Razmotrite ovih pet saveta sledeći put kada osetite stid.

Stid je jedna od najkorozivnijih ljudskih emocija, koja ima moć da nas ubedi da je glas u našoj glavi u pravu—onaj koji kaže stvari poput “znao sa da nećeš uspeti”, “ti nikada nećeš nigde stvarno pripadati”, “ko će tebe da zavoli?”

To je veoma bolno osećanje i veoma je univerzalno. Siromašni ili bogati, ljudi koji imaju problema sa prevelikom ili premalom težinom, uspešni ili oni manje uspešni, svi su bar nekad iskusili osećanje stida, priznavali to ili ne (a obično to sebi teško priznajemo). Stid može da nas “isključi” ili može da se pojavi na veoma destruktivne načine. On je povezan sa ovisnošću, nasiljem, agresijom, depresijom, poremećajima ishrane i zlostavljanjem, pa je od velike važnosti naučiti načine kako se izboriti sa stidom i stvoriti zdrave barijere protiv njega.

Sledeći put kada stid dođe, razmotrite sledeće korake:

1. Unesite svetlost u osećanje stida

Istraživačica i autorka dr. Brene Brown opisuje krivicu kao “intenzivno bolno osećanje ili iskustvo verovanja da nešto nije u redu sa nama i da zbog toga ne zaslužujemo ljubav i pripadanje”. Nije ni čudo onda da poslednja stvar koju želimo kada nas stid savlada jeste da pričamo o tome. Ako pričamo o tome, drugi će otkriti koliko smo strašni.

Ali, ovo nije najbolji pristup. “Što manje pričamo o stidu, to on ima više moć nad našim životima”, dr. Brown objašnjava u knjizi Velika hrabrost. “Ako kultivišemo dovoljno svesnost o stidu, tako da možemo da ga imenujemo i govorimo o njemu, mi ga praktično sasečemo u korenu.”

Tomas Scheff, profesor emeritus na Univerzitetu UC Santa Barbara, piše da je stid “jedna od najskrivenijih emocija koja je i najviše potiskivana, a zbog toga je i potencijalno veoma destruktivna. Emocije su kao disanje—one prave najviše problema onda kada su blokirane”.

Ići iza stida znači prepoznati i uvažiti ga, kao i deliti naša iskustva sa ljudima kojima verujemo, onima koji znaju da nismo savršeni i koji nas vole. Njihova empatija će nam dozvoliti da postavimo osećanje stida u pravu perspektivu, kao i sa nekim strategijama prevladavanja stida. Ova filozofija takođe može efikasno da se primeni u tretmanu bolesti zavisnosti i unapređenju mentalnog zdravlja, gde edukacija o prihvatanju stida može pomoći klijentima da identifikuju, razumeju i da se pomere dalje od stida koji je često u korenu njihovih problema.

Priznavajući stid, mi odbijamo da se “gnoji” u nama ili da nas definiše na neki važan način. “Kada sakrijemo ili potisnemo priču, mi zauvek ostajemo zarobljenici te priče”, piše dr. Brown. “Ako posedujemo priču, mi možemo da sami odredimo njen kraj i da ga ispričamo”.

2. Raspletite splet vaših osećanja

“Trebalo bi da vas je stid”, neko (ili glas u glavi) kaže. Ali da li bi to tako trebalo da bude?

Možda ono što je zaista trebalo doživeti je bila krivica. To je veoma važna razlika. Istraživači to definišu na ovaj način: Stid znači “ja sam loš”. Krivica znači “ja sam uradio nešto loše”.

Biti “loš” znači da vidite sebe kao nesposobnog da se promenite ili da uradite nešto bolje. Kajanje i griža savesti koji dolaze sa krivicom, s druge strane, mogu da nas motivišu da popravimo situaciju ili da nađemo novi put u životu.

Takođe, moguće je da “ponižavanje” ili “osramoćenje” je mnogo tačniji izraz. Nijedno od ovih osećanja nije ugodno i prijatno, ali one ne “napadaju” naše osećanje samovrednosti kao što to čini stid. Ponižavanje može da izgleda kao stid, ali ono dolazi sa osećanjem da nije zasluženo. Ako mislite: “Ne mogu da verujem da me je šef osramotio pred kolegama zbog toga što nisam ispunio/la rok, to je ponižavanje. Ako mislite: “Ne mogu da verujem da nisam završio/la taj projekat do roka. Ja sam gubitnik/ca”, to je krivica.

Naš stari prijatelj osramoćenje može da nam namigne, samo zato što shvatamo da se to dešava svima. Možda vam se zacrvene obrazi kada promašite tu stolicu i nađete se na podu, ali vi dobro znate da niste prva osoba kojoj se to dogodilo i da nećete biti poslednja.

Zato, uzmite malo vremena da analizirate šta to osećate i uporedite to sa onim što bi stvarno trebalo da osećate. Može da vam pomogne da napravite prvi korak da izađete iz “rupe stida” i da krenete da koračate mnogo konstruktivnijim putem.

3. Odvojite ono što radite od onog što jeste

Svi mi želimo da nam se dive zbog toga što radimo, bilo da je to na poslu, kući, u zajednici u kojoj živimo, ili u svetu. Ali šta se dešava ako se drugima ne sviđa naš doprinos? Ako je naš osećaj sopstvene vrednosti pričvršćen za ono što stvaramo i nudimo, odgovor je da možemo da budemo uništeni osećanjem stida, koji može da uzrokuje da se povučemo ili da se “brecnemo” na nekog drugog: “Ja sam takav idiot. Ovo je poslednji put da ću predložiti ovakvu ideju na sastanku” ili “Moja ideja možda nije sjajna, ali tvoja je lošija!” Čak kada se drugima sviđaju naši doprinosi, mi postajemo robovi sopstvenih želja da udovoljimo drugima.

Na svaki način, ako definišemo sebe kroz ono što radimo, mi stavljamo moć da sebe učinimo srećnim u ruke drugih.

Odvajanje onoga što radimo od našeg osećanja sopstvene vrednosti dolazi sa važnim benefitom. Kada ceo vaš identitet nije u pitanju, vi ćete biti slobodniji da stvarate, preduzimate rizike i da budete inovativni. Da, možda ćete biti razočarani ako svet ne dočeka vaše napore sa aplauzom, ali neće biti toliko destruktivno sve to na način na koji je stid bio. Umesto toga, možete da gledate i na hvalu i na osudu iz perspektive koju zaslužuju, da prihvatite korisne kritike i savete, i da nastavite dalje.

4. Prepoznajte svoje okidače

Jedna od najlukavijih strategija osećanja stida jeste to da nas pogodi tamo gde smo najranjiviji.

Majka koja je tek rodila dete, i koja je još uvek nesigurna u vezi mnogih problema roditeljstva, najverovatnije će osetiti stid kada se njen stil roditeljstva dovede u pitanje od strane drugih ljudi. Muž koji sumnja da nije dovoljno sposoban kao hranitelj porodice može da protumači suprugin komentar o komšijinim novim kolima kao pokušaj da ga postidi, umesto da je to nevina opservacija.

Ukratko, naše nesigurnosti nas neminovno okreću ka stidu. Tako što smo svesni šta “okida” stid, možemo da sasečemo ovaj proces u korenu. Da li osećate kako vas stid obuzima? Pokušajte da prepoznate osećanje iza njega, dok ne poraste i dok se ne pojača.

U njenom istraživanju, dr. Brown je pronašla mnoštvo “kategorija stida”, ali primarni okidač stida za žene i dalje ostaje fizički izgled. Za muškarce, to je strah da će biti percipirani kao slabi.

Umesto da se povodite za ovim okidačima, pokušajte da ih isterate iz svog života. Prihvatite sebe kakvi god da jeste, umesto da se borite sa tim da ispunite spoljašnje kriterijume o tome šta bi trebalo da budete. Vaše ranjivosti će se povući, a sa njima, povući će se i moć koju stid ima nad vama.

5. Pravite veze, održavajte odnose

Stid je, u srži, strah od gubitka povezanosti. Tako što ćete se povezati sa prijateljima i porodicom, sa lokalnom zajednicom, sa društvom u celini, sa idejom više sile (ako je imate), vi možete da stvorite veze koje će vam dozvoliti da naučite da prihvatite sebe, ali i druge ljude.

Istraživačica Jessica Van Vliet je pronašla da je ovo ključno u prevladavanju stida. U jednom članku  je napisala: “Ljudi počinju da shvataju da nije samo do njih. Drugi ljudi takođe rade stvari koje su loše ili čak lošije, bar ponekad, tako da nisu oni najgori ljudi na planeti. Oni počinju da govore sebi: ‘Ovo je ljudski, ja sam čovek, drugi su ljudi.'”

Ovaj osećaj povezanosti takođe pojačava saosećanje prema sebi, što znači da ćemo verovatnije da upravljamo našim stidom bez ekstremnih mera, poput konzumacije alkohola i droga i maskiranja teških osećanja ovim supstancama, ili “brecanja” na naše neposredno okruženje, ili da nećemo pokleknuti pred porukom koju stid sa sobom nosi—a to je da smo mi zaista loši u srži.

Biti povezan takođe znači i da možemo da budemo tu za druge kada je to potrebno. Jednostavno izraziti “znam kako se osećaš” može da učini čuda za one koji se još uvek nalaze u snažnom i bolnom stisku stida.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/where-science-meets-the-steps/201501/5-ways-silence-shame