Bez obzira da li počinjete ispočetka ili ponovo gradite vezu posle izdaje, evo kako da krenete napred.

U psihoterapijskoj praksi se veoma često može čuti kako ljudi žele da grade ili ponovo izgrade neki važan odnos: bez obzira da li je to seksualna/romantična veza ili odnos sa prijateljem ili rođakom. Ovo je važan građevinski blok u uspostavljanju emocionalne bliskosti sa nekim, i od fundamentalne je važnosti za zdrav i intiman odnos. Ipak, mnogo je lakše i zahteva manje vremena da se izgubi poverenje.

Ponovna izgradnja poverenja zahteva vreme, strpljenje i rad, baš kao što je i prvi put to bilo potrebno. Ali moguće je to postići ako su oba učesnika u odnosu motivisana. Da li ste spremni da to učinite? Ako jeste, evo nekoliko jednostavnih koraka kako da to probate.

1. Recite to što mislite, i mislite to što kažete.

Čak i u detinjstvu mi lako “skapiramo” da li neko govori istinu ili ne. Roditelji koji stalno prete da će nas ostaviti same u restoranu ako ih ne poslušamo, ali mi znamo da se to neće zaista dogoditi; sestra koja uvek obećava da će podeliti kolač sa nama, ali ga ipak celog pojede—uskoro počnemo da ne verujemo svemu što nam drugi govore. Naši instikti za samozaštitu, razvijeni tokom mnogo godina evolucije, biće zaduženi da hvataju beleške u vezi svake situacije u kojoj neko “folira”. A mi ćemo se prilagoditi novonastaloj situaciji—nećemo verovati toj istoj osobi sledeći put kada se tako ponaša, kako ne bismo bili iznevereni. Ako želite da povećate poverenje u odnosu, od velike je važnosti da prestanete da govorite stvari koje ne mislite ili ne ispratite akcijom, ili reči koje pogrešno predstavljaju vaša osećanja. Nešto što može da izgleda kao mala laž, kada je hronično, reći će drugoj osobi da ne bi više trebalo da vam veruje kada bilo šta izgovorite.

2. Budite ranjivi—postepeno.

Dvoje kolega koji ćaskaju 20 godina o vremenskim uslovima i i nikada nisu sarađivali na nekim projektima, sigurni nikada nisu imali potrebu da se oslone jedan na drugog, te su samo imali površne razgovore i pozdravljali sebe sa “dobro jutro” u hodniku svakog dana. Ali šta ćemo sa dvoje kolega koji su sarađivali zajedno 6 meseci i radili zajedno, stalno se zajedno bore, uskaču jedan za drugog na poslu i suprotstavljaju se zajedno teškom šefu?

Oni su stvorili snažnu vezu koja je mnogo jača od decenija ćaskanja, i zbog toga što moraju da budu ranjivi jedan prema drugom—oslanjajući se jedan na drugog da obave posao ili kada se suoče sa opasnošću.

U odnosima koje biramo da imamo u privatnom životu, mi takođe gradimo poverenje kroz ranjivost. Nešto od ovoga dolazi automatski sa vremenom i svakodnevnim interakcijama, kao saznanje ako nam je partner rekao da će nas pokupiti na aerodromu, to će svakako i uraditi, ili ako se osećamo sigurnim kada jedemo večeru koju je on/a napravio/la, jer neće sadržati alergene koji nam mogu naškoditi.

Ali, emocionalna ranjivost je isto tako važna. Građenje poverenja zahteva voljnost i spremnost da se otvorite prema potencijalnim rizicima ranjivosti—priča o nečemu što izaziva kod vas stid, a vezano je za prošlost, puštajući ih da uđu u prostor u kome je moguće videti čega se sada plašite, pokazujući delove vaše ličnosti za koje smatrate da nisu dovoljno “privlačni” za ljude.

Poverenje se gradi kada partneri imaju priliku da nas razočaraju ili iznevere—ali to ne učine. A da bi “prošli test” i izgradili poverenje, nužno je da dopustimo da budemo povređeni. “Postepeno” znači, naravno, da ćemo ipak preduzeti neke mere da sebe zaštitimo na tom putu.

3. Zapamtite ulogu poštovanja.

Jedan od načina da nas partneri oštete—kao i naše poverenje u njih—jeste da nas spuštaju, da nas nateraju da se osećamo manje vredno, ili da nas gledaju sa prezirom i sa visine, umesto sa poštovanjem. Pomislite na osnovni nivo poštovanja kao zajednički imenitelj u svim vezama, bez obzira da li je u pitanju neko ko radi na kasi u prodavnici ili vam je majka ili sin. Što je veća emocionalna intimnost u odnosu, to će važnije biti održavanje ovog osnovnog nivoa poštovanja.

Na žalost, kada smo usko “isprepleteni” sa nekim drugim ljudskim bićem, mi im nekada pokazujemo onu najgoru stranu—što može da bude pozitivno u terminima ranjivosti, ali to takođe može da uključuje jako loše ponašanje prema njima. Ironično, možemo da vičemo na majku ili dete ili partnera, na način na koji nikada ne bismo na nekoga ko radi na kasi—a zaboravljamo da je poštovanje još važnije sa ljudima koje volimo, zbog štete koju nedostatak poštovanja može da načini tokom protoka vremena.

Ovo ne znači da morate uvek da budete formalni ili savršeno pristojni u komunikaciji sa partnerom. Ali to znači da morate zapamtiti da svaki put kada im se obratite na način koji ih ponižava ili ugrožava njihovo osećanje osnovnog dostojanstva i poštovanja, vi u stvari oštećujete vezu koju imate sa njima—jer će njima biti sve teže i teže da vam veruju.

4. Strpite se i ostavite sve sumnje na stranu.

Zamislite da idete kod jednog lekara 10 godina i da ga veoma poštujete i verujete mu.

Sada uporedite kako se osećate u vezi mišljenja tog lekara sa nekim lekarom koga vidite prvi put u životu. Iako možete da se oslonite na medicinske diplome i sertifikate tog nepoznatog doktora, vi ćete se sigurno mnogo komotnije osećati u društvu onog prvog doktora, koga znate dugo vremena i sa kim ste izgradili odnos poverenja. U stvari, lekar kome verujete možda ima iznenadjujuće i teške vesti koje ćete teže prihvatiti, jer ste spremniji za to.

Isto važi i u privatnim odnosima. Ono što ide ruku pod ruku sa poverenjem jeste stavljanje svojih sumnji na stranu—makar privremeno—i dopuštanje drugoj osobi da vam priđe. U odnosu gde je poverenje uništeno, i gde pokušavate da ga ponovo izgradite, možda nije mudro da sve sumnje stavite na stranu odjednom, kao kada su pitanju problemi sa nevernošću ili zloupotrebom supstance. “Koga gušter ujede i zmije se plaši” može da se primeni u ovim slučajevima, jer će vam biti potreban određeni nivo provere ili neko ko će vas štiti od potencijalne štete.

Ali, protokom vremena, ako mislite da ponovo izgradite poverenje, morate biti spremni da u nekim trenucima pustite sve sumnje na stranu—ili bar da ih suspendujete—i da vidite kako će sve to da ispadne. (Ako se ovo ne dogodi, naravno, onda je neko drugi taj koji sabotira građenje poverenja u odnosu.)

5. Izrazite svoja osećanja funkcionalno, posebno ako je to teško.

Emocionalna intimnost dolazi, bar delimično, sa saznanjem da možete da izrazite svoja osećanja prema nekom, a da će taj neko i dalje vas voleti, odnosno, da vas neće napustiti—i da će biti spreman/na da sluša. To znači da će taj neko posvetiti vreme da vas razume, i neće vas “pustiti niz vodu”. Ali ovo podrazumeva određenu zrelost, zbog toga što razgovori o osećanjima mogu često da eskaliraju u viku, verbalne napade, ili kraj razgovora.

Naravno, veoma je lako imati intimnu vezu bez mnogo emocija kada se svi pretvaraju da je sve u redu, a nijedan od partnera se ne trudi da pusti onog drugog u intiman prostor, jer niko ne veruje da je to moguće—zato što nema poverenja—to jest, da nijedan od partnera nema poverenja da će moći da iznese slobodno svoje teške emocije i misli. Ali, ako je ovo nešto što ste tražili, onda ne biste čitali ove redove! Pokušajte da pronađete načine kako da razgovarate o teškim osećanjima, odnosno načine koji će razvijati vaše zajedništvo, na jedan koristan način pun poštovanja i uvažavanja.

Pokušajte da diskutujete o izazovnim emocijama, na načine koji ne uključuju automatski osećanja pretnje i ugroženosti, što neizostavno vodi u otvoreni konflikt. Mnogi od nas su “pokupili” znakove od roditelja kako da pričamo—ili kako da ne pričamo—o teškim temama, a nekada nas ovi obrasci mogu zaprepastiti. Ali ako istinski želite da izgradite poverenje sa nekim, morate im dati priliku da ostvare vezu sa vama, sa PRAVIM AUTENTIČNIM VAMA, uključujući i vaš emocionalni deo.

6. Preuzmite rizik zajedno.

Biti ranjiv jedan sa drugim takođe može značiti i zajednički poduhvat, a to ne znači samo otkrivati delove sebe drugoj osobi. To takođe može da uključuje i udruženi napor prema nečemu nagrađujućem—avanturističko iskustvo odmora, zajednička promena životnog stila koja je usmerena prema zdravijim navikama, pokušaj da proširite zajednički društveni krug, ili čak samo širenje pogleda na svet zajedno, putem usvajanja novih i provokativnih ideja, čitanjem knjiga i gledanjem filmova. Ovo vas oboje stavlja van zone komfora sa mogućnošću nagrade u formi povećanog poverenja—kao dva ratna druga koji su bili zajedno u rovovima.

I ako romatnična veza za kojom ste tragali poveća vašu konekciju, postoji i bonus: delić uzbuđenja uzrokovanog strahom koji zapravo može da poveća vašu seksualnu privlačnost, kao što klasična studija iz 1973. godine pokazuje.

7. Budite spremni da date i da primate.

Istraživanja prijateljstva pokazuju koliko su uzajamnost i reciprocitet važni u stabilnom odnosu. I nije neophodno da obe osobe daju isto koliko i primaju, već više da se oba partnera osećaju udobno na svakom nivou, jer se osećaju da su relativno jednaki.

Naravno, u istinski intimnom emotivnom odnosu, očekivano je da se ravnoteža menja tokom vremena—jedna osoba se malo više oslanja na onu drugu kada je to neophodno, i ne mora da postoji “kompenzacija” u odnosu. A sve to zbog toga što postoji poverenje, i vi znate da nećete odustati od davanja, davanja i davanja, a da druga osoba u odnosu neće tražiti ništa zauzvrat. Tako, važna komponenta izgradnje poverenja jeste da dozvolite da se ovaj proces desi. Skoro svako razume da ne bi trebalo da uzima više nego što može da daje, ali šta se dešava kada ne dozvoljavate da vaš partner daje?

Vi im ne dozvoljavate da ispune “svoj deo” ove ravnoteže. Sagledajte stvari iz ptičje perspektive i dozvolite da se oba procesa dese, davanje i uzimanje. Naravno, ako ste voljni da date samo još malo, a u tom stanju je i vaš partner, onda ćete stvoriti udoban jastuk za oboje i sigurnu zonu u kojoj se nećete hronično osećati poniženo ili uvređeno.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/friendship-20/201812/7-ways-build-trust-in-relationship