Naučite kako da vešto odgovorite na kognitivne distorzije katastrofičnog mišljenja.

Kognitivne distorzije su greške u mišljenju. Ova fraza se odnosi na iracionalne i preterane misli: misli koje nemaju osnovu u realnosti i činjenicama, ali u koje ipak verujemo. Ove iskrivljene misli onda mogu postati plodno tlo za stresne emocije. Rezultat svega toga može da bude anksioznost, kao i nesposobnost da se osetimo dobro u vezi sebe i svog života.

Katastrofično mišljenje je samo jedan oblik kognitivnih distorzija: misaonih obrazaca koji su povezani sa iracionalnim “napumpanim” mislima koji remete jasnu percepciju realnosti. Kognitivne distorzije su uobičajene, ali ih je nekada teško prepoznati. Katastrofiziranje se nekada zove i preuveličavanje—ovo je zapravo dobar način da se misli o tome, jer naglašava kako često preuveličavamo stvari i sanjamo košmare na javi, zamišljajući različite scenarije u budućnosti. A baš u neki od tih scenarija počinjemo da verujemo bez ikakvog preispitivanja.

Prva i druga strela

Katastrofiziranje je primer misli (kao i emocija koje se pojavljuju zajedno sa njima) koje je Buda zvao “druga strela”. Prva strela je povezana sa onim poznatim, neprijatnim iskustvima koji su nezaobilazni deo našeg života—od svakodnevnih (moramo da zamenimo sijalicu koja je pregorela a mi smo usred neke žurbe) do mnogo dubljih neprijatnih iskustava (buđenje usred pojave hroničnog bola).

Mogli bismo čak da sastavimo listu vlastitih “iskustava prve strele”. Postoje dani kada smo jednostavno “bombardovani” njima, od onih manjih (kompjuter koji se zakočio ili prestao da radi) do onih većih (gubitak posla). Život je dovoljno težak i kada se borimo sa prvom strelom, to je sigurno.

Druga strela je nepotrebna. Evo kako se to događa. Mi doživimo neprijatnost prve strele, ali umesto da samo prihvatimo njeno prisustvo i, ako je to moguće, poboljšamo situaciju (zamenimo sijalicu, istuširamo se kako bi olakšali fizički bol), mi se upuštamo u tok stresnih misli i emocija oko te neprijatne oko tog neprijatnog “iskustva prve strele”. Iako Buda nije koristio reč katastrofične misli, to je primer kako gađamo sebe drugom strelom tako što izmišljamo najgori tip scenarija u budućnosti (“šta će se desiti”), umesto da se samo fokusiramo na samu situaciju i na to da li možemo nešto da uradimo povodom nje. Drugim rečima, zagorčavamo sami sebi život—bez ikakve stvarne potrebe.

To je kao da gledamo neprijatna iskustva kroz dvogled, pa ona deluju preterano velika. Primer sa pregorelom sijalicom može da zvuči trivijalno (i jeste), a ipak, kada vam se to zaista desi, koliko puta možete da kažete bez ikakve iritacije: “Nema veze, sijalica je pregorela; ništa naročito, samo ću da je promenim”?

Ako ste kao ja, kada naiđete na neprijatna iskustva, pokušaćete da dodate negativnu reakciju, koja ne dostigne uvek nivo katastrofiziranja, ali može da (recimo) uzme sledeći oblik: “Zašto stalno baš meni pregori sijalica? Nova sijalica će sigurno da sagori već u sledećih nekoliko dana—ponovo će se to desiti samo meni”. Dakle, radi se o ovoj drugoj streli, koja uveličava neprijatno iskustvo i pretvara ga u katastrofu, a to je upravo ono što nas sprečava da osetimo mir. Na kraju krajeva, ako zamenimo sijalicu sa svesnom pažnjom, isto tako svesno odložimo staru, ubacimo novu, i čak možda izdvojimo trenutak da razmislimo o čudu moderne elektronike—možda ćemo i uživati u tom iskustvu.

A šta ćemo da radimo sa prvom strelom i iskustvima povezanim sa njom—kao što je buđenje usred noći sa jakim hroničnim bolom? Umesto smirivanja i čekanja da bol prođe dok se jutro približava, postoji tendencija ka katastrofiziranju, tako što ubeđujemo sebe da je ovo neka nova “normalnost”. Možemo reći sebi: “Ovaj bol nikada neće prestati: biću mizeran/na do kraja života”. Ovo je iskustvo  druge strele i, nimalo iznenađujuće, baš ovo ume da bude glavni izvor stresa i anksioznosti.

Putem ovih navika  koje smo razvili tokom života, mi smo postali prilično dobri u tome da učinimo sebe mizernim, tako što preuveličavamo svoja razočaranja i frustracije, sve dok ne poprime razmere katastrofe.

Kako prestati sa katastrofičnim mišljenjem

Kako bi obrnuli tendenciju ka katastrofičnom mišljenju, stavite svoje iskustvo u perspektivu. Počnite tako što ćete podsećati sebe da neprijatna iskustva—nemati ono što želite ili događaji koji se ne odvijaju kako ste vi zamislili—jesu neizostavni deo života. Onda uokvirite svoje misli na drugačiji način, šta god da “iskustvo druge strele” pokušava da vam lansira na svom putu. Da se vratimo na naš primer: podsećanje da svako mora da ponekad zameni sijalicu, da to nije ništa strašno. Podsetite sebe da samo zato što ste u bolovima ovog jutra ne znači da ćete biti u bolovima svakog jutra. Sve se menja, uključujući i nivo bola. Podsetite sebe da je neke veštine teško naučiti, ali da je itekako moguće, ako ste strpljivi.

Drugim rečima, zaustavite ovu vrstu iskrivljenog mišljenja postajući svesni da ste uopšte angažovani u ovakvoj vrsti misaone aktivnosti, a onda pokušajte da smislite “kontraofanzivu” sa promenom perspektive gledanja na istu situaciju. Nekada čak možete reći sebi: “Stop! Ponovo si krenuo/la putem katastrofičnog mišljenja, i to će samo učiniti neprijatnu situaciju još gorom”. Nežno recite sebi: “Stop!”, tako da to može da utiče na vašu tendenciju da ispalite “druge strele” i scenarija koja liče na katastrofu.

Ne kažemo da će to uvek biti lako. Taman posla. Možda imate dugogodišnju naviku “napumpavanja” misli i zamišljanja najgorih ishoda. Dobra vest je da se navike mogu menjati, a prvi korak je da postanete svesni na koje sve načine otežavate sebi život, tako što uveličavate neprijatna iskustva, i preuveličavate ih preko svake moguće mere.

Preporučujem da počnete sa malim stvarima—možda baš sa tom sijalicom ili sa sokom koji ste slučajno prosuli po majici. Što budete bolji u tome da se smirite i da ne idete pravo ka preterivanju i katastrofičnom mišljenju u vezi manjih neprijatnih iskustava (“uvek sam prosipao sok po sebi i verovatno ću nastaviti da to radim zauvek”), sve je lakše da održavate unutrašnji mir kada vas pogode jače “prve strele” u životu.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/turning-straw-gold/201711/how-put-stop-catastrophic-thinking