Otpornost može da se definiše kao sposobnost da se prevaziđu teški događaji i situacije.

Ovi događaji mogu da uključuju traumatska iskustva, gubitak, ozbiljne zdrastvene probleme, kao i druge oblike stresa koji mogu da u značajnoj meri utiču na zdravlje i lično blagostanje.

Obično se može jasno videti posle perioda traume ili jake psihološke patnje, psihološka otpornost se obično smatra crtom ličnosti, koju svako može da razvije i kultiviše.

Otpornost i mentalno zdravlje

Osoba koja je psihološki otporna može da ponovo počne posle teškog perioda ili situacije, bez ozbiljnih opterećenja i poteškoća. Međutim, otpornost ne znači da osobu ne pogađaju događaji oko nje. Umesto toga, otpornost može da pomogne osobi da upravlja i podnese tugu, kao i emocionalni bol, na prihvatljiv i zdrav način, pa tako može da u značajnoj meri smanji bol i tugu, kao i da spreči da one utiču na svakodnevno funkcionisanje.

Koncept psihološke otpornosti su istraživali u psihologiji dugi niz godina, da bi razumeli kako se osoba adaptira na uslove jakog stresa. Danas istraživači shvataju otpornost kao međuigru osobe i sredine u kojoj se nalazi, pa je otporna osoba zapravo sposobna da koristi unutrašnje i spoljašnje sigurnosne/zaštitne faktore, kako bi se izborila sa sredinskim faktorima.

Unutrašnji zaštitni faktori uključuju emocionalnu inteligenciju, veštine rešavanja problema, sposobnost da se toleriše psihološka patnja, dok su primarni spoljašnji zaštitni faktori prisustvo socijalne mreže podrške.

Otpornost, prema istraživanjima, nije tako retka crta. Kada se desi tragedija ili trauma, mnogi ljudi su sposobni da pronađu resurse kako bi prevazišli tugu, anksioznost i žalost. A otpornost nije stabilna crta ličnosti koju osoba može da ima ili da je nema. Pre će biti da je to kombinacija misli i ponašanja koji se tipično mogu razviti tokom vremena.

Kultivisanje otpornosti

Psihološka otpornost je multidimenzionalan koncept; dakle, postoji više od jednog načina da se stvori otpornost. Osoba može da veoma često razvije otpornost tako što:

1. Identifikuje mrežu socijalne podrške. Veoma često je važno imati pomoć drugih tokom teških perioda. Mreža socijalne podrške može da uključi prijatelje, članove porodice, kao i grupe podrške.
2. Postavljanjem stvari u perspektivu. Situacije mogu delovati gore ili izazovnije kada je neko preplavljen emocijama. Od pomoći je tada razmotriti širi kontekst u kome se to događa i izbegavati katastrofiziranje. Prizivanje u sećanje nekih prošlih situacija kada su okolnosti bile teške može da pomogne ljudima da shvate trenutnu situaciju i da je gledaju ne tako lošom kao što izgleda na prvi pogled. Sećajući se prošlih izazova, i načina na koji su bili rešavani, takođe može da osnaži veru i sposobnost za prevazilaženje teških situacija.
3. Prihvatanjem promene kao dela života. Nesrećne okolnosti mogu da spreče neke ljude da žive ispunjen život ili život kakav su zamislili. Priznanje da postoji promena u okolnostima, umesto fokusiranja na to šta je moglo da bude, može da bude veoma koristan korak u formulaciji realističnih planova za budućnost.
4. Zapamtite da vodite brigu o sebi. Veruje se da je prepoznavanje sopstvenih potreba i osećanja važan korak u kultivisanju psihološke otpornosti. Redovno fizičko vežbanje, vreme za relaksaciju, i mnogo vremena za odmor može da poboljša mentalno i fizičko blagostanje i da pomogne ljudima da postanu bolji u upravljanju teškim situacijama.
5. Održavanje nade. Sposobnost da ostanete optimistični može da bude važna komponenta psihološki otpornosti. Umesto da dozvolite da jedan negativni događaj u potpunosti promeni vaš pogled na svet, može da bude veoma korisno prisetiti se da dobra vremena tek dolaze. Ponekad veoma tragični događaji mogu da pobude saosećanje i hrabrost. Fokus na ovim aspektima situacije može da pomogne u pomeranju fokusa sa negativnih aspekata situacije i može da pomogne nadi da procveta.

Trening psihološke otpornosti

U poslednjih nekoliko godina, posebna pažnja se obraća na vežbanje i trening otpornosti. Ovi treninzi mogu da pomognu u razvijanju mehanizama i psiholoških alata za prevazilaženje nesrećnih okolnosti, kako bi se stvorili pozitivniji ishodi tokom života. Benefiti ovih treninga mogu biti povećan radni učinak na poslu i bolji međuljudski odnosi, kao i povećan osećaj fizičkog i mentalnog blagostanja.

Treninzi psihološke otpornosti na radnom mestu su sve popularniji, a mnoge organizacije danas smatraju da su ovakvi treninzi korisni i dobri na mnoge načine. Učesnici na ovim treninzima mogu da:

• imaju jaču i bolju motivaciju za rad
• bolje se nose sa promenom
• imaju bolji radni učinak na poslu
• ostvare veći uspeh na poslu

Prilagođeno sa: https://www.goodtherapy.org/blog/psychpedia/resilience