Kako se sprijateljiti sa sobom: Psihoterapijski pristup življenju

Kao dodatak napornom treningu i profesionalnom iskustvu, idealan stav psihoterapeuta prema klijentu može se opisati sledećim rečima: iskren, direktan, zainteresovan, radoznao, topao, saosećajan, neosuđujući, pun razumevanja i empatije. U stvarnosti, osoba može da nauči da razvije mnoge od ovih perspektiva prema sebi i drugim ljudima. Svako može da iskoristi svoju ličnu moć i da aktivno doprinese sopstvenom razvoju, tako što će postati sam svoj saveznik.

U ovom pogledu, najvažnije je da postanete svesni neprijatelja unutra, negativnih misli i stavova koji igraju destruktivnu ulogu u vašem životu. Ovi unutrašnji glasovi su usmereni uglavnom prema sebi, ali mogu da budu usmereni i prema drugima, često prema partneru ili ljudima koji su u unutrašnjem krugu. U svakom slučaju, destruktivan uticaj je evidentan.

Od esencijalne je važnosti otkriti šta to zapravo govorite sebi o sebi i drugim ljudima. Nužno je da pogledate koji su to negativni misaoni obrasci dominantni u različitim oblastima vašeg života, gde se osećate ograničeno i gubite volju. Nekima od ovih glasova se možete direktno obratiti, dok su drugi više skriveni i nesvesni. Nekada je to očigledno, kao kada optužujete sebe da ste debeli ili glupi ili lenji, ali kada su nesvesne motivacije u pitanju, do njih se mora doći postepenim i mukotrpnim radom na sebi. Ovo uključuje prepoznavanje onih delova života gde se osećate mizerno ili svoje stavove zasnivate na onome što vam unutrašnji glas govori da mislite.

psihoterapija, psihoterapija online, anksioznost, depresija, saosećanje, empatija
Sprijateljiti se sa sobom znači i ophoditi se prema sebi kao prema dobrom prijatelju, sa puno saosećanja i razumevanja, istovremeno utišavajući “neprijateljske glasove” u sebi i rad na tome da se negativni identitet zasnovan na njima promeni.

Ne samo da je od vitalne važnosti da prepoznate te destruktivne glasove, nego ti destruktivni glasovi mogu da se direktno izazovu, a ponašanje koje je zasnovano na njima može da bude zamenjeno efektivnijim ponašajnim odgovorima. Važno je prepoznati da iako možda ima nešto istine u tome što glas govori, neprijateljski i kazneni aspekt tog glasa je ono što je neprihvatljivo.

Apsolutno nećete ništa dobiti tako što napadate sebe: u stvari, napadanjem sebe ne samo da nećete sebe promeniti i svoje ponašanje, već ćete i povećati verovatnoću da se ništa ne promeni u budućnosti. Najbolji stav koji možete da imate je da objektivno procenite negativne karakteristike i da radite na tome da ih menjate. U ovom pogledu, postali biste analitični i pokušali biste da identifikujete uzroke negativnog ponašanja. U partnerskom odnosu mogli biste da napravite sledeći korak i da se izvinite za povređivanje partnera, ili da se “iskupite” za ono što ste loše uradili.

Unutrašnji neprijatelj može da se gleda kako negativan identitet. Negativan identitet je nuspojava negativnih načina na koje ste bili etiketirani i viđeni kao dete, negativnih stavova prema vama koje ste pounutrili, a tiče se svakog lošeg ophođenja prema vama, kao i odbrambenim strategijama koje ste morali da formirate kako biste mogli da podnesete mentalni bol koji je bio preteći. Onda ste “pobrkali lončiće”: pomešali ste identitet koji je formiran tada i u tim okolnostima sa istinom, pa ste nastavili da se ponašate kao da je to sve istina. Povratak u detinjstvo, ispravljanje ovih pogrešnih samopercepcija, vam dozvoljava da izazovete i promenite ovaj pogrešan identitet—i da vas približi vašem autentičnom jastvu. Ovo oslobađa niz novih potencijala za vođenje boljeg života.

Zreo odrastao čovek koji je bio karakterisan kao stidljivo, povučeno i pasivno dete, verovatno se ovako i ponašao veći deo svog života, sve dok nije preispitao ove pretpostavke o svom negativnom identitetu. Na terapiji, on je prepoznao laž i pogrešnost ovakve koncepcije o sebi, njen izvor i koliko je bio povređen ovakvom karakterizacijom. Počeo je da se oseća potpuno drugačije u vezi sebe. Žena kojoj je bio povređen seksualni identitet i koja je provela ceo život osećajući se seksualno neadekvatno, postala je svesna da ovaj deo njenog lažnog identiteta je bio zasnovan na zlostavljanju u okviru porodice, i uspela je da u potpunosti ovaj koncept o sebi odstrani. Ovo je promenilo njena osećanja i pozitivno je uticalo na njena buduća seksualna iskustva.

Ipak, progres može da se napravi ako imamo dovoljno hrabrosti, uvida u sebe i upornost. Dodatno, prijatelji nam mogu biti saveznici u ovom procesu, i mogu da nam daju preko potrebnu socijalnu mrežu podrške. Kada je to neophodno, psihoterapija je tu da pomogne kako biste razvili novu orijentaciju u životu.

Usvajanje zdravog terapijskog stava može da pomogne da postanete sam sebi blizak prijatelj.

Prilagođeno sa: https://www.psychalive.org/how-to-befriend-yourself/

2 thoughts on “Kako se sprijateljiti sa sobom: Psihoterapijski pristup življenju

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s