Ne možete rešiti probleme zaposlenih, kao što su sagorevanje na poslu i nezadovoljstvo, ako ne priznate da nešto nije u redu. Sržna praksa pune svesnosti i trezvenoumlja—primećivanje i označavanje misli—može da bude ključna za navigaciju na stresnim radnim mestima.

Ličnosti poput Donalda Drapera iz serije Mad Man na mnoge načine još uvek vladaju profesionalnim svetom: ozbiljna odela, žustro uzimanje bele košulje iz ormana, posle cele noći provedene na poslu. Mnogi lideri su otelotvorenje ideala robota koji je uvek uključen—to jest, dok premor, stres i sagorevanje ne dođu na naplatu.

Istraživanje sugeriše da ako pokušamo da potisnemo to kako naš posao utiče na nas—i kako utiče na naše emocionalno zdravlje—ovo može da vodi ka povećanom stresu, manjoj produktivnosti, pojačanoj depresiji i anksioznosti, a može čak i da vodi ka većem riziku od srčanih oboljenja. Postoje i skorija istraživanja koja sugerišu da potiskivanje osećanja je povezano sa povećanim rizikom od raka dojke.

Možemo reći da odbijanje da obradimo sopstvene emocije može da nas učini bolesnim. Tako ne bi trebalo da provodimo 90 000 sati koje u toku života provedemo na poslu. Na primer, u redu je da se osećate uvređeno kada kolega pređe granice—to je prvi korak ka razvijanju zdravih granica. Takođe je u redu da se osećate upotrebljeno i nepoštovano—rezultat toga može da bude pronalaženje rešenja koje će vas osnažiti više. Važan detalj koji bi trebalo prepoznati jeste da kada se problemi pojave, možete da pronađete koren problema i da ga adresirate tako da se osećate dobro u vezi toga, koji vam obezbeđuje da napredujete i da pronađete puteve do ličnog blagostanja, umesto da ostanete zarobljeni preprekama koje stoje ispred vas.

Kako prepoznati potisnute emocije

Jedan od najjednostavnijih načina da primetite da nešto nije u redu jeste da postanete svesni kako se osećate nedeljom uveče. Upitajte sebe sledeće:

• Da li ste preplašeni zbog toga što vas čeka sledeći radni dan?
• Da li mrzite samu pomisao kako ćete morati da uključite kompjuter i početi sa radom?
• Da li ste primetili da niste motivisani da radite na projektima ili jednostavno niste uložili istu količinu vremena i energije u stvari kao što ste to činili ranije?

Ako ste odgovorili “da” na sva ova pitanja, postoji velika verovatnoća da ova osećanja izviru iz pokušaja da “ugušite” bes, nervozu, povređenost i druga negativna osećanja.

Ali nije uvek sve tako očigledno. Potpuno je moguće da volite to što radite, da jedva čekate ponedeljak ujutru, i da zateknete sebe u krizi sredinom dana ili sredinom radne nedelje. Kada se ovo desi, dobra ideja je da prekinete da radite to što radite i uradite kratki sken tela, kako biste videli gde leži fizička napetost ili bol.

Sken tela za sagorevanje

Počnite tako što ćete da usmerite svoju pažnju na vrh glave, a onda sporo pomerajte pažnju dole. Budite sigurni da ste zastali na svakoj važnoj tački, od glave, lica, vrata, ramena, prstiju i tako dalje. Da li je vilica stegnuta? Da li osećate bol u leđima i kukovima? Gde još možda osećate neugodnost ili tenziju u telu? Zastanite malo i ispitajte tu napetost: samu lokaciju, teksturu (stegnuto, toplo, hladno), i vidite da li možete da usmerite vaš dah na tu lokaciju, kako bi raspršili jedan deo stresa koji stoji na tom mestu.

Korišćenje pune svesnosti kako bi zauzdali teške emocije

Trezvenoumlje ne mora uvek da se desi tokom meditacije. Trezvenoumlje može da se dogodi u bilo kom trenutku. Možemo da prepoznajemo naše emocije i fizičke senzacije, da se prisetimo trenutaka kada su se pojavile tokom dana, i da razvijemo naviku obraćanja više pažnje na to kako se osećamo.

Istina je da većina nas se oseća neugodno u pogledu izražavanja osećanja na poslu. Uglavnom, lakše je ne reći ništa, a onda podnositi emocionalne i fizičke posledice toga. Ali ovo uzima mnogo energije. Razmotrite koliko je teško “igrati ulogu” sa kolegom. Ako ste stekli naviku da nikada ne pokazujete emocije pred kolegama, vi ćete konstantno biti primorani da se snalazite na ovom teškom terenu, kako bi i dalje uspevali da igrate tu ulogu nonšalantno.

Timski rad, komunikacija—ovo su integralni delovi radnog života koji su podložni emocionalnom preplavljivanju. Trening pune svesnosti i trezvenoumlja može da nam pomogne da zaplovimo u vode u kojima ćemo biti više uravnoteženi, a naše potrebe biti uvažene i zadovoljene.

Istražite ovu praksu od tri koraka, gde ćete primetiti, imenovati i zabeležiti osećanja.

Ovo možete da radite svakog dana kao deo vaše rutine, ili u trenucima kada se osećate veoma anksiozno.

• Dajte sebi emocionalni prenos uživo. Drugim rečima, prepričajte svoja osećanja. Kako se osećate? Zapišite svoja osećanja kako ih primetite (bes, tuga, nervoza, izneverenost, itd). Ako se nalazite u hodniku ili na sastanku, primetite snažna osećanja koja se pojavljuju na površini.
• Primetite mentalnu galamu. Šta je kontekst snažnih osećanja? Da li je neko rekao nešto što vas je uznemirilo? Koja su se to osećanja ili lične priče pojavili? Zapišite sve što je izrečeno, kako ste interpretirali interakciju, koja su se osećanja pojavila, i specifično kako ta osećanja doživljavate u telu. Jednom kada se naviknemo na to kako se osećanja manifestuju u telu—i koji scenario ih “okida”—možemo da razvijemo naviku primećivanja i prepoznavanja ovih emocija, kao i da osnažimo sebe da različito reagujemo na njih.
• Trenirajte ljubaznost prema sebi. Razmislite šta možete da kažete drugoj osobi—prijatelju ili kolegi koji je uznemiren zbog istih razloga. Kako biste postupili u njihovoj situaciji? Kakav savet biste im dali? Kakav stav biste zauzeli? Možete da ovo zamislite ili da zapišete. Sledeći korak je da primenite to na sebi.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/bottled-up-emotions-at-work-lead-to-burnout/