Krenuti na psihoterapiju je važna i teška odluka. Klijent verovatno nije iskusio ništa slično pre toga. Videti stranca prvi put u životu i pričati sa njim/njom o ličnim, privatnim problemima može da bude teško i klijent može da doživi ovo kao veštačku situaciju. Često se u prvoj seansi prikupljaju osnovne informacije: životna situacija, specifični problemi, [...]
Šta je ultimativni cilj u psihoterapiji? Hajde da pokušamo sa jednostavnim eksperimentom slobodnih asocijacija: kada mislite o psihoterapiji, koja vam prvo reč pada na pamet, kako biste opisali o čemu se radi na psihoterapiji? Uzmite nekoliko trenutaka. Imate odgovor? Za mnoge od vas, jedna od prvih reči koja vam je pala na pamet, bila je [...]
Da li je vaše odraslo jastvo provelo malo vremena sa vašim unutrašnjim detetom danas? Destruktivno ponašanje može da ima mnogo oblika: od suptilne sabotaže samog sebe i obrazaca ponašanja kojima sebe poništavate/poražavate, do pasivnog neprijateljstva i ozbiljnih samodestruktivnih simptoma, nasilničke agresije i sličnih ponašanja. Najčešće destruktivna ponašanja kod odraslih ljudi nose sa sobom impulsivni karakter [...]
Kako terapeuti prenose klijentima da će njihova terapija biti dobra po njih? Snažna terapijaska alijansa vodi rastu i razvoju u terapiji. Poverenje u terapijski odnos se stvara kada klijenti osećaju da će njihov terapeut: 1. biti od pomoći, vodeći ih ka rešavanju problema koji ih opterećuju 2. pomoći klijentu da bude što manje opterećen krivicom, [...]
Individualna psihoterapija je proces u kome učestvuju psihoterapeut i klijent. Zajednički cilj oba učesnika u psihoterapiji može da bude da inspiriše promenu ili da poboljša kvalitet života. Ljudi mogu da traže pomoć na psihoterapiji da bi izašli na kraj sa problemima koji ih na neki način "nadilaze" ili ne mogu da se suoče sa njima [...]
Naše nesvesno svakodnevno utiče na našu mentalnu aktivnost, pa je veoma važno razumeti kako prošli odnosi utiču na naše sadašnje odnose sa drugim ljudima. Na primer, u psihodinamskoj terapiji, odnos sa psihoterapeutom je povezan sa fokusom na osećanja klijenta prema psihoterapeutu. Na ovaj način, psihoterapeut može da razume prirodu klijentovih odnosa sa važnim drugima, u [...]
Istraživači dr. Laura Galbusera i dr. Miriam Kyselo sa Technical University u Berlinu su napisali članak o Finskom otvorenom dijalogu (Finnish Open Dialogue) u psihoterapiji. Njihov novi članak potencira otvorenost i autentičnost kao centralne u efektivnoj psihoterapiji. "U kontrastu sa biološkom psihijatrijom, OD pristup ne vidi psihijatrijske poremećaje kao bolesti mozga, nego svaki simptom posmatra [...]
Šta podrazumevamo pod "završetak"? Ako ste ikada bili na psihoterapiji, onda verovatno znate nešto o značaju završetka terapije. Ali da li je to što je bilo izrečeno imalo smisla? Kada razmišljate o reči "kraj", o čemu zapravo mislite? Kraju veze? Kraju dobre knjige? Odlazak sa posla? Promena frizera? Smrt? U pravu ste. Ovo su sve [...]
U istraživanju obavljenom 2009. godine, na deset jezika i na pet kontinenata, Tanya Stiver i njeni saradnici su našli da je vremenska pauza između govornika u razgovoru neverovatno kratka i iznenađujuće univerzalna. U proseku, razmak između dva govornika je oko 200 milisekundi. Pričamo o milisekundama! To je, otprilike, vreme za koje neko izgovori jedan slog. [...]
Da li ste nekada osetili stid tokom razgovora sa psihoterapeutom? Da li su on/ona možda rekli nešto što je uzrokovalo ili "okinulo" ovo osećanje? Nadajmo se da psihoterapeut nikada ranije nije namerno podsticao stid, ali moguće je da je način na koji je postavio pitanje, odgovorio na neko vaše pitanje, ili napravio određenu facijalnu ekspresiju, [...]
Psihoterapija online 