Psihoterapija se često definiše kao skup mentalnih tehnika koje se koriste za tretiranje i lečenje psiholoških poremećaja ili mentalnog bola. Međutim, psihoterapija je nešto mnogo više od toga—živ odnos između dvoje ljudi (u slučaju grupne psihoterapije, više ljudi) u kome se menjaju i razvijaju i psihoterapeut i klijent. Korišćenje određenih terapijskih tehnika koje su se pokazale kao lekovite je svakako poželjno i pozitivno, ali ove tehnike su samo deo jednog mnogo šireg i većeg procesa u kome se ispituju dubinska značenja koje svaka osoba pridaje sebi i svetu koji je okružuje.

Zapravo, naša lična značenja su ono što određuju naše zadovoljstvo, sreću, osećaj lične ispunjenosti i kvalitet naših života. Stoga je veoma važno napomenuti da se na psihoterapiji prorađuje i definiše upravo to—odnos koji imamo prema sebi i drugima—kako bi postigli viši nivo zadovoljstva sobom, rešili određene probleme koje imamo i podigli naš „psihološki imunitet“ u svakodnevnoj borbi sa širokim spektrom različitih stresora. Problemi često nastaju kada sistem naših ličnih značenja počinje da zakazuje i naš pogled na svet počinje da radi protiv nas, praveći nam probleme i neprijatnosti, a naše svakodnevno funkcionisanje počinju da ometaju negativne emocije, poput anksioznosti i straha. Veoma je dobro već u ranim fazama ovakvih promena postati svestan ovih procesa i otići na psihoterapiju. Svest o tome da nam je potrebna pomoć i direktno traženje pomoći je prvi i najvažniji korak u uspešnom prevazilaženju svake krize i rešavanju bilo kojeg problema.

Zato je bolje psihoterapiju definisati kao odnos između dva čoveka, psihoterapeuta i klijenta, koji dovodi do transformacije i pozitivnih učinaka, kao i rešavanja nekih konkretnih problema. Tokom psihoterapijskog procesa, kroz razgovor i međusobno uvažavanje i razumevanje, može se doći do veće svesnosti sebe i sveta u kome živimo, socijalnih odnosa koje uspostavljamo, sopstvenih emocija i načinima na koje možemo njima da upravljamo i da ih shvatamo. Svi razgovori obavljeni u psihoterapijskom procesu su u potpunosti poverljivi, a psihoterapeut je dužan i obavezan da radi po etičkom kodu struke i da etično radi i postupa u svakom trenutku. Obrazovanje psihoterapeuta je dugo i naporno, i ono podrazumeva mnoge provere i usvajanje etičkih standarda struke, neprestane supervizije i rad na sebi. Licencirani psihoterapeut će zato, nevezano da li radi u terapijskoj sobi ili preko Interneta, biti na raspolaganju klijentu i u obavezi da sve što je izrečeno tokom seanse bude apsolutno poverljivo između terapeuta i klijenta.