Kako izaći na kraj sa neprestanim brbljanjem u glavi?

Kada je glas u vašoj glavi počeo da priča? Često se dešava da u pubertetu osvestimo da ovaj glas postoji: do tada, živimo život srećnog i bezbrižnog deteta, ali onda odjednom postajemo svesni sebe na jedan nov način, a to nekada prati i osećanje socijalne izopštenosti i neprijatnosti. Taj komentator u vašoj glavi neprestano komentariše, posmatra i kritikuje sve vaše akcije. U jednom trenutku, može se desiti da vaše ponašanje ne može da više bude spontano i prirodno, zbog toga što previše mislite. Pogotovo je opasno ako noću ne možete da zaspite, jer suviše “mentalnog brbljanja” se dešava u vašoj glavi.

U stvari, “mentalno brbljanje” je potpuno normalno za sva ljudska bića. Obično kada naša pažnja nije usmerena na neku određenu stvar, tok mentalne aktivnosti teče kroz naš um—misli o budućnosti ili prošlosti, fragmenti pesama ili razgovora, sanjarenje o alternativnim stvarnostima, prijateljima ili slavnim ličnostima. Ovu mentalnu aktivnost najčešće zovemo “mišljenje”, ali to nije u potpunosti tačno. Mišljenje podrazumeva nešto aktivno, nešto nad čim imamo svesnu kontrolu, ali to nije uvek tako. Obično je to nešto slučajno i ne preterano voljno. Ono se prosto “dešava” u našoj glavi, bez obzira da li se to nama sviđa ili ne. Zbog toga je možda adekvatniji izraz za to “mentalno brbljanje”.

Stvarno mišljenje se dešava kada svesno koristimo moći razuma i logike kako bismo evaluirali različite opcije, doneli određene odluke, rešili specifične probleme, napravili planove za budućnost, itd. Često volimo da mislimo o sebi kao o racionalnim stvorenjima, koja su superiorna u odnosu na životinje, ali ova vrsta racionalnog mišljenja je zapravo retka. U stvari, mentalno brbljanje nas sprečava da koristimo moć racionalnog rasuđivanja, jer kada imamo probleme koje bi trebalo da rešimo, taj tok mentalne aktivnosti nas ometa i skreće nam pažnju.

Na primer, zamislite da pokušavate da odlučite šta ćete kupiti partneru kao poklon za godišnjicu. Dok mislite o tome, sećanja na vaše venčanje vam prolaze kroz glavu, onda na vaš medeni mesec u Italiji, koji vas podseća na skandal koji se nedavno desio u političkom vrhu u Italiji, a onda počinjete da razmišljate o političkoj situaciji u toj zemlji, da bi potom počeli da razmišljate o porezu koji niste platili… Teško je fokusirati svoje misli tako da vam ništa drugo ne pada na pamet.

Biti potpuno prepušten svom “mentalnom brbljanju” nije ništa drugačije od sanjanja—ili bar neka vrsta asocijativnog sanjarenja koje sortira utiske i informacije koje smo upili i šalje nam natrag čudan miks kroz naše umove. Mi imamo malo više kontrole nad mentalnim brljanjem nego nad snovima, i to dolazi iz svesnog uma, umesto iz nesvesnog, ali u pitanju je sličan vrtlog mentalnog materijala. (Naravno, na ovo se misli kada se kaže “sanjarenje.”)

Zašto bi imali glas u glavi sve vreme, buku i mašinu koja proizvodi slike, i to slike koje su povezane sa našim iskustvima, iznova i iznova ih puštajući ponovo, i zamišljajući različite scenarije pre nego što su se oni zaista desili? Zašto naši umovi skaču tako haotično sa jedne asocijacije na drugu? Smatra se da ljudi koji imaju shizofreniju su ludi zbog toga što čuju glasove u glavi—ali da li je “normalno” mentalno brbljanje mnogo različito od toga? Ovo bi trebalo da se vidi kao neka vrsta ludila, takođe—ili bar neka vrsta “dizajnerske greške”, problem sa funkcionisanjem ljudskog uma.

Kako izaći na kraj sa mentalnim brbljanjem?

Srećom, postoje neki koraci koje možemo preduzeti, kako bismo izašli na kraj sa mentalnim brbljanjem. Jedan od pristupa koji se često koristi je da jednostavno usmerimo svoju pažnju na nešto spolja, a to nam onda omogućava da ne budemo svesni mentalnog brbljanja. Ovo je i razlog zbog koga gledanje televizije je bilo toliko popularno u prošlih nekoliko decenija—jednostavno zbog toga što je to veoma efektivan način držanja pažnje na nečemu što je van našeg uma. Ali, ovo nije baš mnogo zadovoljavajući metod—jer zapravo znači zameniti jednu vrstu mentalnog brbljanja sa drugom vrstom brbljanja. Kada isključite TV, mentalno brbljanje se nastavlja.

Mnogo efektivniji pristup je meditacija. Postoje mnogi različiti ciljevi meditacije, ali jedan od njih je da se smirimo, da usporimo um i utišamo mentalno brbljanje. Mentalno brbljanje je pojačano pažnjom koju mu dajemo. U meditaciji, mi usmeravamo pažnju na drugačiji način—na dah ili svetlost sveće, na primer. Rezultat toga je da se mentalno brbljanje polako utišava, a mi uspevamo da doživimo stanje mirovanja i tišine, i osećanje unutrašnjeg prostora. Mi se osećamo smirenije i nekako stabilno i više celo iznutra. Posle nekoliko meseci redovne meditacije, možemo da uočimo kako naše mentalno brbljanje postaje sporije i tiše.

Međutim, nerealistično je očekivati kako ćemo u potpunosti utišati mentalno brbljanje. To je sastavni deo našeg uma i nisu velike šanse da će ono ikada nestati. Ono što možemo da uradimo jeste da svesno pristupimo tom toku misli, komentarima i kritikama koje slušamo u sebi svaki dan, i da ih prihvatimo tako što se ne identifikujemo sa njima. To znači da možemo da gledamo na mentalno brbljanje kao na psihološki proces koji se dešava unutar nas, ali koji nije deo našeg identiteta. Mi bismo mogli da se odnosimo prema njemu kao što se odnosimo prema fiziološkim procesima, poput varenja i cirkulacije krvi u našem telu. Mi bi trebalo da dopustimo taj tok da teče, u pozadini, bez obraćanja previše pažnje na njega, i bez toga da to određuje naše raspoloženje i stanje uma. Važno je zapamtiti sledeće: vaše misli niste vi, na isti način na koji vaše varenje niste vi. Oni su samo delovi procesa koji se dešava u vama. Naposletku, nećemo zasnivati osećaj identiteta na varenju ili cirkulaciji, pa zašto bismo se onda identifikovali sa glasom u glavi?

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/intl/blog/out-the-darkness/201803/the-voice-inside-your-head