Piše: Mira Brancu

• Emocionalna regulacija ne znači samo „biti hladan“, ili „biti kul“, ili potiskivati osećanja
• Emocionalna regulacija podrazumeva prepoznavanje različitih odgovora na stres i razlike u radnim stilovima
• Svi mi imamo jedinstvene skupove okidača, preferencija u vezi radnih stilova, kao i reakcija na slične situacije

U veoma stresnim okruženjima, emocionalna regulacija nije samo poželjna veština—ona je neophodna. Ali, šta emocionalna regulacija zapravo znači? To je nešto mnogo više od „biti hladan“, a odnosi se na razumevanje vaših okidača, stresa, i pronalaženje načina da odgovorite umesto da reagujete.

Uzmite za primer Sandru, klijenta na psihoterapiji, koja je sebe opisala kao „99 posto hladnu i umerenu osobu, čak i kada je situacija veoma stresna“. Ipak, ona je sebe videla u drugačijem svetlu, posle jednog sastanka, gde se njena uobičajeno smirena pojava, „urušila“ sama od sebe. Posle toga, ona je bila mnogo razočarana u sebe.

Evo šta se dogodilo.

Sandra je ušla na sastanak spremna, imala je sve neophodne podatke, i čekala je da sastanak počne. Bila je sigurna da će to biti produktivna diskusija. Međutim, stvari nisu krenule predviđenim tokom. Osoba sa kojom je pričala, nazovimo je Tim, bila je tehnička nadređena, ali nije bila njen šef. Tim je ispitivao njene ideje‚ na način koji je izgledao ponižavajuće.

Sandrina frustracija je rasla, pa je i pored njene očigledne ekspertize, „uhvatila“ sebe kako podiže glas: „Time, ja imam doktorat iz ovoga. Ja sam ekspert, a ti mene uopšte ne slušaš“, rekla mu je direktno. Tim je odgovorio šokiranim izrazom lica i ubrzo je završio sastanak, rekavši: „Ovo ću reći višem menadžmentu“.

Ishod ove situacije jeste taj da je Sandra bila veoma frustrirana, osramoćena, i na kraju, razočarana sobom. A stvarnost jeste ta da je Sandra veoma sposobna, kompetentna, poštovana i samopouzdana kao lider. Dakle, reakcija koju je dobila od Tima jeste bila ponižavajuća, invalidirajuća i puna prezira.

Mnogi su doživeli ovakve situacije kao i Sandra. Pogotovo žene na liderskim pozicijama. Pogotovo žene koje imaju marginalizovane identitete. Za njih, diskriminacija je uobičajeni deo putovanja do liderskih pozicija. Žene koje su stigle do liderskih pozicija, kao što je Sandra to uspela da uradi, često razvijaju mnoge efektivne metode da prevladaju ovakva iskustva. Ali, ovakve situacije mogu da „istroše“ njihove mehanizme prevladavanja: kako vreme prolazi, konstantno preispitivanje njihove ekspertize može da utiče na to da one postanu ranjivije, osetljivije i reaktivnije; kada izraze frustraciju zbog toga što ih stalno preispituju, drugi ih osuđuju, i pored toga što je njihov odgovor sasvim odgovarajući, s obzirom na njihovo celoživotno iskustvo.

Sandra je mislila da je njen problem loša emocionalna regulacija. Ali stvarnost ima mnogo više nijansi od toga—istina je mnogo suptilnija.

Hajde da razgovaramo o tri načina na koje možemo biti svesni regulacije emocija:

1. Odgovor na pretnju
2. Radni ili liderski stil
3. Odgovor na stres

Odgovori na pretnju: boriti se, bežati, zamrznuti se, ili pokoriti se

Kada neko „pritisne naše prekidače“, sasvim je prirodno osetiti se uznemireno. Svi mi imamo različite okidače i imamo sasvim drugačije odgovore—različita ponašanja kao odgovor na te okidače.

Na primer, Sandra se divi svom kolegi Bilu, koji je stoički reagovao na napete situacije sa „radi šta god hoćeš“ stavom. Ali Bil se možda „iznutra“ oseća podjednako frustrirano kao i Sandra—on to samo izražava na drugačiji način.

Kada percipiraju pretnju, ljudi obično reaguju na nekoliko načina:

1. Bori se—možete da debatujete, namećete svoju perspektivu, ili da projektujete dominantan stav, što može nekada da se percipira kao agresivnost.
2. Bežanje—možete da izbegavate razgovor, da budete ogorčeni, tako da nikada više ne ulazite u interakciju sa tom osobom, ili čak prestajete da radite u njihovoj blizini.
3. Zaleđivanje—možete da se isključite emocionalno, diskonektujete, možete ostati na sastanku, ali da više ne možete da odgovarate na pitanja, ili jednostavno postanete „hladni“, kako biste se zaštitili od intenzivnih emocija.
4. Pokoravanje—možete da pokušate da udovoljite drugima, čak i ako napustite svoj stav o nečemu, kako biste izbegli konflikt.

U pomenutom primeru, Sandra i Tim su oboje ušli u mod borbe. Kada se ona osetila odbačeno, odgovorila je tako što je nametala svoju dominaciju svojom stručnošću, a Tim je odgovorio tako što je eskalirao situaciju. Borba ovih odgovora na pretnju je dovela do veoma neproduktivne situacije na poslu.

Navigiranje kroz različita scenarija na radnom mestu

Još jedan sloj u ovom primeru je razlika u radnim stilovima Sandre i Tima. Sandrin liderski stil je takav da druge ubeđuje podacima, stručnošću i iskustvom. Ona je strastvena u vezi svojih ideja i očekuje od drugih da poštuju njenu stručnost. Tim, s druge strane, je orijentisan na rezultate, i preferira da se drži ustanovljenih metoda. Sukob ovih stilova je pojačao njihovo neslaganje.

U liderstvu, razumevanje i uvažavanje stilova vaših kolega je veoma važno. Prepoznavanje šta drugi ljudi vrednuju, čega se plaše, i određivanje prioriteta, sve to može vam pomoći u tome da „skrojite“ vaš jedinstven pristup poslu. Da je Sandra bila svesna (pre sastanka) Timovog ličnog stila, ona bi možda prilagodila svoju strategiju.

Uticaj stresa na emocionalnu regulaciju

Sandra je opisala šta se tog dana desilo i tada je postalo jasno da su mnogobrojni stresori „radili zajedno“ na slabljenju njenih mehanizama prevladavanja. Zbog urgentne porodične situacije slabije je spavala, a svako jutro je bilo prepuno urgentnih situacija koje je morala da rešava. Dok je došla na sastanak, njeni resursi su već bili istrošeni.

Kada smo pod stresom, mi nismo najbolja verzija sebe. Naše snage mogu postati naše slabosti, a naši odgovori mogu postati automatske reakcije. Sandrin stres je okinuo reakciju koja je snažnija od one uobičajene, pojačavajući njenu potrebu za kontrolom. Umesto da smireno kanališe svoju stručnost, ona je previše to naglasila, a to je imalo suprotan efekat od onog željenog.

5 praktičnih koraka za bolju emocionalnu regulaciju

Ključ za emocionalnu regulaciju jeste sposobnost da prepoznate i označite vaše emocije u sadašnjem trenutku.

Ako možete da prepoznate svoja osećanja, pogotovo kada ste pod stresom i kada ste okinuti, onda možete i da stvorite više opcija, odnosno, načina na koje ćete reagovati u određenoj situaciji.

Za traumatizovane ljude, koji su naučili da potiskuju svoja osećanja, ovo pogotovo može da bude izazovno. Zbog prošlih traumatičnih iskustava, oni ne mogu tako lako da stupe u kontakt sa svojim emocijama. Ipak, biti svestan svojih osećanja i telesnih senzacija je ključno i od esencijalne važnosti za veštine emocionalne regulacije. Rad sa kvalifikovanim psihoterapeutom može biti od velike pomoći.

Sa tim na umu, možemo identifikovati pet koraka za stvaranje više opcija na poslu:

1. Poznavanje svojih okidača i stilova drugih ljudi. Prepoznajte različite radne i liderske stilove oko vas. Razumevanje toga šta motiviše vaše kolege, čega se plaše, i šta su im prioriteti, omogućava vam da drugačije predvidite potencijalne konflikte i da se ponašate na drugačiji način. Sandra, na primer, sada aktivno uči o različitim stilovima i razmatra kako da najbolje uđe u interakciju sa svakim od njih ponaosob.
2. Postavite emocionalne namere. Pre izazovnog razgovora, razmotrite kako želite da se osećate i kakvu atmosferu želite da napravite. Napišite te reči unapred, zamislite napet razgovor, i setite se šta ste zamislili tokom sastanka. Setite se kakvu ste atmosferu želeli da napravite i da li se to ostvarilio ili ne. Sandra je počela da pre sastanaka zapisuje reči poput „smirenost, mir, jasnoća, snaga“. Ovaj jednostavni podsetnik može da vam pomogne da ostanete uzemljeni, čak i kada razgovor postane izuzetno težak.
3. Upravljajte vremenom za teške razgovore. Ako i kada je to moguće, zakažite izazovne i teške razgovore, onda kada ste najbolja verzija sebe. Ako ste neispavani i ako ste pod stresom, praktično rešenje može biti da zakažete sastanak za neki drugi dan. Poznavanje ličnog nivoa energije i emocionalnih granica može da služi kao prevencija bespotrebnih konflikata na poslu.
4. Koristite pitanja sa otvorenim krajem, kako biste „kupili“ vreme. Ako se osećate frustrirano, pitajte otvorena pitanja, poput „Koje ste druge opcije razmotrili?“, umesto da iznosite direktno stavove, kao što je „Mislim da to neće upaliti“. Ovakav pristup će vam „kupiti“ par trenutaka, kako biste mogli sabrali svoje misli, spustili tenziju i ohrabrili saradnju.
5. Razmotrite gde tačno ulažete svoju energiju. Ako ne morate da budete u prisustvu osobe koja vas stalno drži „na ivici“, i ako postoje drugi radni zadaci koji zahtevaju vašu pažnju, a za koje ste dobro obučeni, razmotrite ideju da promenite fokus. Nemojte da dopustite da vaša energija i vreme budu usisani od strane „energetskih vampira“.

Sandrino iskustvo nas uči da emocionalna regulacija nije samo eliminacija emocija. Razumevajući svoje lične okidače, učeći o različitim liderskim i radnim stilovima, ali i bivajući svesni naših nivoa stresa, mi možemo da stvorimo zdraviji i više balansiran pristup liderstvu i pojavimo se na poslu u svojoj najboljoj verziji.

Prilagođeno sa:  https://www.psychologytoday.com/us/blog/a-new-look-at-womens-leadership/202411/navigating-emotional-triggers-at-work