Kako saosećanje prema sebi može da isceli vašeg unutrašnjeg kritičara

Svi mi stalno pričamo sa sobom. Većine ovog “govora sa samim sobom” čak nismo ni svesni, ali ovo utiče na naša osećanja, misli, i akcije; reflektuje ono što mislimo o sebi. Dr. Mari Kovanen objašnjava kako saosećanje prema sebi može da pomogne ovo negativno samoobraćanje, da isceli vašeg unutrašnjeg kritičara, i da napravi put ka zdravijoj slici o sebi i jačim vezama sa drugima.

Šta vaš unutrašnji kritičar govori?

“Ja sam debeo. Ja nisam dovoljno visok/a. Nisam dovoljno inteligentan/a. Suviše sam ozbiljan/a. Ne zarađujem dovoljno novca.” A ova lista se nastavlja…

Koje su to poruke koje govorite sebi svakodnevno? Ovi tipovi samokritičnih izjava mogu da budu veoma štetni za vaše lično blagostanje. Oni vas spuštaju i čine da se osećate umanjeno, kao da niste dovoljno dobri da postojite. Oni će najverovatnije da doprinesu anksioznosti ili će možda da uzrokuju da se ponašate na načine zbog kojih ćete kasnije zažaliti.

Ovaj tekst se odnosi na isceljivanje vašeg unutrašnjeg kritičara saosećanjem prema sebi, razumevanje samosaosećanja, šta jeste a šta nije, i kako saosećanje prema sebi može da pomogne u stvaranju boljeg odnosa prema sebi.

Načini na koje tretiramo sebe su često rezultat toga kako smo bili tretirani (od drugih) u prošlosti

Da bismo zaustavili negativno samoobraćanje, mi prvo moramo da razumemo odakle naš unutrašnji kritičar zapravo dolazi. Kroz odnose sa roditeljima u detinjstvu, vi razvijate vaš osećaj za sebe i samovrednovanje. Možda su značajni odrasli iz vašeg okruženja ponavljali određene izjave ili su neverbalno komunicirali na načine zbog kojih ste bili postiđeni, kao da niste dovoljno dobri. Ovo je često bilo tako zbog nedostatka svesnosti o sebi sa njihove strane.

Sa druge strane, ako ste bili svedok negativne samokritike kod vaših roditelja ili ako ste bili u konfliktnoj sredini, to takođe može da doprinese razvoju unutrašnjeg kritičara koji vas danas “kažnjava”. Deca racionalizuju tako što misle: “Ja se osećam loše—to sigurno znači da sam ja loš/a”, i onda pripisuju sve negativne događaje sebi. Ova osećanja često ostaju do odraslog doba, sem ako ne postoje neka korektivna iskustva.

Ako nosite sa sobom toksičan stid, možda možete da pokušate da ga kontrolišete tako što, na primer, postavljate sebi visoke standarde i postajete perfekcionista. Ovo može da bude nagrađivano na poslu ili u školi, ali zbog toga možete da se osećate iscrpljeno, anksiozno ili čak depresivno na duže staze. Ponavljanje samokritičnih izjava kada postanete odrasla osoba je u stvari ponavljanje iskustva sramote i stida koja ste imali ranije. Možete se osećati zarobljeno i da nastavite da kritikujete sebe zbog toga što niste ostvarili svoja nerealistična očekivanja i standarde.

Vežba: Razmislite o izvorima vašeg unutrašnjeg kritičara. Slušajte izjave koje sebi govorite, iznova i iznova, zapišite ih, i pokušajte da identifikujete odakle dolaze. Ako onda identifikujete, na primer, osobu koja vas je kritikovala u prošlosti, pokušajte da pronađete gde nosite ovaj stav ili izjavu u telu i osetite kakav je to osećaj. Stavite svoju ruku na taj deo tela. Onda zamislite sebe kako vadite kritike iz svog tela i vraćate ih toj osobi; one pripadaju njima, ne vama. Obratite pažnju na to kakav je osećaj kada predajete kritične izjave drugoj osobi.

Šta je saosećanje prema sebi i kako ono može da vam pomogne da iscelite unutrašnjeg kritičara?

Saosećanje prema sebi je, prema Dr. Kristin Neff, fomirano na tri koncepta.

Ljubaznost. Postanite svoj najbolji prijatelj; budite puni razumevanja i ljubazni prema sebi kada se suočite sa teškoćama. Potrebno je da razumete da su nesavršenost, pravljenje grešaka i postojanje patnje delovi svakodnevnog života. Dakle, radi se o tome da bi trebalo pokazati toleranciju i ljubaznost prema sebi kada se suočite sa poteškoćama, umesto da dalje kritikujete sebe.

Savet: Kako bi vas najbolji prijatelj koji vas podržava utešio kada se suočavate sa životnim teškoćama?

Zajednička ljudskost. Saosećanje prema sebi uključuje ideju da su patnja i životne teškoće deo čovečnosti. Niko od nas nije sam u svojoj borbi, zbog toga što su tu mnogi drugi ljudi koji imaju slične teškoće. Tako, saosećanje prema sebi je i posmatranje patnje kao univerzalnog iskustva.

Puna svesnost (mindfulness). Nekoliko istraživanja su pokazala da svesnost o svojim osećanjima i fizičkom iskustvu emocija u telu deluje veoma povoljno na vaše lično blagostanje. Saosećanje prema sebi uključuje radoznalost i priznavanje/prepoznavanje svojih emocija, pošto su one u stvari važne poruke o vašem nivou ličnog blagostanja i načina na koje su zadovoljene vaše potrebe. Važan aspekt prepoznavanja i svesti o svojim osećanjima je da ih jednostavno primetite bez osude ili pokušaja da ih promenite.

Savet: Razvijte podržavajuće stavove koje možete da ponavljate sebi kada počnete da kritikujete sebe. Na primer: “U redu je da osećam X kada doživim Y”.

Kada praktikujete saosećanje prema sebi, to “izvlači” energiju unutrašnjem kritičaru. To je proces i može da bude potrebno nešto vremena da internalizujete poruku samosaosećanja u potpunosti, ali budite strpljivi sa sobom.

Mitovi o saosećanju prema sebi

Postoje mnoge pretpostavke o saosećanju prema sebi koje mogu da vas odvuku od vežbe i prakse samosaosećanja. Možete da imate sledeća uverenja:

“Postaću sebičan/a i neću imati razumevanja za druge.” Saosećanje prema sebi nije absorpcija sobom, nego stav “Ja sam isti kao i svi ostali i zaslužujem da se ljubazno ophodim prema sebi”.

“Ako sam saosećajan prema sebi, onda ću postati lenj.” Samosaosećanje vam dozvoljava da budete motivisani na mnogo pozitivniji način, umesto korišćenja kaznenog samokriticizma, kao načina da se motivišete da postignete rezultate. Takođe, kada ste ljubazni prema sebi, vi usmeravate energiju prema vašim ciljevima, umesto da je “bacate” na samokriticizam. Motivisanje sebe ka nemogućim ciljevima i samokriticizam su iscrpljujući.

Saosećanje prema sebi transformiše stid

Praksa samosaosećanja može da promeni vaš svet. Kada ste ljubazni prema sebi umesto da ste samokritični, vaš svet postaje mnogo prijatnije mesto za život. Onda možete da počnete da cvetate, ne samo lično, nego i u vašim vezama, jer nećete više toliko tražiti/očekivati od sebe, a možda i od drugih. Saosećanje prema sebi vas ohrabruje da upoznate neprijatne delove sebe i ovo će stvoriti mirniju egzistenciju za vas, jer će sve što ste doživeli kao stid ili sramotu, biće promenjeno uz novopronađenu radoznalost i ljubaznost.

Prilagođeno sa: https://blogs.psychcentral.com/imperfect/2017/06/how-self-compassion-can-help-you-heal-your-inner-critic/

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s