Prihvatanje teških osećanja i puštanje da odu—umesto njihovog potiskivanja—može biti ključno za prolaženje kroz ciklus negativnih iskustava.

Ljudi se često “spotaknu” na koncept prihvatanja kao jednog od načina da se radi sa teškim osećanjima. U kognitivnoj terapiji zasnovanoj na prihvatanju (MBCT), klijenti se često pitaju: “Kako mogu da prihvatim ovaj bol?” ili “Želim da osećam manje ovih neprijatnih emocija, a ne više!” Ove reakcije reflektuju pretpostavku da iako je pokušavanje da se neprijatna osećanja izbegavaju ili potisnu strašno iscrpljujuće, ova strategija je radila u prošlosti, pa… zašto rizikovati i koristiti nepoznate strategije?

Ipak, umesto direktnog odgovora na ovo pitanje, možemo da ponudimo neke jednostavne istine:

1. Puštanje negativnim osećanjima da postoje u našim životima—bar za trenutak—ne znači da smo izabrali da ne preduzimamo ništa. Koncept prihvatanja, kao što je izložen u MBCT, je stvoren kako bi opisao mogućnost razvijanja različitog odnosa prema vlastitom iskustvu, a to je dopuštanje tom iskustvu da postoji. Dozvoliti teškim osećanjima da ostanu u svesnosti znači registrovati njihovo prisustvo pre nego što izaberete kako ćete na njih reagovati. Potrebno je biti posebno predan ovome i to uključuje nameru da usmerite pažnju. Važno je i reći da “dopustiti” ne znači biti rezigniran, pasivan ili bespomoćan.
2. Negiranje negativnih misli i osećanja može da bude loše po vaše mentalno zdravlje. U stvari, suprotno od dopuštanja ovakvim mislima da postoje može da bude faktor rizika. Nevoljnost da se dožive negativne misli i osećanja je često prvi korak u mentalnom lancu koji može da vodi automatizaciji ovih obrazaca mišljenja. Ovako nešto ćete primetiti kada neko kaže: “Ja sam baš glup što mislim ovako”, ili “Trebalo bi da budem dovoljno jak da izađem sa ovim na kraj”. Tako, ako prebacimo fokus sa negacije i odbijanja i “neželjenja” na “otvorenost” i “prihvatanje”, mi menjamo perspektivu našeg uma—i dozvoljavamo ovoj lančanoj reakciji navika da se promeni već na prvom koraku. Na primer, “trebalo bi da budem jak” može da se promeni u “ah, strah je ponovo tu” ili “ponovo sudim samom sebi”.
3. Prihvatanje pomaže da prođete kroz svako neprijatno iskustvo. Praksa MBCT-ja pruža konkretne načine kultivisanja perspektive “prihvatiti i pustiti” usred neprijatnog iskustva. U stvari, ljudi često na “intelektualnom” nivou znaju da može da im pomogne da budu više ljubazni i pažljivi, to jest, da budu više puni ljubavi i pažnje prema sebi—da prihvate sebe u potpunosti—ali nemaju pojma kako to da učine. Ovi kapaciteti ne mogu da se stvore samo naprezanjem “mišića” volje. Umesto toga, oni zahtevaju konstantan napor i rad na telu, posmatranje sebe i primećivanje različitih mentalnih stanja, poput anksioznosti, i kako ona mogu da se manifestuje kao npr. stezanje u grudima, ili kao tuga, koja može da se pojavi kao težina na ramenima.

Usmeravanje pažnje i svesnosti na senzacije koje prate teška iskustva nudi mogućnost učenja kako da se drugačije ophodite prema tim iskustvima u svakom trenutku. Vremenom, ova praksa rada na telu će omogućiti ljudima da shvate, kroz svoje iskustvo, da dopuste postojanje neprijatnih iskustava i da i dalje budu u redu sa sobom.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/three-ways-acceptance-helps-work-difficult-emotions/