Dubinska psihoterapija pokriva širok spektar različitih pristupa u terapiji, a koji se svi bave nesvesnim. Ovaj interdisciplinarni pristup tretmanu je zasnovan na ideji da svi ljudi poseduju neke crte ili karakteristike koje mogu da utiču, često na nesvesnom nivou, na njihove prirodne procese.

Ovi procesi—kao što su sposobnost da osetite, izaberete, radite, volite, ili da mislite slobodno—mogu da budu pod negativnim uticajem nekih elemenata, pa ljudi mogu da potraže pomoć kako bi smanjili psihološku patnju, koja se dešava zbog poremećaja u psihičkoj ravnoteži. Dubinska psihoterapija može da pomogne osobama da istraže i da svesno dožive kako ove sile iz nesvesnog utiču na njihov svakodnevni život i sadašnju situaciju.

Razvoj i teorija dubinske psihoterapije

Termin “dubinska psihologija” je prvi koristio Eugen Blojler, upravnik bolnice u Cirihu, krajem 19. stoleća. Pioniri u ovom polju, poput Karla Junga, Pjera Žaneta i Oto Ranka, takođe su doprineli popularizaciji ovog termina, koji se upotrebljava da označi one vrste terapije koje pokušavaju da istraže dubine nesvesnog uma. Ovi pristupi kombinuju elemente psihoanalize i jungijanske psihologije, sa transpersonalnom psihologijom i egzistencijalizmom, i još neke druge psihološke škole i modalitete.

Dubinska terapija može da se upotrebi za nekoliko modaliteta, ali su to uglavnom tri glavne škole: psihoanaliza, individualna psihologija i analitička psihologija. Psihoanaliza je zasnovana na idejama Sigmunda Frojda, individualna psihologija na idejama Alfreda Adlera, a analitička psihologija na idejama Karla Junga.

Osnovna teorija dubinske psihoterapije jeste ideja da je ljudska psiha podeljena na svesno i nesvesno, a da nesvesni procesi skladište one mentalne sadržaje koji su bili potisnuti—lične brige, kao i kolektivne i arhetipske “sile”. Dubinska psihologija se fokusira na ono što bi moglo da se nazove “duša”, ili mesto interakcije između ličnih i transpersonalnih aspekata psihe, a upravo je to fokalna tačka diskusije na terapijskim seansama. Uključenje nesvesnih procesa u tretman je osnovni postulat dubinske psihoterapije, kao i otkrivanje slojeva psihe koji su važan sastojak sveukupne emocionalne dobrobiti, ličnog blagostanja i razvoja.

Kako dubinska psihoterapija radi?

Seanse dubinske terapije se dešavaju na individualnom nivou. Tokom terapije je posebno naglašena veza između terapeuta i osobe na terapiji, pošto istraživanje nesvesnog iziskuje visok nivo poverenja i prihvatanja. Jedna seansa može da uključuje razgovor  o svakodnevnim događajima kao i prošlim iskustvima; u svakom slučaju, terapeut podržava osobu koja je na terapiji kroz proces samoprihvatanja, a time se širi svesnost o sebi i otkriva unutrašnja mudrost klijenta.

Terapeut može da pomogne klijentu putem istraživanja nesvesnih stanja, nudeći podršku i vođstvo, dok osoba na terapiji istražuje i pažljivo o njima razmišlja, kako bi ih u potpunosti razumela. Nove informacije onda mogu biti korišćene kao sredstvo razvoja pozitivnijih crta i elemenata, koji mogu biti uključeni i integrisani prvo na svesnom, a onda na nesvesnom nivou.

Tehnike koje se koriste u dubinskoj terapiji uključuju:

• Sokratovsko ispitivanje, gde terapeut pita teška pitanja sa empatijom, na topao i prihvatajući način. Ova pitanja se dalje koriste kako bi pomogli ljudima da razviju povećanu svesnost o svojim nesvesnim motivacijama i ranim iskustvima. Kasnije u terapiji, sokratovsko ispitivanje može da se koristi kako bi pomogli ljudima da identifikuju alternativne i racionalnije planove za akciju, kada se inače akcije stopiraju ili su pod uticajem nesvesnih faktora.
• Vođene fantazije, koje se koriste od strane terapeuta kako bi se osoba vodila kroz istraživanje punog senzornog, čulnog iskustva iz detinjstva. Kroz detaljno istraživanje bilo kog iskustva koje je vodilo ka osećanjima inferiornosti ili niskog samopouzdanja, terapeut može da pomogne kako bi se stvorila svesnost i podrška i ohrabrenje, dok se osoba koja je na terapiji polako priseća ovih slika.
• Igranje uloga u različitim scenarijima, što obezbeđuje sigurno mesto za one koji su na terapiji, jer tu mogu da praktikuju različite alternativne planove za akciju. Igranje uloga može da uključuje sve izazovnije priče/zaplete, kako bi osoba mogla da ima priliku da vežba nova ponašanja i načine mišljenja, sa podrškom terapeuta.

Osobe sa dubinskim emocionalnim problemima, traumom ili sa problemima koje ne razumeju u potpunosti, mogu da imaju puno koristi od ove vrste terapije. Ljudi koji doživljavaju depresiju, anksioznost, probleme u vezama i međuljudskim odnosima, seksualne probleme, kompulzivna ponašanja, ili široku paletu životnih izazova, mogu da dalje istraže i razumeju korene ovih teškoća na dubinskoj terapiji. Uopšteno, dubinska terapija se često ne fokusira na samo jedan problem, već pokušava da istraži ceo spektar emocija u svesnom i nesvesnom delu nečije ličnosti.

Istraživanja su pokazala da dubinska terapija može da ima dugoročne, značajne rezultate. Obično zahteva više vremena nego terapije koje su fokusirane na rešenja, a pojedinci koji su došli na terapiju da dublje istraže sebe i svoje probleme, mogu da imaju i najviše koristi od ove vrste terapije. Jedan od najčešćih ishoda dubinske terapije jeste povećana svesnost i dublje razumevanje sebe.

Oni koji imaju teškoće u pronalaženju životne svrhe i u potrazi su za “višim značenjem” mogu da odu na neku vrstu dubinske terapije kako bi dobili neke uvide o svojim nesvesnim uslovljavanjima (koja vuku korene iz detinjstva). Kao rezultat toga, oni mogu da se osećaju autentičnije i da imaju povećano osećanje oslobađanja od briga, rasterećenja, kao i da steknu kapacitet za stvaranje i održavanje zdravih, jakih međuljudskim odnosa sa drugima.

Dubinska terapija zahteva od osobe da uključi apstraktno mišljenje. Tehnike koje se koriste pozivaju klijenta da razmišlja o različitim slojevima određenih pojmova, istražuje sopstvene ponašajne obrasce, kao i da misli u metaforama, van bukvalnih značenja reči. Ponekad ljudi nisu voljni ili prosto ne vole da se toliko bave apstraktnim mišljenjem, a samim tim, dubinska terapija možda nije za one koji vole konkretnije pristupe terapiji.

Ograničenja dubinske psihoterapije

Dubinska terapija je tipično dug proces i (zbog toga) može biti skuplji vid terapije. Pre nego što počnete dubinsku terapiju, terapeut bi trebalo da vas obavesti o potencijalnom trajanju terapije unapred (iako se to ne može u potpunosti predvideti). Ljudi koji su u potrazi za dubinskom terapijom bi takođe trebalo da budu svesni da postoje drugi vidovi tretmana, koji mogu fokusirano da se bave specifičnim problemima koje imaju, za kraći period vremena. Mnoge osiguravajuće kompanije, da bi smanjili cenu zdrastvene zaštite, zahtevaju kraće forme terapije od ustanova koje se bave mentalnim zdravljem. Dubinska terapija tako nije odgovarajući vid terapije za ograničenja mnogih osiguravajućih društava, a ljudi koji traže tretman moraju onda da budu svesni da njihova terapija možda neće biti pokrivena od strane osiguranja.

Istorijski gledano, mnogi vidovi dubinske terapije su bili korišćeni za mnoge mentalne poremećaje i probleme sa mentalnim zdravljem, ali prema novim istraživanjima i nekim anegdotskim primerima, dubinska terapija nekima više, a nekima manje odgovara. Ovi pristupi tipično uključuju intenzivan emocionalan rad i zahtevaju visok nivo motivacije od individualnih učesnika u tretmanu. Nekim ljudima više odgovara kratka terapija koja je fokusirana na specifičan problem. Dubinska terapija takođe zahteva od klijenta da se suoči sa svojim osećanjima i sećanjima koje mogu biti veoma bolna, a oni koji se odluče za ovaj vid terapije moraju imati na umu da će se tokom procesa pojaviti snažna i potencijalno negativna osećanja, tako da će morati da se neko vreme osećaju loše, kako bi se potom osećali bolje.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/learn-about-therapy/types/depth-therapy