Kada bi trebalo da odete kod psihoterapeuta zbog anksioznosti

Izgleda da danas svi pričaju o anksioznosti i to nije loša stvar. Razgovor o mentalnom zdravlju pomaže u smanjivanju stigme koju mnogi osećaju kada potraže psihoterapijsku pomoć.

U isto vreme, može da bude veoma teško proceniti da li su brige i lupanje srca koje doživljavate kada upoznajete nove ljude samo uobičajen stres, ili ste upravo doživeli neobičan nivo anksioznosti i trebalo bi da posetite psihoterapeuta.

“Ne mogu vam reći koliko ljudi srećem koji mi kažu: ‘Nisam siguran da li bi trebalo da budem ovde.'”, kaže klinički psiholog Robert Duff, autor knjige Hardcore self-help: F**** anxiety. Generalno, dobro je pričati o anksioznosti, ali ne krivim nikog zbog konfuzije koja postoji oko ovog pojma.

“Razumevanje toga koliko je anksioznost ozbiljna može da bude teško, zbog toga što je anksioznost normalna i esencijalan deo onoga što nas čini ljudima.”

“Anksioznost je reakcija na situaciju koju percipiramo kao stresnu i opasnu”, kaže Monique Reynolds, licencirani klinički psiholog. “Ovo proizvodi odgovor na stres u vašem telu—sasvim specifično, deo mozga koji se zove hipotalamus, okida reakciju vašeg simpatičkog nervnog sistema, kako bi se oslobodio norepinefrin (to jest, adrenalin) i kortizol (hormon stresa), kako bi se osoba uklonila iz potencijalno štetne situacije.”

Ovo je u stvari pozitivno, kada postoji stvarna opasnost ili pretnja. “Najveći deo posla našeg mozga je da nas održava živim, a strah i anksioznost su veliki deo te priče”, kaže Reynolds. Na primer, anksioznost koju možete da primetite kada kamion ide ka vama vas “natera” da se pomerite veoma brzo na stranu.

Ali ako imate anksioznost, ovaj odgovor na stres može da se pojavi onda kada ne bi trebalo. “Vi se osećate slično kao što biste se osećali u opasnoj situaciji… ali nema stvarne opasnosti”, kaže Duff. Umesto da pomaže, ova pogrešna “udari ili beži” reakcija može da vam pravi dodatne probleme.

Dok mali nivoi anksioznosti mogu da vam pomognu da bolje radite pod stresom i da čak imate bolji učinak, dajući vam udar adrenalina i hiperfokus, kako biste završili svoj poslovni predlog pre roka ili odigrali svoju plesnu tačku skoro savršeno na nastupu uživo, život u stalnoj anksioznosti može da bude u najboljem slučaju ometajući faktor, a veoma štetan u najgorem scenariju. Kada anksiozne misli utiču na vaš život i stvaraju značajan stres, to nije nešto što bi trebalo uzeti olako i pokušavati da se potisne. Ovo je nešto zbog čega je u redu zatražiti pomoć—i dobiti je.

Anksioznost je najčešći mentalni poremećaj u Sjedinjenim Američkim Državama i postoji u različitim oblicima.

Anksioznost pogađa oko 40 miliona Amerikanaca svake godine. Ali nije neuobičajeno reći da je anksioznost kada se stalno osećate nervozno. Ovaj mentalni poremećaj dolazi u različitim oblicima. Opšti anksiozni poremećaj (GAD) je poremećaj u kome neko ima preterane brige i strahove mesecima. Prema nekim podacima, GAD pogađa preko 6.8 odraslih Amerikanaca svake godine. Panični poremećaji uključuju spontane napade parališućeg straha, a poznati su i kao panični napadi, zajedno sa intenzivnom brigom o tome kada će sledeći napad doći. Poremećaj socijalne anksioznosti (poznat i kao socijalna fobija) se događa kada imate jak strah od socijalnih situacija u kojima možete biti procenjivani ili odbačeni, a uključuju i izbegavanje ovih situacija i simptome poput mučnine, drhtanja ili znojenja.

Tu su i drugi problemi koji su blisko povezani sa anksioznosti, kao što je opsesivno-kompulzivni poremećaj, koji uključuje intrunzivne/prisilne misli i impulse, kao i posttraumatski stresni poremećaj, koji se dešava kada ljudi reaguju prolongiranom stresnom reakcijom na uznemiravajuće okolnosti i situacije.

Ovo su samo neke od različitih poremećaja anksioznosti. Ovi problemi mogu da se pojave na hiljade različitih načina, a što svakako može da vam oteža prepoznavanje anksioznosti i procenu da li vam treba pomoć sa strane.

“Neki ljudi misle kako mogu da kontrolišu svoju anksioznost, neki misle da je to nešto čime mogu da upravljaju, neki osećaju stid i sramotu, neki se boje da su ‘poludeli’, a neki pokušavaju da umanje efekat koji njihova anksioznost ima na njih same”, kaže Reynolds.

Ako anksioznost utiče na bilo kakav način na vaš svakodnevni život—kako god da vam to izgleda—ovaj razlog sam po sebi je dovoljan da se obratite za pomoć profesionalcu.

“Kada vaš svet zbog anksioznosti postane ograničen, ovo je dobar signal da je vreme da potražite pomoć”, kaže Reynolds. “Šta anksioznost radi u vašem životu, vašim vezama i odnosima, vašem snu, zdravlju, kako utiče na vaš posao i vašu sposobnost da učite nove stvari i ostvarujete svoje lične ciljeve?”

Ovo “funkcionalno oštećenje”, kako ga Reynolds naziva, može da se pojavi na različite načine kod različitih ljudi. Da li vas anksioznost “tera” da izbegavate aktivnosti sa najbližima, zbog toga što ste previše nervozni da izađete napolje? Da li ste preskočili jedan dan na poslu ili u školi zbog straha od tuđih mišljenja? Da li ne možete da se dovoljno naspavate zbog toga što ste celu noć proveli misleći o sledećem danu? Da li vas vaša anksioznost oko određenih stvari, kao što su plaćanje računa, vodi ka toliko ekstremnom odugovlačenju da to dolazi sa posledicama—kao što je gašenje svetala po kući?

Obratite pažnju i na to da li se “istresate” na druge ljude. Bes i prenadraženost mogu nekada biti znaci anksioznosti. “Često zaboravljamo da ‘udari ili beži’ reakcija podrazumeva i ovaj deo sa borbom”, nastavlja Reynolds. “Ako imate kratak fitilj ili ste uvek na vrhovima prstima da reagujete na nešto, to može da bude povezano sa anksioznošću”.

Ali i fizički problemi takođe mogu biti povezani sa ovim. “Mi često posmatramo sebe kao glave koje su nepovezane sa našim telima i koje tako samo plutaju okolo”, Reynolds primećuje. “Zaboravljamo da postoji povratna veza između nervnog sistema i tela”. Svaki deo vas, od glave do pete, ima nerve koji regullišu važne procese, i zbog toga reakcija vašeg simpatičkog nervnog sistema može da bude tako dalekosežna. Vi čak imate ceo nervni sistem “rezervisan” za gastrointestinalne funkcije, koje su poznate kao enterički nervni sistem, što može da pomogne u objašnjavanju snažne veze između problema, kao što je iritabilna creva, sa anksioznošću.

Konstatna iscrpljenost je takođe veoma česta kada je anksioznost u pitanju. “Fizička reakcija na anksioznost bi prirodno trebalo da bude kratka. Telo bi trebalo brzo da se dovede u red”, kaže Duff. “Ali prolongirani periodi anksioznosti uništavaju vaše resurse i iscrpljuju vas.”

“Ako vam vaša anksioznost dosađuje i ako patite, vi zaslužujete pomoć”, Duff kaže. Ovo je tačno nevezano za to da li verujete da je vaša anksioznost ozbiljna ili ne, ili da li mislite da zadovoljavate dijagnostičke kriterijume koje nađete na Internetu, ili da li vaši prijatelji i porodica tretiraju vašu anksioznost sa dužnom pažnjom.

Prvi susret sa psihoterapeutom može da bude generator anksioznosti sam po sebi, ali je vredan toga. Evo nekoliko načina da to učinite lakšim i jednostavnijim.

Prethodno znanje o tome šta da očekujete na prvoj terapijskoj seansi može da učini ovo iskustvo manje zastrašujućim. Iako je svaki profesionalac drugačiji, verovatno će vam postaviti mnoga pitanja na prvoj seansi. Konačno, vaš psiholog ili terapeut će vam pomoći da bolje razumete svoje probleme i napraviće plan kako da vam pomogne u stvaranju veština/sposobnosti koje smanjuju anksioznost.

Takođe, oni će želeti da shvate koja vrsta terapije najbolje odgovara vašim potrebama. Različite forme terapije pomažu različitim ljudima: na primer, kognitivno-bihejvioralna terapija pomaže nekim ljudima da isprave negativne misaone obrasce.

I nemojte brinuti oko toga da li imate neki proizvoljan nivo anksioznosti zbog koga morate da se obratite za pomoć psihoterapeutu. “Neko ko ima probleme sa anksioznošću može da misli da postoji rizik da vidite nekoga. ‘Ako odem tamo i terapeut proceni da nemam anksiozni poremećaj, šta onda?'”, kaže Duff . “Ovo nije istina. Ako patite i zbog toga viđate terapeuta, to je sasvim dovoljan razlog.”

Možda vam je potrebno samo nekoliko seansi, ili ćete se možda viđati mesecima ili godinama, u zavisnosti od vaših ciljeva. Vaš psiholog ili psihoterapeut može da vam sugeriše upotrebu lekova koji će vam pomoći da živite zdraviji i srećniji život, mada će sam razgovor često biti dovoljan. Takođe, ako shvatite da nemate pravu “hemiju” sa sadašnjim terapeutom koga posećujete, ali i dalje želite da se obratite nekome za pomoć, sasvim je u redu potražiti nekog drugog terapeuta.

“Upitajte sebe: Kakav život želim da živim i šta me sprečava u tome?”, Reynolds kaže i dodaje: “Ako je nešto povezano sa strahom i anksioznošću, to je odličan znak da vam je potrebna pomoć i podrška u vezi tih stvari.”

Prilagođeno sa: https://www.self.com/story/when-to-see-professional-anxiety

Advertisements

2 thoughts on “Kada bi trebalo da odete kod psihoterapeuta zbog anksioznosti

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s