Šta je to depresija?

Depresija je ozbiljan, ali uobičajen mentalni problem. Često je uzrok toga da se ljudi osećaju tužno ili prazno duže vremenske periode. Takođe, može da utiče na misaone obrasce jedne osobe, ali i na fizičko zdravlje. U nekim slučajevima, depresija može da natera ljude na samoubistvo.

Depresija je jedan od najčešćih uzroka invaliditeta u SAD-u. Jedan od deset odraslih kaže da je ima. Većina ljudi doživljava depresiju u svojim kasnim tinejdžerskim godinama ili u ranim dvadesetim.

Simptomi depresije mogu da variraju od osobe do osobe. Pol, kultura i uzrast mogu da promene sam doživljaj depresije. Ipak, većina oblika depresije mogu da uključe ove simptome:

  • Često plakanje i napadi tuge
  • Osećanja beznadežnosti i bezvrednosti
  • Premalo ili previše sna
  • Anksioznost
  • Bes
  • Teškoće u uživanju u aktivnostima u kojima je neko ranije uživo/voleo
  • Neobjašnjive fizičke poteškoće/oboljenja, kao što su glavobolje ili bol u mišićima
  • Teškoće u koncentraciji
  • Promene u težini ili navikama ishrane
  • Suicidalne misli

Depresivna osoba će najverovatnije imati probleme sa dnevnim stresorima. Ponekad, i najjednostavnije aktivnosti—izlazak iz kreveta, kupanje i oblačenje—mogu da izgledaju kao “nemoguća misija”. Ovakve unutrašnje borbe mogu da uzrokuju da se ljudi osećaju bespomoćno i usamljeno. Čak i kada se nešto dobro desi, depresija može da bude kao oblak negativnosti koji “boji” celo to iskustvo.

Depresivni ljudi često osećaju bes, stid i iritaciju. Nekada ove emocije mogu da se osećaju u telu kao bolovi u telu ili mučnina. Ova osećanja takođe mogu da vode u konstantno plakanje.

Isto tako, depresija može da uzrokuje da se ljudi osećaju emocionalno “otupljeni”. Uobičajeno je da se ljudi osećaju kao da nemaju dovoljno energije. U najozbiljnijim slučajevima, pojedinac može da se oseća kao da ga nije briga da li je živ ili mrtav.

Šta depresija nije

Postoje mnogo mitova oko depresije. Iako je važno znati šta depresija jeste, možda je podjednako važno šta depresija nije.

Depresija nije samo tuga. Većina se uznemiri kada se život ne odvija po njihovim planovima. Ali neko sa depresijom može da se oseća toliko loše, da se bori sam sa sobom kako bi uradio neke uobičajene dnevne aktivnosti, kao što su kupanje ili ishrana. Da bi se nešto kvalifikovalo kao depresija, tuga mora da bude konstantno i dugotrajno osećanje.

psihoterapija, psihoterapija online, online psihoterapija, anksioznost, depresija, savetovanje, psihologija, psiholog, mentalno zdravlje
Većina depresivnih ljudi ulaže duplo veći trud od drugih kako bi samo “pregurala dan”.

Depresija nije znak slabosti. Iako depresija može da “isisa” energiju i motivaciju, samo stanje depresije ne znači da je neko lenj. U stvari, većina depresivnih ljudi ulaže duplo veći trud od ostalih kako bi nekako “pregurala” dan.

Depresija nije nešto što traje zauvek. Depresivni ljudi mogu da se osećaju beznadežno u pogledu svog oporavka, pogotovo ako su imali to stanje duže vremena. Međutim, većinu oblika depresija je moguće tretirati. Postoje mnoge terapije koje su usmerene na simptome depresije. Profesionalac mentalnog zdravlja može da vam pomogne u tome da izaberete koji metod je najbolji za vas.

Šta uzrokuje depresiju

Depresija može da bude izazvana nečim u telu ili spoljnjim okolnostima. Ponekad može da bude mešavina oba faktora.

Većina stručnjaka mentalnog zdravlja se slaže da hemija igra veliku ulogu u depresiji. U mozgu se nalaze hemikalije koje se zovu dopamin i serotonin. Ove hemikalije utiču na to kako doživljavamo zadovoljstvo i lično blagostanje. Ako mozak ne pravi dovoljno ovih hemikalija, ili ako ih ne procesuira na ispravan način, rezultat toga može da bude depresija.

Ali nijedna osoba nije ostrvo za sebe. Kao što biohemija u mozgu može da utiče na život, i sam život može da utiče na promene u mozgu. Bilo koji stresni ili traumatski događaj može da doprinese depresiji. Uobičajeni “okidači” su razvod, finansijska i materijalna nesigurnost, hronična bolest, socijalna izolacija, zlostavljanje i maltretiranje, kao i kućno nasilje.

Depresiju ne bi trebalo mešati sa tipičnim procesom žaljenja. Žalost nakon gubitka je normalna, i obično bledi tokom vremena. Nečija tuga ili krivica je često ograničena na misli o preminulom. Ali simptomi depresije mogu da budu perzistentni i manje vezani za neku specifičnu misao.

Podvrste depresije

  • Disruptivna disregulacija raspoloženja: obično se dijagnostikuje kod dece i adolescenata u uzrastu između 6 i 18 godina. Uključuje česte temper tantrume koji nisu primereni situaciji niti uzrastu.
  • Velika depresija: Najčešća podvrsta depresije. Simptomi su često ozbiljni i utiču na svakodnevan život.
  • Perzistentna depresija ili distimija: Depresivno raspoloženje koje traje duže od dve godine.
  • Predmenstrualna disforija: Simptomi se pojavljuju nedelju dana pre menstruacije, a postaju minimalni posle.
  • Depresija izazvana upotrebom supstance: Depresija koja se dešava u toku uzimanja supstance ili posle. Takođe, može da se pojavi tokom “skidanja” sa neke supstance.
  • Depresija u vezi sa nekim drugim medicinskim stanjem: Depresija prouzrokovana fiziološkim efektima nekog drugog medicinskog stanja.
  • Drugi specifični depresivni poremećaji: Ova dijagnoza se odnosi na nekog ko ima depresivne simptome, ali se ne kvalifikuje za neku drugu podvrstu depresije. Kliničar bi trebalo da specifikuje razlog zbog koga ovo stanje ne može da ispuni kriterijume za neku drugu kategoriju. Osoba možda nema dovoljno simptoma, ili je depresivna epizoda bila suviše kratka.
  • Nespecifikovana depresija: Ova dijagnoza se upotrebljava kada depresivni simptomi ne ispunjavaju sve kriterijume za određeni tip, ali kliničar nije specifikovao zašto. Kliničar može da koristi ovu distinkciju kada nema dovoljno informacija kako bi napravio specifičnu dijagnozu.

Podvrste depresije mogu da se detaljnije opišu dodavanjem specifikatora. Podvrsta depresije može da bude karakterizirana sa:

  • Sezonskim obrascima—kada se epizode dešavaju u određenim delovima godine
  • Početak posle porođaja—kada se simptomi dešavaju tokom ili odmah posle porođaja
  • Anksioznost—uključujući brigu i nemir
  • Katatonija—čudni pokreti ili odsustvo pokreta
  • Mešana svojstva—kao što su povećana energija i povećano (“napumpano”) samopouzdanje
  • Atipične karakteristike—kao što su reaktivnost raspoloženja, povećanje telesne težine i hipersomnia
  • Psihotične karakteristike—kao što su halucinacije i sumanute misli

Komorbidni psihološki problemi

Depresija može da se desi sama po sebi ili sa drugim problemima mentalnog zdravlja. Kada se depresija javlja zajedno sa drugim dijagnozama, ta stanja/poremećaji se zovu “komorbidna”.

Od svih pedijatrijskih problema u pogledu mentalnog zdravlja, disruptivna disregulacija raspoloženja ima najveće procente komorbidnosti zajedno sa drugim dijagnozama. Velika depresivna epizoda može da se javi zajedno sa zloupotrebom supstanci, opsesivno-kompulzivnim ponašanjem i paničnim napadima. Depresija koja je indukovana upotrebom supstanci može da bude komorbidna sa paranojom, zavisništvom od kockanja i antisocijalnom ličnošću.

Neka problemi u pogledu mentalnog zdravlja, kao što je anksioznost, često se vezuju za depresiju. Komorbidnost anksioznosti i depresije je povezana sa sporijim oporavkom i većom nestabilnošću. Depresija takođe može da bude i primarna karakteristika bipolarnog poremećaja, shizofrenije, kao i postatraumatskog poremećaja. Ljudi koji su preživeli zlostavljanje u detinjstvu će najverovatnije patiti od depresije.

Depresija se asocira sa raznim vrstama zloupotrebe supstanci, pogotovo alkohola. Ljudi mogu da sami uzimaju lekove, kako bi ublažili druge probleme povezane sa depresijom, kao što je nesanica. Tinejdžeri često uzimaju različite supstance u potrazi za osećanjima. Ali, mnoge supstance i posle kratkoročne upotrebe mogu da pogoršaju simptome depresije; na primer, alkohol značajno može da pojača simptome.

Depresija kod žena i muškaraca

Depresija se češće dijagnostikuje kod žena nego kod muškaraca. Neki istraživači pretpostavljaju da je ovo zbog toga što muškarci ređe traže pomoć. Neki muškarci misle da ako pričaju o osećanjima, to ih može učiniti “slabim” ili “manje muškarcima”, tako da izbegavaju terapiju. Istraživači takođe smatraju da se muškarci ređe dijagnostikuju zbog toga što njihovi simptomi izgledaju drugačije.

Depresivni muškarci će češće izražavati bes nego tugu. Oni češće imaju probleme sa nesanicom i iscrpljenošću nego žene. Muškarci često imaju mehanizme prevladavanja koji uključuje bežanje iz situacije i ponašanja kao što su prekomerna upotreba alkohola i seksualne afere.

Depresivne žene češće mogu da pokušaju samoubistvo. One su podložne i predmenstrualnoj disforiji, a simptomi mogu da se ublaže kada menstruacija počne. Nekada mogu i da nestanu pri kraju menstrualnog ciklusa.

Depresija kod dece

Oko 2 procenta dece između 6 i 12 godina dožive depresiju. Ovaj procenat dostiže 7 kod tinejdžera. Procenjuje se da do 60 procenata mladih sa depresijom ne prima nikakvu pomoć/tretman.

Neka deca mogu da naslede abnormalnosti u biohemiji mozga od roditelja. Zbog ovih abnormalnosti, deca mogu da “dele” depresiju sa svojim roditeljima. Ako depresija odraslih utiče na njihovo roditeljstvo, dete može da nauči određene stavove i ponašanja. Ona takođe mogu da razviju depresiju kao odgovor na stres.

Depresija iz spoljašnje perspektive

Depresija ne mora jednostavno da pogodi pojedinca—ona može da pogodi i sve voljene osobe u okolini.

Podrška depresivnoj osobi može da bude veoma teška. Ta osoba možda neće prihvatiti utehu, tvrdeći da ne zaslužuju ljubav. Simptomi letargije i iritabilnosti mogu da otežaju vezu između dvoje ljudi. Osobe koje su u nekoj vezi sa depresivnom osobom mogu da se osećaju frustrirano ili zbunjeno kada njihova podrška ne “leči” depresiju.

Psihoterapeut može da pomogne voljenim osobama u okolini kako da najbolje podrže depresivnog pojedinca. Individualna psihoterapija može da bude sigurno mesto gde voljene osobe iz neposredne okoline mogu da govore o svojim osećanjima i da se suoče sa njima. Bračni partneri mogu da razmotre bračno savetovanje/terapiju. Roditelji i deca mogu da idu na porodičnu terapiju.

Potražiti pomoć

Depresija je poremećaj koji je moguće izlečiti. Ako želite da počnete terapiju odmah, možete pronaći psihoterapeuta koji se specijalizovao za depresiju. Zapamtite: ne morate biti trenutno u krizi kako bi potražili pomoć.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/issues/depression

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s