Autor: Kendra Cherry

• Bezuslovna pozitivna pažnja odnosi se na pokazivanje potpune podrške i prihvatanja osobe, bez obzira na to šta ona kaže ili uradi.
• Karl Rodžers je verovao da bezuslovna pozitivna pažnja pomaže ljudima da postanu svoje istinsko ja i da se osećaju prihvaćeno.
• Bezuslovna pozitivna pažnja povezana je sa boljim terapijskim ishodima i može da ojača poverenje u odnosima.
• Termin bezuslovna pozitivna pažnja skovao je humanistički psiholog Karl Rodžers da bi opisao tehniku korišćenu u njegovoj nedirektivnoj, klijent-centričnoj terapiji.
• Prema Rodžersu, bezuslovna pozitivna pažnja podrazumeva pokazivanje potpune podrške i prihvatanja osobe, bez obzira na to šta ta osoba kaže ili uradi.
• Terapeut prihvata i podržava klijenta bez obzira na to šta on kaže ili uradi, ne postavljajući nikakve uslove za to prihvatanje. To znači da terapeut podržava klijenta bilo da on izražava i doživljava „dobra“ ili „loša“ ponašanja i emocije.

Ovaj tekst objašnjava šta znači bezuslovna pozitivna pažnja, kakve efekte može imati i kako se koristi u terapiji da bi se podstakla pozitivna promena.

Šta je bezuslovna pozitivna pažnja?

Karl Rodžers je stav potpunog prihvatanja druge osobe nazivao bezuslovnom pozitivnom pažnjom. Verovao je da je to ključni deo terapijskog procesa i da može poboljšati život ljudi koji doživljavaju psihološku patnju.

„To znači brigu za klijenta, ali ne na posesivan način ili na način koji služi samo zadovoljenju terapeutovih potreba“, objasnio je Rodžers u članku iz 1957. godine objavljenom u Journal of Consulting Psychology. „To znači brigu za klijenta kao odvojenu osobu, sa dozvolom da ima sopstvena osećanja i sopstvena iskustva.“

Rodžers je smatrao da je od suštinske važnosti da terapeuti pokazuju bezuslovnu pozitivnu pažnju prema svojim klijentima. Takođe je sugerisao da pojedinci koji nemaju ovakav oblik prihvatanja od ljudi u svom životu mogu vremenom razviti negativna uverenja o sebi.

Kada ljudi nude bezuslovnu pozitivnu pažnju — bilo da dolazi od terapeuta ili drugih osoba iz socijalne mreže — ona igra ulogu u negovanju ličnog rasta. Ona prenosi poruku da će osoba biti prihvaćena i tretirana sa razumevanjem, čak i kada pogreši ili doživi neuspeh.

Prema Rodžersu, rezultat je da ljudi postaju sposobni da budu autentični i da otkriju svoje najdublje strahove ili tajne, znajući da će biti prihvaćeni.

Bezuslovna pozitivna pažnja je obeležje zdravih odnosa — romantičnih, prijateljskih, porodičnih, kao i odnosa terapeut–klijent. Ona ljudima daje osećaj sigurnosti i slobode da budu ono što jesu, bez straha od odbacivanja ili gubitka ljubavi drugih.

Bezuslovna pozitivna pažnja i samovrednovanje

Rodžers je verovao da ljudi imaju potrebu i za samovrednovanjem i za pozitivnom pažnjom drugih ljudi. Način na koji ljudi misle o sebi i vrednuju sebe igra veliku ulogu u njihovoj dobrobiti.

Ljudi sa snažnijim osećajem samovrednovanja takođe su samopouzdaniji i motivisaniji da slede svoje ciljeve i rade na samoaktualizaciji, jer veruju da su sposobni da ih ostvare.

Tokom ranog detinjstva, deca se nadaju da će naučiti da su voljena i prihvaćena od strane roditelja i drugih članova porodice, što doprinosi osećaju samopouzdanja i samovrednovanja. Bezuslovna pozitivna pažnja negovatelja u ranim godinama može doprineti osećaju vrednosti kako osoba odrasta.

Kako ljudi stare, pozitivna pažnja drugih sve više utiče na formiranje slike o sebi. To uključuje pažnju prijatelja, članova porodice, romantičnih partnera i drugih ljudi koji čine njihov društveni krug.

Uticaj nedostatka bezuslovne pozitivne pažnje

Rodžers je verovao da kada ljudi doživljavaju uslovnu pozitivnu pažnju — kada odobravanje zavisi isključivo od njihovih postupaka — može doći do nekongruentnosti. Nekongruentnost nastaje kada je nečija slika idealnog sebe u neskladu sa onim što osoba realno doživljava u svakodnevnom životu.

Kongruentne osobe imaju veliki stepen preklapanja između svoje slike o sebi i predstave o svom idealnom ja. Nekongruentne osobe imaju mali stepen preklapanja između te dve slike.

Rodžers je takođe verovao da primanje bezuslovne pozitivne pažnje može pomoći ljudima da ponovo postanu kongruentni. Pružanjem bezuslovne pozitivne pažnje svojim klijentima, terapeuti mogu pomoći ljudima da usklade svoje idealno ja sa načinom na koji sebe zaista doživljavaju u svom životu — pomažući im da prepoznaju svoje dobre osobine i da sebe ne osuđuju zbog grešaka ili neuspeha. Na taj način, bezuslovna pozitivna pažnja može doprineti boljem psihološkom blagostanju.

Kako funkcioniše bezuslovna pozitivna pažnja

Da li je zaista moguće da terapeuti ponude bezuslovnu pozitivnu pažnju svakom klijentu? Mnogi smatraju da je odgovor — ne. Međutim, neki stručnjaci sugerišu da je moguće da terapeuti teže da osećaju takvu pažnju prema svojim klijentima.

Važno je naglasiti da takvo prihvatanje ne znači permisivnost niti odobravanje svih ponašanja. Natalie Rodžers, ćerka Karla Rodžersa, kasnije je objasnila da je njen otac smatrao da su sve misli i osećanja u redu, ali da nisu sva ponašanja prihvatljiva.

Izazovi pokazivanja bezuslovne pozitivne pažnje

Iako je bezuslovna pozitivna pažnja temelj terapije usmerene na klijenta, nije je uvek lako primeniti u praksi. Zamislite situaciju u kojoj terapeut radi sa seksualnim prestupnikom. U knjizi Counseling and Psychotherapy Theories in Context and Practice, Sommers‑Flanagan daje savete praktičarima koji se susreću sa ovakvim teškim situacijama.

Umesto fokusiranja na samo ponašanje, autori preporučuju traženje pozitivne pažnje prema patnji i strahovima koje takva ponašanja mogu predstavljati.

„Rodžers je čvrsto verovao da je svaka osoba rođena sa potencijalom da se razvija na pozitivan, ljubavlju ispunjen način“, navode oni.

„Kada radite klijent-centričnu terapiju, vi postajete njihova sledeća šansa — možda poslednja šansa — da budu dočekani, shvaćeni i prihvaćeni. Vaše prihvatanje može stvoriti uslove potrebne za promenu.“

Prilagođeno sa: https://www.verywellmind.com/what-is-unconditional-positive-regard-2796005