Kada doživljavate intenzivnu emociju, uzimanje pauze može da bude od velike koristi.
Intenzivne emocije mogu veoma lako da preplave naša čula i da na moćan način utiču na naše ponašanje. Ako smo ljuti na kolegu, možemo osetiti veoma jak poriv da se raspravljamo sa njim ili njom na hodniku. Ako se osećate anksiozno u nekoj socijalnoj situaciji, možete da budete u iskušenju da je izbegavate. Ako osećate tugu oko romantičnog sastanka koji nije prošao dobro, verovatno ćete o tome (opsesivno) razmišljati danima. Drugim rečima, intenzivne emocije mogu—i najčešće to rade—da se “mešaju” u našu sposobnost da aktivno i uspešno navigiramo kroz svet.
Ovo je razlog zbog kojeg je regulacija emocija toliko važna. Posle godina i decenija istraživanja, mi sada znamo da su neke strategije zdravije od nekih drugih. Na primer, uokviravanje stresne situacije na pozitivan način uglavnom je zdravije nego opsesivno detaljisanje oko svega što može “krenuti po zlu”.
Međutim, učenje ovih tehnika može da potraje (i obično je potrebna saradnja sa terapeutom za tako nešto). Danas, obratićemo pažnju na relativno jednostavnu tehniku koja može da vam pomogne da se bolje odnosite prema svojim emocijama: sačekajte 60 sekundi pre nego što bilo šta uradite.
To je to—toliko je jednostavno, samo sačekajte, pritisnite dugme na kome piše PAUZA. Nemojte ništa da uradite.
Jednostavno, nemojte da uradite to što vam emocija kazuje da radite: nemojte poslati besnu poruku, nemojte odbiti pozivnicu da prezentujete neki materijal na poslu, nemojte reći vašem potencijalnom partneru da ste zauzeti cele ove nedelje, nemojte da šaljete pasivno-agresivne mejlove svom šefu. Samo nemojte da to uradite.
Pokušajte da ostanete sa tom emocijom, kakva god da je ona. Moguće je osetiti nešto, a ne reagovati odmah. Primetite sve fizičke/telesne senzacije. Kako dišete? Kakav je puls? Šta se dešava u stomaku? Da li drhtite? Da li se smrzavate? Primetite svoje misli: da li imate besne misli? Samokritične misli? Defetističke misli? Opsesivne misli?
Ako je ovo previše teško da uradite—a to je slučaj sa većinom ljudi—uključite tajmer. Ozbiljno. Kada osetite nalet emocija, izvadite svoj telefon i namestite 60 sekundi na tajmeru da odbrojava. Onda primetite šta se dešava u telu, a posle toga i sa mislima. I sve drugo u vezi vašeg iskustva.
Kada istekne tih 60 sekundi, često će intenzitet emocije značajno opasti—a samim tim, i “udica” kojom emocija “vuče” vaše ponašanje da se dogodi. Možda to neće uraditi u potpunosti, ali najverovatnije će postati manje centralan mentalni sadržaj u vašem unutrašnjem svetu/iskustvu. Razlog je jednostavan: emocije uvek dolaze veoma brzo i odmah počinju da opadaju.
Često, kada mislimo da će neka emocija “večno trajati”, to je zbog toga što je aktivno produžavamo, tako što se ili borimo sa njom, ili imamo emocije u vezi te primarne emocije. Na primer, kada se osećamo frustrirano što se osećamo anksiozno, mi u stvari prolongiramo prvobitnu anksioznost. Ali, ako uspemo da izolujemo primarnu emociju i da ostanemo sa njom kratak vremenski interval, mi ćemo zapravo skratiti njeno trajanje. Paradoksalno, ali to ide tako.
Inače, ako vam treba još 60 sekundi više, to je savršeno u redu. Možda će vam trebati 2 ili 5 minuta da ova strategija savršeno funkcioniše. Odlično! Nađite svoju pravu meru i ono što vama najbolje funkcioniše.
Neki ovu tehniku nazivaju tehnikom pune svesnosti (eng. mindfulness). Drugi to zovu “surfovanje sa emocijama”. Možete to zvati kako god hoćete, princip je potpuno isti: što više sačekate i ostanete u kontaktu sa emocijom, to ćete više kontrole nad njom imati.
Psihoterapija online 