8 načina da prestanete da brinete o tome šta drugi misle o vama

Osećati se prihvaćeno je univerzalna ljudska želja. Naposletku, mi smo evoluirali tako što smo živeli u grupama, gde su pripadanje i uklapanje, kao i poverenje i poštovanje drugih, bili merilo uspeha. Potreba da pripadamo nalazi se u našem DNK.

Ali, ponekad ova potreba preuzima kontrolu i zauzima centralno mesto u našem životu, a ono što drugi misle o nama je važnije od onoga što sami mislimo o sebi.

Mi možemo da analiziramo svaki pogled i svaku reč, kako bismo zaključili da li nas neko osuđuje ili prihvata. Neko ko prođe pored nas bez pozdrava može da nam izazove crvenilo u licu, sa ubeđenjem da ne zaslužujemo da nas neko primeti. Možemo da ugađamo drugima, uvek stavljajući druge na prvo mesto, što oslobađa prostor da budemo manipulisani i povređeni. Možemo i da iscrpljujemo sebe tako što pokušavamo da budemo “dovoljno kul”, dovoljno radni i vredni, privlačni, ili dovoljno uspešni, kako bi bili cenjeni od okoline.

Šta se nalazi iza ove anksioznosti da budemo voljeni, da se sviđamo drugima, i zašto su neki tome skloniji, ali i ranjiviji, od drugih?

U mnogim slučajevima, radi se o prizvuku prošlosti. U nekom periodu života, mi smo morali da se borimo za afektivnost i vezanost, ona je bila uslovljena, pa smo zaključili da je zaista ne zaslužujemo. Osećanje stida se razvija kako ne uspevamo da dostignemo perfekcionističke ciljeve koje smo postavili. Brene Brown, istraživačica koja je ceo život posvetila istraživanju stida, i načina na koje možemo da razvijemo “otpornost prema stidu”, piše u svojoj knjizi The Gifts of Imperfection:

“Zdravo stremljenje je fokusirano na sebe: ‘Kako mogu da se popravim?’ Perfekcionizam je fokusiran na druge: ‘Šta će oni misliti?’”

Možda vaši roditelji su bili emocionalno udaljeni, fizički i verbalno su vas zlostavljali, ili su postavljali standarde koje je bilo nemoguće dostići. Možda su vas zlostavljali u školi. Možda ste se osećali kao da ne možete da se poredite sa drugima u kulturi u kojoj sve svi porede i takmiče.

A možda ne možete da nađete objašnjenje. Samo znate da se osećate nesigurno ili nedovoljno vredno, a to vas vodi ka tome da se oslanjate na druge za potvrdu da vredite i da možete negde da pripadate.

Sigurno je to što želite da o vama misle pozitivno samo po sebi u redu. Svima nam je potrebna ravnoteža između toga kako nas drugi vide i kako utičemo na druge ljude. Međutim, previše brige oko toga kako nas drugi doživljavaju i šta misle o nama, može voditi ka tome da vrednujemo više tuđe mišljenje i to što drugi žele od nas—a mnogo manje šta je nama potrebno i šta mi zapravo želimo. Ironija u svemu tome je to što naš napor da budemo srećni i prihvaćeni može da završi tako što se desi sve suprotno tome.

Ako sebe prepoznajete kao nekog ko je anksiozan u vezi prihvatanja od drugih ljudi, postoje koraci koji mogu da vam pomognu da dođete do zdravijih međuljudskih odnosa i odnosa sa samim sobom.

1. Postavite stvari u perspektivu

Kažu da bi svi brinuli manje o tome šta drugi misle o njima, samo kada bi shvatili koliko malo oni zaista misle o njima. To je istina: svako ima dovoljno svojih problema kojima se zanima svakodnevno. Takođe, svi imaju svoje male ili velike nesigurnosti. Ako ste zabrinuti oko toga kakav ste utisak ostavili na nekog koga ste tek upoznali, imajte na umu da i ta osoba verovatno istu brigu brine.

2. Preispitajte svoje mišljenje

Ljudi imaju tendenciju ka kognitivnim distorzijama, obrascima negativnog mišljenja koji mogu da dovedu do lošeg raspoloženja i ponašanja. Na primer, možemo da pretpostavimo uvek najgore da će se desiti, ili da filtriramo sve dobre stvari u vezi neke situacije i da obraćamo pažnju samo na loše aspekte. Ili možemo da previše generalizujemo svoje zaključke i da prebrzo zaključujemo. Obratite pažnju na svoje misli, i preispitajte ih, umesto što dozvoljavate da utisci vladaju vama. Možda ćete otkriti da ono čega se bojite zapravo postoji samo u vašem umu.

3. Zaboravite na savršenstvo

Teško je odustati od uverenja da, ako samo budete uradili sve kako treba da se uradi, onda ćete biti voljeni i prihvaćeni. Ali ovo je jalov poduhvat, ne samo zbog toga što je savršenstvo iluzorno, već i zbog toga što ono što ljudi misle o vama, ima mnogo više veze sa njima samima, nego sa vama.

4. Upoznajte sebe bolje

Šta zaista volite? Šta zaista želite? Da li su vaši izbori u pogledu veze, karijere, i odmora, vezani za to da udovoljite drugima ili da ih impresionirate? Dozvolite sebi da probate nove stvari i upitajte se: “Šta bih to radio/la ili koje ciljeve bih sebi postavio/la, u čemu bih uživo/la, kada ne bi bilo ove brige o mišljenju/osudi drugih ljudi?”

psihoterapija, psihoterapija online, anksioznost, depresija, prihvatanje drugih
Istinsko pripadanje se dešava samo kada prvo prihvatite sebe–samo tada možete biti autentično prihvaćeni od drugih ljudi.

5. Pronađite svoje pleme

Tamo negde nalaze se ljudi koji mogu da vas prihvate—vaše autentično Ja. Nemojte gubiti vreme sa ljudima koji očekuju od vas da se konformirate njihovim željama. Kultivišite autentičnost, i videćete sa kim bi trebalo da provodite vreme. Kao što Brown piše u knjizi Daring Greatly: “Baš zbog toga što se istinsko pripadanje dešava samo onda kada ispoljimo svoje autentično, nesavršeno jezgro spoljašnjem svetu, naš osećaj pripadanja ne može nikada biti veći od našeg nivoa samoprihvatanja.”

6. Dozvolite sebi da budete ranjivi

Strašno može biti kada “plivate uzvodno”, kada jasno iskažete svoje mišljenje, preuzmete neki rizik, ili se suočite sa neodobravanjem. Ali odlučite šta vam je važno u životu, verujte sebi, i idite za tim. Ne možemo da se razvijamo tako što uvek igramo na sigurno: razvijamo se tako što dozvoljavamo sebi da pogrešimo i ponekad padnemo.

7. Prihvatite ruku podrške

Anksioznost koju osećate o tome šta drugi misle možete ponekad prevazići sa malo svesti o sebi. Ali u nekim slučajevima, pogotovo kada je u pitanju trauma ili problemi sa mentalnim zdravljem, psihoterapija može da vam pomogne da dođete do korena vaših problema i osećanja. Dozvolite sebi da se obratite za pomoć, umesto što produžavate ličnu patnju.

8. Postanite sami sebi prijatelj

Teška je to stvarnost, ali nikada nećete biti u stanju da vas svi vole i prihvataju, šta god da radite. Ali pogledajte ovo sa pozitivne strane: niko drugi to ne može da postigne, takođe. Prihvatite bol koji će neizostavno doći kada shvatite da niste ostvarili povezanost sa nekim, i umesto toga se fokusirajte na cilj koji će vas odvesti na put ljubazne osobe, a to je ono što želite da budete—osobe koja uči da voli sebe i da prihvate svoje mane i nedostatke.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/where-science-meets-the-steps/201610/8-ways-stop-worrying-about-what-other-people-think

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s