Piše: Marianna Pogosyan

Uverenja u vezi emocija mogu da utiču na naše mentalno zdravlje.

Kontrola emocija može delovati kao najteža stvar na svetu. Šta ako postoji trik, koji nam pomaže da naš unutrašnji svet držimo pod kontrolom?

Mnogi bi bili zainteresovani za tako nešto. Ali, ne samo da direktna kontrola nad emocijama nije moguća, nego i postojanje emocija nije ništa loše. Zapravo, nekada je čak i zadovoljstvo surfovati na tom talasu promenljivih osećanja—čak i kada je to veoma frustrirajuće, čak i kada moramo da prihvatimo emocije poput besa.

Dok su brojne studije u psihologiji ispitivale uticaj koje emocije mogu imati na lično blagostanje, skorija istraživanja sugerišu da uverenja koja držimo u vezi emocija imaju važnu ulogu u održavanju mentalnog zdravlja. Razmotrite samo uverenje o postojanju mogućnosti kontrole emocija. Da li verujete da je emocije moguće kontrolisati (da su oblikovane vašom voljom) ili da ih nije moguće kontrolisati (dolaze “nepozvane” i odlaze vodeći se nepoznatim razlozima)? Iako ovakva uverenja izgledaju naivno na prvi pogled, mi plaćamo visoku cenu za njih: ne samo da mogu postati faktor rizika za depresiju, nego mogu i da vode strategije koje koristimo da bismo upravljali emocijama svaki dan.

Prema Brett Ford sa Univerziteta u Torontu, svi smo mi teoretičari emocija i svakodnevno odlučujemo u šta verujemo kada su u pitanju emocije. U koju onda teoriju emocija bi trebalo da verujemo kako bismo pronašli bolje psihološke ishode za sebe? Odgovor iz istraživanja dr. Ford je jasan: U proseku, poželjno je verovanje da su emocije dobra, korisna iskustva, i da nisu neophodno štetna i oštećujuća. Takođe, poželjno je verovati da se emocije mogu kontrolisati.” Ali, to ne znači da možemo jednostavno i rigidno njima upravljati: “Ako mislite da su emocije u potpunosti podložne kontroli sve vreme, zamislite koliko to može da bude stresno u trenucima kada niste u stanju da upravljate njima.”

Evo i zašto su uverenja o emocijama bitna.

Koji su najvažniji uvidi o emocijama iz istraživanja?

Putevi ka ličnom blagostanju i dobrobiti su mnogo više nijansirani nego što smo to mislili. Na primer, postoje situacije i konteksti u kojima je bes najzdravija opcija, ali i konteksti u kojima biti srećan može da nam se “obije o glavu”. Mnogo toga ovisi o kontekstu u kojem doživljavamo određenu emociju.

Zašto su naša uverenja o emocijama važna?

Ono što verujete o svetu uobličava kako percipirate svet i kako se odnosite sa njim. Tako, ono što verujete u pogledu emocija bi trebalo da oblikuje kako pristupate i upravljate njima. Na primer, ako mislite da su sve emocije loše, šta će se desiti kada ste uznemireni? Ili ako verujete da emocije nije moguće kontrolisati, šta će se desiti kada budete u prilici da morate da kontrolišete emocije? Naša uverenja, koja nekada zovemo i “teorije” ili “perspektiva uma”, imaju sveprožimajući uticaj na sve nas, čak i kada ne mislimo o njima u svakodnevnom životu. Ona su vodiči za naše akcije i osećanja, i strategije koje koristimo kako bismo ih regulisali.

Odakle naša uverenja dolaze?

Ponekad ova uverenja dolaze iz spoljašnje sredine—ljudi nam često govore kako bi trebalo da se osećamo; na primer, roditelji su nam možda govorili: “Nemoj da plačeš”, ili “Budi srećan/na”.

Kada posmatramo druge ljude, primećujemo da se bore sa svojim emocijama ili da ih osuđuju. S druge strane, uverenja mogu da “pristignu” iz našeg sopstvenog iskustva. Ako sam imao teškoće u upravljanju sopstvenim emocijama, možda ću doći do opšteg zaključka da je emocije relativno teško kontrolisati. Ili, ako često imam teške emocije koje uzrokuju patnju i mentalnu bol, ja mogu da razvijem uverenje da su emocije uopšteno veoma loša stvar.

Kako uverenja o emocijama utiču na mentalno zdravlje?

Kako bi ova apstraktna uverenja oblikovala zdravlje ljudi i njihovo lično blagostanje, određeni procesi moraju da se iniciraju. Jedan od najčešćih načina je kroz regulaciju emocija (strategija kojom postižemo promenu postojećih emocija i kontrolišemo vreme kada se javljaju).

Na primer, ako mislim da je emocije relativno teško kontrolisati, onda ću možda imati manje šanse da ih regulišem tokom dana. Još jedan proces je meta-emocija: osećati emocije u vezi emocija. Na primer, ako mislim da su emocije loše i štetne, onda ću se možda osećati loše kada se osećam anksiozno, što će voditi u još gora osećanja.

Koliko su naše emocije stvarno pod našom kontrolom?

Zavisi od toga šta podrazumevate kada kažete “emocije” i “kontrola”. Emocije su složen fenomen sa mnogo lica. Imamo unutrašnja subjektivna iskustva, facijalne ekspresije, fiziološke reakcije. Neke od tih aspekata je lakše kontrolisati nego neke druge. Na primer, maskiranje spoljašnjeg izražavanja emocija može biti lakše u nekim kontekstima nego promena onoga što osećate ili promena vlastite fiziologije.

Ovo može da zavisi i od intenziteta same emocije, gde jače emocije se teže stavljaju pod kontrolu od slabijih emocija. Ironično, od veće je koristi da pokušate da ne kontrolišete svoje emocije. Ako samo prihvatimo emocionalna iskustva i pustimo ih da prirodno teku svojim tokom, ona će se ranije završiti. To je jedan od glavnih razloga zašto je prihvatanje emocija jedna od najmoćnijih tehnika emocionalne regulacije—može da nam pomogne da se bolje osećamo, pogotovo zbog toga što ne podržavamo i ne kultivišemo negativne emocije. Cilj ne bi trebalo da bude da se otarasimo svih emocija, nego da ih iskusimo do određenog stepena i u pravom kontekstu, kao i da se brže i lakše oporavimo posle tog iskustva.