Šta je zapravo empatija?

Empatija je sposobnost da se prepoznaju osećanja/misli drugih ljudi i da se na neki način prema tome ophodi. Empatično mišljenje često karakteriše spremnost i sposobnost da se mentalno premestite u situaciju druge osobe, da osećate osećanja drugih ljudi, i da prepoznajete da druga osoba može da doživljava osećanja na sličan način kao i vi. Empatija je od izuzetne važnosti za terapeute koji bi trebalo da “osete” svoje klijente, i kao takva, veoma je važan sastojak psihoterapijskog odnosa.

Razumevanje empatije

Empatija je različita od simpatije, što je sposobnost da brinemo i prepoznamo osećanja drugog. Takođe se razlikuje od saosećanja, karakteristike koja kombinuje elemente empatije i simpatije. Empatija oslobađa potencijal za saosećanje, kao i dobrotvorne aktivnosti, ali nije neophodan uslov ni za jedno od navedenog; ljudi mogu da se ponašaju ljubazno iz različitih razloga, a mnogi od njih nisu povezani sa empatijom.

Altruizam, ili nesebično ponašanje koje koristi drugima, je blisko povezano sa empatijom. Altruistična ponašanja generalno pokazuju da osoba doživljava visok nivo saosećanja za druge. Istraživanja pokazuju da i mnoge životinje, kao što su primati i medvedi, su sposobne za altruistična ponašanja.

Empatija i psihologija

Ljudi koji imaju visoke skorove na skalama empatije su najčešće okruženi širokim socijalnim krugom i imaju zadovoljavajuće međuljudske odnose, jer empatija igra ključnu ulogu u odnosima. Parovi na bračnoj terapiji se često savetuju da rade na razvoju empatije jedan prema drugome. Empatija nije samo esencijalna za povezivanje sa najbližima, nego i za anticipiranje motiva, ubeđivanja drugih, i za uspešan rad sa kolegama i zaposlenima.

Nedostatak empatije igra važnu ulogu u nekoliko mentalnih poremećaja, kao što je antisocijalna ličnost, kod koje su primetni dugoročni modeli ponašanja povezanih sa eksploatacijom drugih ljudi, sociopatsko ponašanje, i kršenje prava drugih ljudi. Dijagnoza određenih mentalnih poremećaja, kao što je narcistička ličnost, mogu takođe da ukazuju na nedostatak empatije ili na teškoće u izražavanju iste.

Uloga empatije u terapiji

Smatra se da je empatija esencijalna u terapiji, zato što da bi bilo koja terapijska tehnika urodila plodom, osoba na terapiji mora da se oseća shvaćeno i prihvaćeno. Da bi ovo uradio, terapeut mora ne samo da razume šta osoba govori na terapijskoj seansi, već i da razume šta osoba ne govori, i da komunicira ovo razumevanje. Terapeuti koji su visoko empatični mogu da pomognu ljudima da se suoče sa prošlim iskustvima i da ostvare dublje razumevanje iskustava i osećanja koja su povezana sa tim iskustvima.

Empatija se razlikuje od simpatije, koja može da ukazuje na sažaljenje, a empatija takođe nije pasivan proces. Dobar terapeut će biti sposoban da oseti osećanja drugih ljudi putem koncentrisanog i aktivnog slušanja, ali ovaj proces zahteva neprestano učešće. Pošto empatija može da bude iskazana na mnogo načina, pogotovo u terapiji, ne postoji “tačan” način za terapeuta da demonstrira razumevanje i prihvatanje klijenata.

Poreklo empatije

Empatija je najverovatnije, bar u nekoj meri, crta ličnosti koja je stečena tokom evolucije. Ona dozvoljava ljudima da budu sposobni da se povežu sa drugima od ranog doba, ali takođe i da razumeju situacije drugih ljudi. Empatija je dakle evoluirala, prema istraživačima, zbog neophodnosti da se bude svestan potreba mladunčadi, ali i zbog svesti o tome da su ljudi u grupi uvek bili jači nego pojedinačno.

Istraživači veruju da se empatija razvija u ranom detinjstvu, jer čak i bebe reaguju na patnju drugih ljudi. Istraživanja pokazuju da kada roditelji disciplinuju svoju decu tako što pokazuju na to kako njihova ponašanja utiču na druge, deca mogu postati više empatična. Empatija može takođe da se podstiče tako što su ljudi okruženi strancima. Zbog okruženosti strancima, čovek je pod velikom količinom stresa, što izgleda da utiče na sposobnost da se oseti patnja drugog. Ipak, razne aktivnosti sa nepoznatim ljudima, kao što je igranje neke igre, može da redukuje stres, a samim tim i poveća nivo empatije.

Empatija kod životinja

Nekoliko studija je pokazalo da su životinje sposobne za empatične reakcije. Sposobnost za osećanje empatije može da bude strategija opstanka, jer osposobljava životinju da anticipira reakcije i da formira socijalne veze, što može da ima zaštitnički efekat u nestabilnoj sredini.

Mnogi primati pokazuju empatiju. Šimpanze su pogotovo osetljive na osećanja drugih, toliko da ljudi koji ih izučavaju mogu da koriste čitav spektar emocija, kao što su simulirana tuga, da bi “naterali” neposlušnu šimpanzu da se ponaša ispravno. Orangutani i gorile paze jedni na druge, pogotovo na članove porodice, i reaguju na emocije drugih ljudi. Neke gorile će izbegavati uzimanje nagrade ako druga gorila istovremeno prima električni šok koji izaziva bol. Ovo altruistično ponašanje demonstrira da postoji empatija za druge kod primata.

Još jedna vrsta koja pokazuje empatiju su glodari: pacovi su odbijali da pritiskaju oprugu koja je bila povezana sa davanjem elektro-šokova drugima u leglu, čak i kada su dobijali hranu posle pritiskanja opruge. Slonovi i neke ptice, kao što su vrana i gavran, mogu da pokažu znake empatije. Psi i mačke takođe demonstriraju empatiju, i prema ljudima i prema drugim životinjama.

“Cena brige”

Skorija istraživanja su pokazala da neki ljudi mogu da budu više “pod uticajem” niza negativnih životnih događaja drugih ljudi. “Cena brige” sugeriše da previše empatije može ponekad da vodi u emotivnu patnju. Prema jednom istraživanju, visoko empatične žene koje su videle na socijalnim mrežama da je blizak porodični prijatelj povređen, hospitalizovan, otpušten sa posla ili žali za gubitkom, doživele su visok nivo stresa  koji je bio 5-14 procenata viši od drugih žena. Muškarci sa visokim nivoima empatije koji su videli bliskog prijatelja/člana porodice koji je otpušten sa posla ili optužen za zločin, doživeli su nivoe stresa od 9 do 15 procenata više nego drugi muškarci.

Zbog toga što visoko empatični ljudi mogu da budu pogođeni patnjom članova porodice, prijatelja i drugih do kojih im je stalo i bivaju preplavljeni time, održavanje rutine brige o sebi i postavljanje emotivnih granica je veoma važno i korisno u prevenciji negativnih efekata koje stres drugih ljudi može imati na mentalno zdravlje.

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/blog/psychpedia/empathy

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s