Autor: Sarah Rossmiller

Svi želimo da se osećamo da smo potrebni, da smo cenjeni i povezani. Ali kada se tvoj osećaj sopstvene vrednosti zasniva na tome koliko činiš za druge; kada ti izgovaranje „ne“ deluje opasno, ili kada briga o sebi izaziva osećaj krivice – možda si zaglavljen u obrascu preteranog ugađanja. Duboka briga i spremnost da budeš tu za druge nisu problem. Nevolja počinje onda kada tvoje sopstvene potrebe toliko izblede u pozadini da zaboraviš da uopšte postoje.

Istraživanja pokazuju da je ponašanje koje podrazumeva ugađanje drugima češće nego što misliš, često sa korenima koji sežu još u detinjstvo, i da ono može značajno uticati na mentalno zdravlje.

Kako se oseća preterano ugađanje

Ako si osoba koja redovno prilagođava svoje planove, želje, pa čak i ličnost, kako bi drugi bili srećni, možda si zarobljen u krugu preteranog ugađanja. Na spoljašnjem nivou to može izgledati kao da si opušten, nesebičan ili „nezahtevan“, ali iznutra se možeš osećati preplavljeno, necenjeno ili iscrpljeno.

Iako ovaj obrazac može proisteći iz iskrene želje da pomogneš, on je često vođen dubljim strahovima: strahom od sukoba, strahom da ćeš biti teret, strahom da nisi dovoljno vredan ako nisi koristan. Ti strahovi mogu neprimetno oblikovati tvoje odnose, osećaj sopstvene vrednosti i celokupno blagostanje.

Uobičajeni znaci ponašanja koje podrazumeva ugađanje drugima

Razumevanje ovih obrazaca ključno je da bi prepoznao trenutak kada briga prelazi u samopožrtvovanje:

• Preuzimanje emocionalne odgovornosti: Često se osećaš odgovornim da održiš druge srećnima ili da izbegneš njihovu nelagodnost, čak i kada to nije tvoja uloga.
• Teškoće sa odbijanjem: Odbijanje molbe izaziva osećaj krivice, sebičnosti ili strah da će se neko naljutiti.
• Stavljanje sebe na poslednje mesto: Tvoj odmor, potrebe i granice bivaju potisnuti da bi bilo mesta za druge.
• Krivica zbog brige o sebi: Kada učiniš nešto za sebe, to ti deluje kao luksuz – ili čak kao nešto pogrešno.
• Ogorčenost ili iscrpljenost: Osećaš se iscrpljeno ili necenjeno, ali ipak nastavljaš da daješ.

Psihološkinja sa Harvarda, Debi Sorensen, napominje da su osobe koje ugađaju drugima pod znatno većim rizikom od sagorevanja na poslu, upravo zbog teškoća u postavljanju granica i odbijanju dodatnih obaveza.

Zamka u romantičnim odnosima

Ponašanje koje podrazumeva ugađanje drugima posebno dolazi do izražaja u romantičnim vezama – naročito sa partnerima koji su više usmereni na sebe ili imaju izražen osećaj prava. Ako si previše orijentisan/a na druge, možeš osećati potrebu da brineš o partneru, da „peglaš“ situacije ili da upravljaš njegovim/njenim raspoloženjima. Tvoje potrebe tada padaju u drugi plan – ponekad toliko daleko da ih potpuno izgubiš iz vida.

Bez namere, možda si čak i nesvesno u tebi učvrstila ideju da se odnos vrti oko tuđih želja – zato što stalno priskačeš, tiho se sve više rastežeš i daješ preko svojih granica. Vremenom, ta dinamika može da te ostavi ogorčenim, emotivno usamljenim ili nesigurnim u to šta zapravo želiš od partnera.

Promena počinje time što ćeš početi da primećuješ ove obrasce, da im pristupiš sa radoznalošću i da polako učiš kako da izraziš svoje potrebe i granice. To nije sebično – to je način na koji se grade uzajamni odnosi.

Odakle potiče ponašanje koje podrazumeva ugađanje drugima

Ova navika preteranog prilagođavanja obično nije slučajna. Većina ljudi ju je negde naučila. Ponekad se obrazac formira kao odgovor na neizgovorena očekivanja – suptilne nagoveštaje da je tvoja uloga da budeš onaj koji pomaže, popravlja, ostaje miran. Čak i ako ti to nikada niko nije direktno rekao, možda si nesvesno upio poruku da tvoja vrednost potiče iz toga što si „lak“, koristan ili emocionalno nezahtevan.

Istraživanja pokazuju da ponašanje koje podrazumeva ugađanje drugima često potiče iz iskustava u detinjstvu u kojima su ljubav i odobravanje bili uslovljavani. Ako su staratelji pružali potvrdu samo kada si bio poslušan, prilagodljiv ili postizao uspehe, možda si naučio da tvoja vrednost zavisi od ispunjavanja tuđih očekivanja.

Možda si odrastao u domu u kojem je sukob delovao opasno, pa si se trudio da održiš mir. Možda si imao roditelja koji je patio, pa si preuzeo ulogu emocionalne podrške. A možda si jednostavno bio nagrađivan zato što nisi „pravio probleme“. Kada tvoja sigurnost ili povezanost zavisi od toga da budeš prijatan, koristan ili nevidljiv, sasvim je razumljivo što si usvojio te načine prilagođavanja. Oni su ti tada pomogli da preživiš – ali sada možda nanose štetu.

Kretanje ka ravnoteži: prevazilaženje ponašanja koje podrazumeva ugađanje drugima

Ne moraš prestati da budeš brižan ili podržavajući. Ali, šta ako bi tvoje sopstvene potrebe imale jednako pravo glasa? Šta ako briga o sopstvenom blagostanju ne bi bila nagrada tek nakon što se pobrineš za sve ostale? Ove promene se ne dešavaju preko noći, ali su moguće – uz vreme, vežbu i podršku.

Evo nekoliko koraka ka takvoj promeni:

• Vežbaj asertivnost: Govori otvoreno o svojim željama i potrebama – makar u malim stvarima. Počni tamo gde je teško, ali izvodljivo. Istraživanja pokazuju da je učenje asertivnih veština ključno za oslobađanje od obrazaca ugađanja drugima.
• Brigu o sebi učini obaveznom: Odmor, povezanost, kreativnost – sve što te obnavlja – zaslužuje svoje mesto u tvom rasporedu.
• Preispitaj osećaj krivice: Samo zato što se nešto „oseća pogrešno“ ne znači da jeste. Briga o sebi nije sebična – ona je održiva.
• Prepoznaj korene: Počni nežno da istražuješ odakle potiču ovi obrasci. Šta si naučio o svojoj ulozi u odnosima?
• Traži uzajamnost: Okruži se ljudima koji žele da upoznaju tvoje pravo ja – ne samo verziju tebe koja je tu zbog njih.

Često postavljana pitanja: Razumevanje ponašanja koje podrazumeva ugađanje drugima

P: Da li je ugađanje drugima mentalni poremećaj?
O: Iako samo po sebi nije dijagnostikovano stanje, hronično ugađanje drugima često je povezano sa anksioznošću, depresijom, niskim samopouzdanjem i kozavisnošću. Može biti i trauma-reakcija poznata kao „fawning“ (pretjerano umirivanje i prilagođavanje drugima radi sigurnosti).

P: Kako da znam da li je moja potreba da pomažem zdrava ili nezdrava?
O: Zdrava pomoć proizilazi iz izbora i podrazumeva očuvanje tvojih granica. Nezdravo ugađanje drugima deluje prisilno, iscrpljuje te i često uključuje stalno žrtvovanje sopstvenih potreba.

P: Može li se ponašanje ugađanja drugima promeniti?
O: Da! Uz svesnost, vežbu i, često, stručnu podršku, ljudi mogu naučiti da postavljaju zdrave granice, razviju asertivnost i izgrade osećaj sopstvene vrednosti nezavisan od tuđeg odobravanja.

P: Koja je razlika između ljubaznosti i ugađanja drugima?
O: Ljubaznost potiče iz iskrene brige i slobodnog izbora, dok je ugađanje drugima vođeno strahom, krivicom ili potrebom za odobravanjem. Ljubazni ljudi mogu reći „ne“ kada je potrebno; osobe koje ugađaju drugima u tome se muče.

P: Koliko traje prevazilaženje navike ugađanja drugima?
O: Oporavak je postepen proces i razlikuje se od osobe do osobe. Neki primete promene već za nekoliko nedelja uz doslednu praksu, dok duboko ukorenjeni obrasci mogu zahtevati mesece ili godine da bi se potpuno transformisali.

Ponovno otkrivanje autentičnog sebe

Biti osoba koja duboko brine je dar. Ali kada ta briga preraste u tiho brisanje sopstvenih potreba, ona postaje težak teret. Zaslužuješ odnose koji su obostrani – i život koji poštuje tvoje potrebe jednako kao i tuđe.

Isceljenje ponašanja koje podrazumeva ugađanje drugima ne znači da trebaš davati manje. To znači da u davanju trebaš uključiti i sebe – da tvoj glas, tvoje potrebe i tvoja unutrašnja stabilnost budu deo celine. Dozvoljeno ti je da se pojaviš u potpunosti – ne samo kao onaj koji pomaže, već kao osoba jednako dostojna brige i ljubavi.

Prilagođeno sa:

https://www.goodtherapy.org/blog/cost-people-pleasing-behavior-reclaim/