Da li ste meta krivice od strane osoba sa poremećajem ličnosti?

Prema najvećoj studiji poremećaja ličnosti do sada, oko šest procenata odrasle populacije u Sjedinjenim Američkim Državama ispunjava kriterijume za granični poremećaj ličnosti. Ovo istraživanje pokazuje da su od ovoga 47 procenata muškarci, a nešto više—53 procenata—žene.

Jedna od osnovnih karakteristika graničnog poremećaja ličnosti je emocionalna disregulacija. Ljudi sa ovim poremećajem doživljavaju velike promene u raspoloženju praćene jakim i iznenadnim besom, koji je često usmeren prema njihovim najbližima. U nekim slučajevima, oni imaju ličnost koja je “visoko rizična” za konflikte. Ovo znači da oni imaju ponavljajuće obrasce ponašanja, gde fokusiraju svoj bes na specifične dežurne krivce, što produžava ili eskalira konflikte. Ako ste takva “meta” (dečko, devojka, bračni partner, roditelj, dete, kolega, komšija, profesionalac mentalnog zdravlja), znaćete o čemu se radi. Ovo je veliki problem mentalnog zdravlja koji utiče na odnose miliona ljudi svakog dana.

U ovom članku ćete otkriti neke savete kako “meta” koja se krivi može da živi sa osobom koja je razvila granični poremećaj ličnosti. Ovi saveti takođe mogu da pomognu ljudima koji imaju granični poremećaj, a koji žele da prevaziđu svoje probleme. Važno je napomenuti i da postoje mnogi ljudi koji nemaju konfliktnu ličnost (KL), tako da nisu zaokupljeni sa specifičnim “metama” koje krive. Ovde se fokusiramo samo na konfliktnu ličnost.

1. Nije o vama.

KL sa poremećajem ličnosti prave fundamentalnu grešku oko uzroka svojih problema. Oni misle da je u pitanju krivica određene osobe. Oni ne vide svoj udeo u stvaranju sopstvenih problema. Ovo je nesvesna barijera, tako da ne bi trebalo da pokušavate da učinite “da vide istinu” ili njihov udeo ili odgovornost u stvaranju problema. Ovo će samo povećati njihovu odbrambenu poziciju i pogoršaće situaciju.

Umesto da promene svoje ponašanje, oni često ponavljaju: SVE JE TVOJA KRIVICA!

Ali nije. Evo šta može da vam pomogne: Ne radi se o meni. Radi se o tome da postoje teškoće u razumevanju problema i njihovom rešavanju. Radi se o teškoćama u upravljanju vlastitim emocijama. Ne moram da se branim i da pokušavam da objašnjavam šta sam uradio/la. Ovo bi vodilo ka još većim konfliktima.

Naravno, ako vas njihov bes fizički ugrožava, morate se zaštititi, tako što ćete se skloniti i otići na neko sigurno mesto. Ali ako fizička opasnost nije neposredna, onda se možete fokusirati na to da ne reagujete na njihove izjave i da odgovorite na njih na sledeće načine.

2. Pokušajte sa smirujućim izjavama.

Ako možete, pokušajte da ostanete mirni i da kažete nešto smirujuće što pokazuje empatiju, pažnju i poštovanje. Mogu da vidim kako je ova situacija frustrirajuća za tebe. Reci mi više—želim da razumem šta se događa. Znam da je ovo važna tema za tebe. Pokušaću da budem zajedno u ovome sa tobom. Ovo stvara osećaj da “nisi protiv mene”, već da zajedno radimo na rešavanju problema.

Imajte na umu da su osećanja zarazna, a emocije koje su povezane sa konfliktima su veoma zarazne. Tako da se na kraju vi osećate podjednako uznemireno kao osoba sa graničnim poremećajem ličnosti. Međutim, ako uspete da prevaziđete ovaj poriv, možete umesto burnog reagovanja da pružite smirujuće reči utehe. Postoji dobra šansa da će vaša smirenost biti zarazna i da će osoba postati manje ljuta, ako niste reagovali besom ili se niste “zabarakadirali” u odbrambenu poziciju.

Znamo koliko je teško ovo uraditi kada nas neko krivi za nešto. Ali ipak, ovo često pomaže, jer ublažava konflikt i fokusira vas na ono što zaista možete da učinite u datoj situaciji. Ovo može da bude postignuto veoma brzo, pogotovo ako se onda fokusirate na svoje izbore ili opcije koje imate.

3. Analiziranje izbora ili opcija.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti koje su konfliktne se često “zaglave” u prošlosti, braneći svoje akcije i kriveći druge. Držite fokus na budućnosti i na tome šta može da se uradi sada. Ako to odgovara situaciji, mislite o njihovim izborima sada, i sugerišite šta bi mogli da urade, kako bi se nosili sa frustrirajućom situacijom. Možete da predložite opcije, kao što su: Izgleda kao da ovde imaš izbor: možeš da pokušaš da se nosiš sa ovim problemom sam/a, ili ja mogu da ti pomognem, ili možeš da nađeš nekoga ko je vrlo iskusan u rešavanju ove vrste problema.

Ili bi mogli da se fokusirate na svoje sopstvene izbore. Ja sada mogu da izađem odavde, ili mogu da saznam šta se zaista događa i da dam neke predloge.

Samo saznanje da imate izbora kada ste sa osobom koja ima granični poremećaj ličnosti i koja je konfliktna, može da vam olakša život.

4. Odgovoranje na pogrešne informacije.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti često “izvrću” informacije, daju joj novi “sve ili ništa” spin, ili prebrzo donose zaključke (“srljaju u zaključke”), ili personalizuju stvari koje nisu lične. Umesto da kritikujete ono što su upravo rekle, možete im pružiti tačnu informaciju. Na primer, ako kaže ljutito: Nisi me čak ni zvao juče, a znao si da užasno patim! Možete da na to odgovorite: Bio sam na sastanku ceo dan, nisam mogao da pozovem. Ili: Nisam bio svestan da je takva situacija sve dok mi nisi danas to rekla. (Naravno, recite samo ono što je istina.) Na ovaj način, vi iskazujete tačnu informaciju, umesto da zauzimate odbrambenu poziciju i da ulazite u konflikt oko ljutitih izjava. Takođe, ovako ćete izbeći da kritikujete osobu sa graničnim poremećajem zato što je nestrpljiva ili zato što vas ne razume—što bi samo pogoršalo situaciju.

5. Postavljanje granica.

Osobe sa graničnim poremećajem ličnosti veoma često ruše granice. Oni žele kontakt. Oni mogu da stalno zovu ili da šalju poruke, ili čak da se pojave na poslu nenajavljeno. Oni su u stvari veoma nesigurni u vezi odnosa, ali ovo ne znači da je u redu imati konstantan kontakt sa njima. Vi imate pravo da postavite granice i pomaže to da ta osoba zna kako će vas “odgurnuti” od sebe, ako nastavi da “gura” i ruši granice. Ona zaista to ne zna.

Oni takođe mogu da pokušaju da uključe neke druge ljude, kao što su članovi porodice, vašeg šefa na poslu ili vaše prijatelje. Oni neprestano pokušavaju da regrutuju druge kako bi bili “negativni advokati”, kako bi podržavali njihova negativna ponašanja i kako bi im se pridružili u optuživanju. U svim ovim situacijama, postoji potreba da postavite granice, da osoba zna gde su vaše granice.

Kada postavljate granice, uradite to sa smirujućim rečenicama koje pokazuju empatiju, pažnju i poštovanje. Takođe, nemojte da budete lični, ako je to moguće. Na primer, nemojte reći: Suviše si intenzivan. Ne želim da provedem još vremena sa tobom. To je previše odbijajuće. Umesto toga, možete reći nešto poput: Ja ću biti veoma zauzet nekoliko sledećih nedelja, tako da neću moći da se viđam sa tobom. Hajde da se dogovorimo kada ćemo se sledeći put videti. To može da bude za nekoliko nedelja ili kasnije. Posle toga, odlučite koji nivo uključenosti želite i održite svoje planove u tom okviru. Zbog intenzivnosti ovih ljudi, često je lakše imati manje učestali kontakt, tako da ne sagorite ili da ne rizikujete da se “istresete” na njih i učinite situaciju još gorom. Pokušajte da ne budete previše odbijajući i prilagodite svoju boju glasa.

Ako osećate kako bi trebalo da postavite jake granice, kao što je kraj odnosa, može biti od pomoći da smanjite učestalost kontakta, a ne da naglo napustite osobu. Napuštenost je njihov najveći problem i može da provocira bes ili nešto još gore.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/5-types-people-who-can-ruin-your-life/201803/are-you-target-blame-borderline-personality

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s