Kakva vrsta humora pomaže ljudima da se bore sa stresom?

Humor može da bude sjajan mehanizam da se izborite sa stresom. Šale i vrcavi razgovori mogu da vas približe ljudima i vašoj okolini. Dodatno, ključni element viceva i šala je taj što vas “teraju” da gledate na iste situacije na različite načine. Neke šale, na primer, podrazumevaju da uzmete jednu reč ili frazu i da shvatite i prepoznate činjenicu da imaju dva različita značenja. Ovaj proces gledanja na situacije na više od jednog načina može takođe da se primeni na stresne situacije. Ponovna procena teške situacije uključuje prepoznavanje činjenice da one imaju skrivene prednosti/benefite, ili da nisu toliko strašne kao što to izgleda na prvi pogled.

Neće svaka vrsta humora da pomogne u borbi sa stresom. Na primer, ljudi mogu da koriste humor kako bi uvredili ili ponizili nekoga, tako da to čak može i da umanji socijalnu podršku. Ili neki ljudi mogu da prave šale na svoj račun, a to zapravo može da učini situaciju lošijom, jer se ti ljudi osećaju još gore kada su u kriznoj situaciji.

Uticaj humora na stres je istražen detaljno u jednom članku u časopisu Personality and Social Psychology Bulletin. Jedno istraživanje je pratilo samo uopšteni uticaj humora na stres. U ovoj studiji, učestvovalo je 21 ispitanika koji su patili od hroničnog bola, fibromialgije. Ovi pacijenti su doživljavali mnogo fizičkih neprijatnosti i imali su mnogo problema sa spavanjem.

Pacijenti su popunili upitnik sa skalom koja je merila raspoloženje, kao i sa skalama koje mere svakodnevno fizičko funkcionisanje. Ovaj dnevnik je uključivao mere njihove psihološke patnje (meren kao prisustvo anksioznosti, depresije, i besa, kao i odsustvo smirenosti i osećanja blagostanja). Oni su takođe popunili upitnik koji je merio nivoe humora. Nalazi su pokazali da tendencija za korišćenjem humora je bila asocirana sa manjim nivoima psihološke patnje.

Dve studije su se dodatno fokusirale na ove probleme. Jedna studija je bila usmerena na teška iskustva studenata na fakultetu. Druga studija je počela oktobra 2001. i pratila je nivoe stresa ljudi tri meseca posle napada 11. septembra u SAD-u.

Svaka od ovih studija je merila nivoe psihološke patnje. Tromesečna studija je dozvoljavala istraživačima da porede nivoe stresa na početku i kraju istraživanja. Istraživanja su takođe bila usmerena na opšte korišćenje humora, kao i korišćenje potencijalno pozitivnih i negativnih vrsta humora. Ova istraživanja su takođe ispitivala da li su ljudi imali osećaj da imaju socijalnu podršku i da li su imali naviku da ponovo procenjuju teške situacije.

Obe studije su pokazale da upotreba humora umanjuje stres. Pozitivne forme humora, kao što su pričanje viceva i šala, kao i korišćenje viceva kako bi se ljudi osećali bolje u vezi sebe, bilo je povezano sa osećanjima socijalne podrške, koje je samo po sebi umanjivalo stres. Humor koji je samoponižavajući, kada su ljudi govorili šale na svoj račun, uticao je suprotno—pojačavao je stres i bio je asociran sa manjim nivoima socijalne podrške.

Konačno, u tromesečnoj studiji, smanjenje stresa koje je bilo povezano sa humorom, a koje se desilo između prvog merenja u oktobru i drugog merenja u januaru, bilo je asocirano sa tendencijom da se ponovo procene situacije. Dakle, ljudi koji su mnogo koristili humor, češće su koristili nove načine da misle o stresnoj situaciji, što je bilo povezano sa smanjenjem nivoa stresa. U ovom istraživanju, ljudi koji su koristili samoponižavajući humor pokazali su tendenciju da ponovo procenjuju situacije ređe, što je vodilo višim nivoima stresa.

Ovo istraživanje sugeriše da humor može da pomogne ljudima koji doživljavaju stres, ali samo ako se koristi na pravi način. Humor ima dva benefita. Biti šaljiv i pričati zanimljive viceve pojačava socijalnu podršku, što pomaže u teškim vremenima. Dalje, korišćenje pozitivnih oblika humora može da pomogne ljudima da misle o stresnim situacijama na nove načine.

Međutim, negativne forme humora—pogotovo šale koji ljudi prave na svoj račun—često mogu da se “obiju o glavu”. Ove šale mogu da smanje socijalnu podršku i mogu da otežaju ljudima da ponovo procenjuju situacije. Ove šale mogu da, sasvim suprotno, vode ka višem nivou stresa.

Naravno, ovi rezultati se moraju uzeti sa dozom opreza. Može biti da oni ljudi koji se šale na svoj račun istovremeno su ljudi koji imaju teškoća u dobijanju socijalne podrške od drugih i koji imaju problema u gledanju na situaciju na različite načine. Potrebno je uraditi još istraživanja, da bi se utvrdilo da li humor uzrokuje ove posmatrane razlike ili su one rezultat psiholoških razlika koje čine da se neki ljudi bolje, a neki lošije nose sa stresom.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/ulterior-motives/201706/humor-sometimes-makes-stressful-situations-better