Budite sigurni da terapija zadovoljava vaše potrebe umesto da zadovoljava preferencije vašeg terapeuta.

Tifani je izgledala super i očigledno je bila oduševljena programom upravljanja stresom i kontrole težine, pa je Nađa odlučila da pokuša to isto. “Ne razumem”, rekla je, “sledila sam iste savete skoro religiozno, ali nemam nikakve rezultate. Šta nije u redu sa mnom?”

Skoro svi kursevi psihologije uče da je svaka jedinka posebna, ali ova važna činjenica se često zaboravlja. Kao rezultat, mi imamo gomilu uopštenih podataka, tabele, crteže i dijagrame, i statistiku koja nema tačnost za pojedinačnu osobu.

Na primer, skoro svako je video tipične grafike sa idealnim težinama, a gledano prema indeksu telesne mase ili BMI. Iako je, generalno gledano, ovo valjan putokaz i smernica, BMI nije ultimativna metrička jedinica za zdravo telo, kao što mnogi misle da jeste. A ovo je zato što u indeks nije uračunata telesna građa. Zato, veoma atletski građeni ljudi sa jakim mišićima mogu da ispadnu da imaju prekomernu težinu, ili čak da su gojazni, prema njihovom BMI. Na primer, na vrhuncu svoje karijere, Majkl Džordan je bio “prekomerne težine” sa BMI 28, ali njegov struk je bio manji od 76 centimentara. Verovali ili ne, Arnold Švarcineger je bio “gojazan” sa BMI preko 30 kada je kraljevao takmičenjem Mr. Olimpija. Posledično, preporučen broj BMI može da bude previsok ili prenizak za određene pojedince.

Ovo je zbog toga što su ljudi složena i multidimenzionalna bića koja ne mogu lako da se svedu na jednostavne i jednodimenzionalne brojeve, etikete ili termine (ovo uključuje i psihijatrijsku dijagnozu).

Ili, uzmite ove brojeve koji su se pojavili u mnogim publikacijama i koji navodno mere stepen stresa. “Smrt supružnika” je na prvom mestu. Implikacija ovoga je da su svi brakovi isti, da svi vole i brinu o svojim bračnim partnerima podjednako, i da zbog toga, svi će biti isto pogođeni gubitkom bračnog druga. Nažalost, svako zna poneki par kod koga ovo ne bi bilo tako, odnosno, gde bi ovako strašan događaj bio podjednako izvor olakšanja koliko i izvor stresa!

A šta ćemo sa priručnicima za mršavljenje koji nude jednostavne jelovnike? Posle primene jednog takvog programa, lako se može desiti da neko dobije, umesto da izgubi kilograme. Metabolizam se razlikuje kod različitih ljudi i shodno ovome i potreban kalorijski unos.

Slično ovome, u domenu mentalnog zdravlja, previše terapeuta ima jedan jedinstveni protokol/režim koji primenjuju na sve. Često, oblik tretmana koji može da bude od pomoći nekome, može da bude beskoristan ili čak štetan po vas. Još gore, neki terapeuti imaju samo jedan instrument u svojoj torbi sa alatom. Očigledno, ako neko ima samo čekić, onda će sve tretirati kao da je ekser.

Ovi jednodimenzionalni kliničari koji se fokusiraju samo na jednu stvar koriste pristup “Prokrustove postelje” kada se bave psihoterapijom. U grčkom mitu, Prokrust je bio Posejdonov sin. On je imao krevet u kome je insistirao da svaki slučajni prolaznik provede noć. Ako je gost bio kraći od kreveta, Prokrust je radio na njima tako što je koristio čekić da ih rastegne. Ako je gost bio previsok, Prokrust bi amputirao noge do one veličine koja je tačno u skladu sa veličinom kreveta.

Tako, “Prokrustova postelja” je arbitrarni standard po kome se forsira određeni komformizam. Terapeuti koji propagiraju pristup “Prokrustove postelje” psihoterapijskom tretmanu u osnovi imaju jedan tip intervencije koji koriste na svima. Umesto da modifikuju svoj pristup da ispuni jedinstvene potrebe svake osobe, oni insistiraju da se klijenti konformiraju njihovim preferiranim metodama. Zbog toga, svakoga koga vide na terapiji dobiće ono što oni žele da daju, bez obzira da li to klijentima zapravo potrebno. Bez obzira na pritužbe klijenta (anksioznost, depresija, panični napadi, opsesivno-kompulzivni sindrom, trauma, stres, itd), terapeut Prokrustove postelje će primeniti uvek DBT, ili ACT, ili standardni KBT, ili psihoanalizu, ili pristup pune svesnosti/trezvenoumlja, ili hipnozu, ili EMDR, ili lekove.

Za razliku od Prokrusta, stvarno dobar terapeut će “skrojiti” tretman tako da zadovoljava specifične potrebe klijenta, umesto da pokušava da ga “uglavi” u svoju preferiranu metodu. Ovo, naravno, zahteva da je terapeut fleksibilan i adaptilan, i da ima raznovrsnu terapijsku kutiju sa alatom, u kojoj ima širok spektar različitih tehnika, strategija i procedura; idealno one koji imaju naučnu i empirijsku potvrdu. I oni moraju da znaju kada i kako da ih koriste, zbog toga što ljudi moraju da budu spremni za promenu pre nego što su u stanju da konzistentno primene i praktikuju terapijske metode koje su naučili tokom psihoterapije. Zaista, utvrđivanje toga koliko je klijent spreman za promenu je krucijalan deo terapijskog procesa. Tako, čak i ako kliničar koji ima “jedna-veličina-odgovara-svima” pristup, radi sa osobom kojoj odgovara njegov/njen pristup, malo će toga biti postignuto ako klijent nije spreman da učestvuje u procesu.

Dakle: niko nije prosečan, svako je jedinstven.

• Uverite se da su vaše lične potrebe kao klijenta pažljivo uvažene i razmatrane, uključujući hranu koju jedete, lekovi koje uzimate (ako ih uzimate), količina sna i odmora koja vam je potrebna, i vrsta i količina vežbe koja vam najviše pomaže i odgovara.
• Ako se nešto ne slaže sa vama, probajte da nađete nekoga ko će “skrojiti” program/tretmtan koji je u skladu sa vašim ličnim potrebama.

Nemojte da pretpostavljate da će specifičan lek, akcija ili određeni tretman biti dobar za vas zbog toga što svi koje poznajete kažu da je sjajan. Takođe, nemojte da oklevate da pitate terapeuta zašto on ili ona veruju da će određeni tretman biti koristan za vas i koje još druge metode postoje od kojih biste mogli imati koristi.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/think-well/201806/are-you-seeing-one-size-fits-all-therapist