Nova istraživanja pokazuju da postoji značajan uticaj čitanja na različite aspekte mentalnog zdravlja.

Mnogi “knjiški moljci” su zabrinuti zbog svemoćnog uticaja socijalnih mreža, jer to neumitno vodi ka opadanju zainteresovanosti opšte populacije za čitanje knjiga. Ali, ankete pokazuju da trendovi čitanja knjiga, u stvari, ostaju stabilni tokom prošle dve decenije.

Na primer, Galupovo istraživanje iz 2017. godine, sprovedeno u SAD-u, pokazalo je da 35 procenata ispitanika čita 10 ili više knjiga godišnje, dakle isto kao i 2002. Isto tako, rezultati ankete Pew Research Foruma, pokazuju da navike čitanja knjiga ostaju manje-više nepromenjene od 2012. do 2016. (u proseku 4 knjige godišnje).

Interesantno, ova anketa je pokazala da 27 ispitanika nije pročitalo nijednu knjigu u godini 2016.

Biblioterapija

Relativno nepoznata intervencija u mentalnom zdravlju, koja se zove biblioterapija, ili terapija čitanjem, postaje sve popularnija u poslednje vreme. Ovo se uglavnom odnosi na struktuisane programe čitanja koji postoje u klinikama, bibliotekama i školama, a koji su usmereni na ubrzavanje oporavka kod ljudi sa mentalnim problemima.

Slične grupe ostaju uglavnom nepoznate i pored napora da se učine poznatim javnosti, kroz različite programe i prisustvo na internetu.

Termin biblioterapija se takođe koristi kako bi se opisalo samoorganizovano čitanje, a koje neko sa mentalnim poremećajem čini kako bi pomogao sebi i rešio svoje probleme. Ovakva aktivnost može da bude podržana od strane lekara, terapeuta ili porodice, ali može i da se odvija u samoći.

Nekoliko istraživanja je pokazalo da biblioterapija može da facilitira oporavak od mentalnog poremećaja. Jedna klasična studija je pokazala smanjivanje simptoma depresije posle programa biblioterapije, a ovi rezultati su potvrđeni u skorašnjim meta-analizama i sistemskim pregledima literature.

Fikcija

Nalazi nekoliko istraživanja sugerišu da čitanje dela fikcije pogotovo može da koristi ljudima sa ili bez mentalnih problema. Ova istraživanja su pokazala da čitanje može povećati empatiju čitalaca, socijalne veštine, kao i interpersonalno razumevanje drugih ljudi (poznato još kao “teorija uma”).

Ovi rezultati takođe sugerišu da čitaoci mogu da budu uključeni na dubokom nivou u sudbine književnih likova, kao i zaplet, što im zauzvrat daje bolje razumevanje naše zajedničke ljudskosti i unutrašnjih borbi i konflikata koji postoje u svakom ljudskom biću. Zaista, jedan od vodećih svetskih stručnjaka, dr. Keith Oatley sa Univerziteta u Torontu, primećuje da “fikcija može da nam pomogne da razumemo socijalno iskustvo i da ga značajno pojača”.

Gradeći dalje na ovom istraživanju, moguće je preporučiti različite naslove studentima i učenicima, kako bi se povećalo njihovo razumevanje mentalnog zdravlja. Neki od tih naslova mogu biti Skerletno slovo od Nathaniel Hawthorne i Stakleno zvono od Sylvije Plath. Obe knjige daju čitaocima dublje razumevanje osećanja otuđenja, usamljenosti, stida, stigme i isključenja iz društva, koje ljudi sa mentalnim problemima često doživljavaju.

Autobiografije i narativi o oporavku

Mnogi hrabri ljudi sa mentalnim poremećajem su objavili pronicljive (ali i mučne) autobiografske memoare, koji detaljno opisuju njihovo životno iskustvo. Ovi radovi često opisuju patnju mentalnog poremećaja, kao i putovanje oporavka i strategije psihološke otpornosti.

Dalje, jedno istraživanje je ispitalo baš kako čitanje ovakvih radova utiče na ljude sa mentalnim problemima (“narativi o oporavku”). Rezultati su pokazali kako čitanje ovih narativa može da poveća osećanje povezanosti i razumevanje procesa oporavka, dok istovremeno validira lično proživljeno iskustvo svakog čoveka i smanjuje stigmu.

Popularne autobiografije uključuju Centar ne može da izdrži od Elyn Saks, koja opisuje život sa shizofrenijom, i Razlozi zbog kojih bi trebalo ostati živ od Matt Haiga, koji opisuje njegovo iskustvo sa depresijom. Ove knjige bude nadu i daju inspiraciju, tako što osvetljavaju realnost oporavka i pokazuju borbu sa životnim nedaćama. Veoma je preporučljivo da ljudi sa mentalnim problemima pročitaju nešto od ove literature.

Religija i duhovnost

Na kraju, dosta istraživanja sugeriše da postoji snažna veza između religioznosti i mentalnog zdravlja. Integralan deo religioznosti uključuje redovno čitanje svetih tekstova, a koji mogu da pruže utehu i podršku vernicima sa mentalnim problemima.

Ovo pokazuje i istraživanje o oporavku među Afroamerikancima, gde su mnogi ispitanici rekli da čitanje Biblije, svetih tekstova i drugih duhovnih tekstova je doprinelo ubrzavanju njihovog oporavka; jedan učesnik je rekao: “To je upravo ono što me je održalo normalnim”.

S druge strane, neka istraživanja pokazuju da puna svesnost i pristupi bazirani na njoj (mindfulness), mogu da ubrzaju i pojačaju oporavak od mentalnog poremećaja.

Zaključak

Knjige su veoma vredan resurs koji može da poveća empatiju, ubrza i osnaži oporavak i inspiriše sve ljude koji imaju mentalne probleme. Zbog toga, čitanje bi trebalo da bude sve više ohrabrivano, pogotovo za ljude koji pate od nekog mentalnog poremećaja—bilo putem formalne biblioterapije i oformljenih grupa za čitanje, ili ličnim podsticajem od članova porodice, prijatelja i kliničara.

Posle smrti svoje voljene mlađe sestre, čuveni pisac lord Thomas Macaulay je napisao da “to što nisam u potpunosti pao posle ovog udarca dugujem isključivo književnosti. Književnost je spasila moj život i izbavila moj razum”.

Pokušajte da uzmete ovo u obzir.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/intl/blog/talking-about-men/201905/can-reading-books-improve-your-mental-health