovo zovu asertivnost, što se razlikuje od neasertivnosti (slabost, pasivnost, submisivnost, žrtvovanje sebe) ili agresivnost (centriranost na sebe, bezobzirnost, hostilnost, arogantnost).

Zbog toga što neki ljudi žele da budu „fini“ i da „ne prave probleme“, oni „pate u tišini“, „okreću drugi obraz“, i pretpostavljaju da ništa ne mogu da urade kako bi promenili situaciju. Ostali uvažavaju prijatne ljude koji su ljubazni prema svima, ali svaki put kada „fina osoba“ dopusti da je pohlepna, dominantna osoba iskoristi, pasivna osoba ne samo da zavarava samu sebe, nego i potkrepljuje nepravično ponašanje koje je centrirano na sebe—to jest, ponašanje agresivne osobe.

Asertivnost je protivotrov strahu, stidljivosti, pasivnosti, i čak besu, tako da postoji neverovatno širok raspon situacija u kojima je ovaj trening prikladan. Istraživanje asertivnosti sugeriše da ona uključuje nekoliko vrsta ponašanja:

  • Govoriti jasno i izreći svoje stavove, izneti zahteve, pitati za usluge i generalno insistirati na poštovanju ličnih prava, postavljanje sebe kao značajnog i ravnopravnog ljudskog bića. Prevazilaženje strahova i omalovažavanja sebe, koji vas sprečavaju da radite te stvari.
  • Izražavanje negativnih emocija (pritužbe, srdžba, kriticizam, neslaganje, zastrašivanje, želja da vas svi ostave na miru) i odbijanje zahteva.
  • Izražavanje pozitivnih emocija (radost, ponos, naklonost, privlačnost) i davanje komplimenata.
  • Pitati „zašto“ i preispitivanje autoriteta ili tradicije, ne buniti se nego preuzimati odgovornost za deo situacije u kome imate određeni stepen kontrole—i da poboljšate sve što možete.
  • Inicirati, poduzeti, promeniti i završiti razgovore na relativno lak način. Deljenje osećanja, stavova i iskustava sa drugima.
  • Prevazilaženje manjih iritacija pre nego što se bes pojača i/ili preraste u intenzivnu srdžbu i eksplozivnu agresiju.

4 koraka u stvaranju asertivnosti

Postoje četiri osnovna koraka kako bismo mogli da postanemo asertivniji u svakodnevnim interakcijama sa drugima.

  1. Shvatite gde su promene potrebne i verujte u svoja prava.

Mnogi ljudi prepoznaju da su iskorišćeni i/ili da imaju teškoće da kažu „ne“. Drugi ne vide sebe kao neasertivne ali se osećaju depresivno ili neispunjeno, imaju mnogo fizičkih bolesti, imaju pritužbe u vezi posla, ali pretpostavljaju da šef ili učitelj ima prava da traži šta god žele, itd. Ništa se neće promeniti dok žrtva ne prepozna da su njena/njegova prava osporena, pa zatim preuzima određene akcije da ispravi situaciju. Vođenje dnevnika može da vam pomogne da prepoznate koliko ste uplašeni, popustljivi, pasivni, ili koliko ste zahtevni, plačljivi, ili agresivni.

Skoro svi mogu da se sete okolnosti kada su bili direktni ili agresivni. Ove situacije mogu da se iskoriste kako bi porekle našu neasertivnost. Međutim, mnogi od nas su slabi, bar na neki način—mi ne možemo da kažemo „ne“ prijatelju koji pita za uslugu, ne možemo da primimo ili damo kompliment, dopuštamo deci ili bračnom partneru da kontroliše naše živote, ne iskažemo svoje mišljenje u grupi ili neslaganje sa drugima, na nekom sastanku, itd. Zapitajte sebe da li želite da nastavite da budete slabi.

Osoba će morati da se suoči sa anksioznošću koja je povezana sa promenom, da pomiri konflikte u okviru svog vrednosnog sistema, da razmisli o posledicama asertivnosti, i da pripremi druge na promene koje će se uskoro nazreti u ponašanju i stavu. Razgovarajte s drugima o prikladnosti asertivnog ponašanja u specifičnim situacijama koje su vam bitne. Ukoliko ste još uvek uplašeni, iako je prikladno biti uplašen/a, koristite desenzitizaciju ili igranje uloga, kako biste umanjili anksioznost.

  1. Razmislite o prikladnim načinima kako da budete asertivni u svakoj specifičnoj situaciji koja vam je bitna.

Postoje mnogi načini da isplanirate efektivne, taktične i fer asertivne odgovore u određenoj situaciji. Ugledajte se na dobar uzor. Pažljivo pratite kako drugi ljudi odgovaraju na situacije koje su slične vašoj, i razmislite o tome da li su neasertivni, asertivni ili agresivni. Pročitajte neke knjige o asertivnoj komunikaciji. Mnogi treneri asertivnosti predlažu da efektivan asertivan odgovor uvek sadrži nekoliko delova:

  • Opišite (drugoj osobi) problematičnu situaciju kako je vi vidite. Budite veoma specifični po pitanju vremena i ponašanja, nemojte da pravite opšte optužbe tipa „ti si uvek neprijateljski raspoložen….uznemiren….zauzet“. Budite objektivni; nemojte sugerisati to da je vaš sagovornik „totalni kreten“. Fokusirajte se na njegovo/njeno ponašanje, a ne na njegove/njene motive.
  • Opišite svoja osećanja, koristeći „ja“ rečenice, koje pokazuju da preuzimate odgovornost za svoja osećanja. Budite samopouzdani i čvrsti u svom stavu, gledajte ih pravo u oči, budite sigurni u sebe, nemojte da budete previše emotivni. Fokusirajte se na pozitivna osećanja koja su povezana sa vašim ciljevima, ako možete, a ne na to što ste kivni na nekoga. Ponekad je korisno objasniti zašto se osećate kako se osećate, tako da vaša rečenica/izjava postane „Ja osećam________zato što_________.“
  • Opišite sve promene koje želite na napravite, budite specifični oko toga šta bi trebalo da prestanete, a šta bi trebalo da počnete da radite. Budite sigurni da su tražene promene razumne, obratite pažnju i na osećanja/potrebe drugih ljudi, i budite voljni da sami napravite neke promene. U nekim slučajevima, možda već imate jasne posledice u glavi, i znate šta će se desiti, ako specifična osoba učini željene promene ili ne učini. Ako se te promene dese, trebalo bi da ih opišete. Nemojte da „pretite u prazno“, ako ne možete da sledite posledice svog ponašanja.
  1. Praktikujte davanje asertivnih odgovora.

Koristeći odgovore koje ste nedavno razvili, probajte vežbu igranja uloga sa prijateljem—odigravajući problematičnu situaciju sa nekim ili sa zamišljenom osobom, samo jednostavno zamislite kako se asertivno ponašate. Počnite sa situacijama iz života koje su relativno lake, a onda vežbajte sa sve težim i težim situacijama koje očekujete u budućnosti.

Uskoro ćete otkriti, ako vaš prijatelj realistično igra svoju ulogu, da morate da radite nešto više od pukog igranja asertivnog odgovora. Primetićete da ma koliko se trudili da ostanete smireni i taktični, i dalje će to izgledati kao lični napad na tu osobu.

Ta osoba ne mora da bude uopšte agresivna (pošto ste vi bili taktični), ali morate da shvatite kako su snažne reakcije moguće, kao što je da se neko na vas naljuti, da vas vređa, da vas napada ili da vas kritikuje, traži osvetu, počne da preti ili da bude zlonameran, ili da se „posipa pepelom“ i da se previše izvinjava ili da bude submisivan.

Vaš prijatelj koji vam pomaže u odigravanju uloga može da odigra najverovatnije odgovore i ponašanja, ili reakcije. U većini slučajeva, samim tim što ste objasnili svoje ponašanje i to što branite svoj stav, može u značajnoj meri da „reši situaciju“.

U većini interakcija, nije samo jedna osoba ta koja asertivno traži promene, nego dve osobe koje žele da izraze svoja osećanja, stavove i želje (i možda da „isteraju svoje“). Tako, svaka osoba mora da preuzme „jednu rundu asertivnosti“ na sebe, a onda da sluša sa empatijom. To je dobra komunikacija, ako je rezultat zadovoljavajućih kompromisa.

Još jedna tehnika koju možete probati kada pokušate da se suprotstavite u teškim situacijama zove se Pokvarena Ploča. Vi smireno i samouvereno ponavljate kratke, jasne stavove, iznova i iznova, sve dok vaš sagovornik ne primi poruku. Na primer: „Želim da budeš kući do ponoći”. Ili: “Ne sviđa mi se ovaj proizvod i želim da mi vratite novac”. Ili: “Ne želim da idem da pijem večeras, želim da spremam ispit”.

Ponavljajte istu rečenicu na identičan način, sve dok vam se ta osoba ne “skine s vrata”, bez obzira na sve izgovore, izbegavanja, ili argumente koje daje.

  1. Pokušajte da budete asertivni u svakodnevnim životnim situacijama.

Počnite sa lakšim, manje stresnim situacijama. Povisite samopouzdanje. Napravite neke izmene u svom pristupu, ako je to potrebno.

Pokušajte da pronađete načine na koje možete da izoštrite svoje asertivne veštine. Primeri: pitajte prijatelja da vam pozajmi neku odeću, CD ili knjigu. Pitajte nekog stranca za upustva da stignete negde, ili da rasitnite pare, ili da pozajmite hemijsku olovku. Pitajte menadžera neke prodavnice da smanji cenu nekog oštećenog proizvoda. Pitajte instruktora ako ne možete nešto da razumete, nađite neku dodatnu knjigu koja će vam to razjasniti, ili pređite one delove koje niste znali na nekom ispitu. Praktikujte razgovor/dijalog sa drugima, ćaskanje, davanje komplimenata prijateljima i strancima, pohvalu drugima kada urade nešto dobro, ili podelite sa prijateljima ili kolegama neka svoja iskustva.

Pokušajte da vodite dnevnik svih socijalnih interakcija.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/building-assertiveness-in-4-steps

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s