Da li nekada “uhvatite sebe” kako ne izlazite na kraj sa nekim situacijama u životu kao što biste voleli? Da li se osećate depresivno, anksiozno, ili mislite negativne misli o sebi, drugima i svetu? Ako je ovo istina, može biti da vas sheme iz detinjstva drže u mestu i ne daju vam da krenete napred.

O svojoj shemi možete da mislite kao o svemu što ste osetili, videli, mislili, dodirnuli, okusili, o svemu oko čega ste se smejali ili plakali. Milioni podataka koje ste obradili tokom detinjstva su stvorili jedinstvenu kognitivnu mapu po kojoj funkcionišete sada kao odrasla osoba. Ali, ova mapa je bila kreirana mnogo pre vašeg kognitivnog sazrevanja, tako da niste bili dovoljno zreli da razumete sve najbolje i naučite kako se upravlja teškim situacijama.

Pošto ova shema proizilazi iz razumevanja uzroka i posledica u dečjem umu, postoje određene granice u dečjem razumevanju sveta. Ako smo imali dobre mentore i uzore, stabilnu sliku sveta i sebe, i zadovoljavajuće odnose, onda ćemo najverovatnije imati zdrave sheme. Međutim, ako smo imali loše mentore, negativan odnos prema sebi, sa manje stabilnim odnosima, onda će naše sheme možda biti disfunkcionalne—a to će nas voditi ka slici sveta kao nestabilnog, nepredvidljivog, hladnog i čak traumatičnog mesta za život.

Naravno, ovo su jednostavni primeri/ekstremi, a većina ljudskih života je manje crno-bela. Ipak, poenta je ista: bez obzira kako se shema oformila, ona će uticati na donošenje odluka kada postanemo odrasle osobe, do kraja našeg života. Ako je ova shema uglavnom disfunkcionalna, može da utiče loše na naše mentalno zdravlje, sve dok ne preduzmemo određene korake kako bismo promenili nezdrave odgovore.

Naše sheme su važne zbog toga što su integralan deo svega što radimo. Ako niste svesni toga, vaš um će svakodnevno da koristi ove sheme kako bi predvideo šta se dešava u sredini oko vas, prateći unapred programirane, podrazumevajuće odgovore, uključujući i najjednostavnije zadatke: kako da skuvate večeru, šta ćete jesti, kako da vozite, naručite kafu itd. Nije bitno kakva je situacija, vi ćete već imati odgovor: U ovoj situaciji ti ćeš raditi to i to, mislićeš to, i osećaćeš to. I većinom vremena to je OK. Ali šta će se desiti kada naiđemo na situaciju na koju naš mlađi self nije mogao da odgovori na zdrav način?

Pretpostavimo da ste imali problema sa osećanjem vrednosti i uvaženosti dok ste bili dete, a onda  jednog dana na poslu vaš šef viče na vas, i to pred svim kolegama? Kako ćete na ovo odgovoriti?

Ovo će zavisiti od vaše sheme. Za manje od jedne sekunde, vaš mozak će prepoznati kako ste izlazili na kraj sa ovakvim situacijama ranije. Možda će naići na to kako ste reagovali kada je učiteljica na vas vikala pred celim razredom, a vi ste imali 12 godina. Vi ste plakali a stid je bio preplavljujući. Sada, u situaciji sa šefom, vaša shema vam kaže: “Samo tiho i duboko potisni svoja osećanja”. Tako da ćete vi tačno to i uraditi. Vaši stari odgovori i ponašajni obrasci će vas ostaviti bespomoćnim ispred agresivnog pojedinca.

Ako mislite da ne možete da izađete na kraj sa određenim situacijama i ljudima, možda je vreme da promenite vaše sheme. Kako biste ovo uradili, potrebno je da razmislite o konkretnoj situaciji sa kojom se borite. Kada definišete situaciju, pauzirajte sa svim koncepcijama koje imate o sebi. Nije važno ako su situacije pogrešne ili ste se osećali da su drugi nepravedni prema vama, ovde je cilj da preispitate svoje mišljenje, osećanja i ponašanja na jedan analitičan način. Vi želite da otkrijete gde vaše sheme vam pomažu ili odmažu—gde vas zapravo povređuju—to jest, koje odgovore na situaciju želite da zadržite, a koje odgovore želite da odbacite.

Evo nekoliko pitanja za početak:

1. Da li je ovo moj tipičan odgovor na situaciju?
2. Da li sam ovako reagovao ranije (da li je ova vrsta odgovora u stvari navika)?
3. Na koji događaj iz prošlosti me ova situacija ili osoba podsećaju?
4. Da li mi moja trenutna reakcija koristi ili škodi?
5. Kako bih voleo/la da reagujem i da se ponašam u ovoj izazovnoj situaciji?
6. Šta govorim sebi, a što me sprečava da reagujem na zdraviji način?

Sada kada imate ove nove informacije, možete da radite na tome da stvorite nove ponašajne odgovore. Sa vremenom i pametno uloženim trudom, ali i sa dosta vežbanja, ovi novi ponašajni odgovori i nove navike će početi da se dešavaju prirodno, sami od sebe. Ali pazite: vi možda imate i neke druge skrivene ponašajne odgovore/navike, koji rade kao odbrambeni mehanizmi, u slučaju da “sve krene nizbrdo”. Ove navike mogu da vas blokiraju na putu promene i da je usporavaju. A upravo je ovaj “začarani krug” koji se vrti između želje za promenom i straha od promene, ono što mnoge ljude drži zarobljene u istoj shemi.

Važno je napomenuti da je dosta naših shema iz detinjstva i ponašajnih obrazaca stvoreno kao svojstvena vrsta samozaštite. Stvoreni su kada smo bili odbačeni, npr. kada nam je srce bilo slomljeno, jer smo bili zaljubljeni u nekog ko nam nije ljubav uzvratio. Ili kada su vam se druga deca smejala (iz bilo kog razloga)–to je sigurno izgledalo kao veoma teško iskustvo stida i sramote.

Kada smo bili deca, mnoga iskustva su nam delovala kao da je smak sveta, ali to više nije slučaj sada kada smo odrasli. Ako vas osoba koja vam se sviđa odbije, to je sada u redu. Ako vam se drugi ljudi smeju što ste napravili grešku, vi ćete to nekako preživeti. Vi ne morate da sledite jedan te isti program, iznova i iznova, vi možete da ga promenite.

Prestati sa starim navikama je teško, ali stvaranje novih shema odraslosti vam pomaže da budete više samopouzdani i snažniji kada se suočavate sa životnim izazovima.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/is-your-childhood-blueprint-holding-you-back/