Kako vas strah zarobljava u osobu kakva niste

Reakcija straha se “okida” kada se susretnete sa opasnošću.

“Opasnost” može da bude ne dosezati željene ili postavljene standarde, ne postizati ono što ste zacrtali da ćete da uradite, kada ne ispunjavate očekivanja (vaša ili nečija tuđa), kada vas ne vide kao savršenu osobu ili kada doživite neuspeh. Takođe, postoji “opasnost” od toga da se ne uklapate u neko društvo ili da ste dosta drugačiji od norme. Sve ove anksioznosti i strahovi izviru sa jednog mesta: preispitivanje vaše sposobnosti da prevladate životne izazove i reakcije drugih ljudi na vaše akcije.

Poruke iz medija i autoriteti su takođe moćni okidači anksioznosti i straha. Ako verujete da je svet opasno mesto, onda ovo uverenje stvara osećaj bespomoćnosti koji smanjuje vašu ličnu moć i unutrašnju snagu na mnoge različite načine.

  • Strah manipuliše vama, tako da zaboravljate koliko ste stvarno snažni i kompetentni.
  • Strah negira vašu otpornost. Osećanja bespomoćnosti vas zavaravaju da nemate to što je potrebno kako biste preživeli teškoće i životne nedaće.
  • Strah sužava vašu pažnju, tako da najviše primećujete probleme, štetu, povredu i sl.
  • Strah smanjuje sposobnost realističnog mišljenja, tako da je verovatnoća i snaga potencijalne opasnosti uglavnom preuveličana. Ukoliko ne živite u ratnoj zoni, opasnom kraju, vezi u kojoj vas zlostavljaju, ili ako upravo niste preživeli prirodnu katastrofu, opasnosti sa kojima se susrećemo su uglavnom ili ređe nego što mislimo, ili manje katastrofične nego što predviđamo.
  • Izbegavanje je jedna reakcija na strah. Samonametnute restrikcije na to gde idete ili šta radite ograničavaju vaše opcije i smanjuju vaš svet.
  • Strah sabotira stvaralačko izražavanje. Umesto da ciljate na svoje aspiracije i snove, vi možete da cenzurišete sebe i da ostanete u bezbednosti svoje zone komfora.
  • Strah vas sprečava da živite u “ovde i sada”. Briga o tome šta će se desiti i anticipacija opasnosti i problema u budućnosti skreće vašu pažnju sa sadašnjeg trenutka, jedinog mesta gde možete da postojite i optimalno funkcionišete. Razmatranje prošlih događaja, umesto fokusiranja na sadašnjost, takođe zamagljuje vašu percepciju, i ne dozvoljava vam da vidite stvarnost i prilike u “sada i ovde”.
  • Osećanja povezana sa preživljavanjem, kao što su bes (borba); briga, panika i anksioznost (bežanje); depresija i bespomoćnost (zamrzavanje), ograničavaju vašu emocionalnu ekspresiju i sužavaju vaš raspon emocija. Negativna osećanja vas spuštaju i smanjuju vitalnu silu u vama, dok pozitivna osećanja, poput vere u sebe, hrabrosti i nade—hrane vaše biće i osnažuju vašu psihu.
  • Strah vas odseca od života i univerzalne dobroćudnosti u koju možete da budete uronjeni.
  • Kada ste destabilizovani strahom, vi gubite ukorenjenost u sopstvenoj snazi. Ovo dalje umanjuje vašu sposobnost da prepoznate potencijalne obrasce u spoljašnjim faktorima koji izazivaju strah. Posledica toga je da postajete laka meta za manipulaciju i zlostavljanje.

Strah je rezultat drevnog mehanizma koji uključuje nadbubrežne žlezde i ostale delove tela. U slučajevima stvarne i akutne opasnosti, ovo je korisno zbog toga što vas upozorava na potrebu za nekom akcijom. Međutim, ista vrsta reakcije je takođe “okinuta” i kada je opasnost imaginarna. Pošto je granica između stvarne i imaginarne opasnosti često zamagljena u modernom životu, strah u svim oblicima postaje hronična pojava.

Kada ste “prevareni” da mislite kako ste slabi i bez unutrašnjih resursa, ili da je katastrofa tu pred vratima, strah i njegovi saveznici su među najopasnijim emocijama koje možete da pustite u svoj život. Vi imate izbor da nešto uradite s tim: da ostanete u njegovim raljama ili da donesete odluku da nećete biti uvučeni u njega, kao i da ćemo preispitati sve misli—obično su to automatske misli—koje se asociraju sa strahom.

Postoje mnogo različitih načina na koje možemo da odbijemo strah. Svi oni uključuju osećanje straha bez napora da se strah potisne, ili da se beži od neprijatnih osećanja. Kao i druge emocije, strah sledi “zvonastu krivulju”, po kojoj raste i opada, a za vreme toga vi možete da posmatrate taj proces kao svedok. Kada se emocionalna oluja smiri, a vi se osećate mirnije, dobro pogledajte svoje misli i stvarnost situacije.

Istražite svoje okidače i uverenja koja su asocirana sa njima. Kakvi su izvori straha, i da li oni reflektuju istinu? O čemu je vaš strah zapravo? Kako vidite sebe, kako drugi ljudi vide vas, šta su vam rekli o svetu koji vas okružuje? Šta vas drži u stanju straha?

U zavisnosti od situacije, utabajte svoju stazu ka slobodi. Možete se opredeliti za “postepenu ekspoziciju”, to jest, približavanje situaciji koja izaziva strah ne odjednom, nego u nekoliko manjih koraka, tokom nekoliko dana ili nedelja.

Takođe, možete da nacrtate “merdevine straha”, sa vašim “malim strahovima” na dnu, a “velikim” na vrhu. Počnite da se bavite manjim strahovima, i polako se penjite ka većim. Ovo će pokazati da ne morate da se predate strahu i da mu dozvolite da vam definiše život, kao i to kako vidite sebe.

Napravite listu resursa koji mogu da vam pomognu, ali ipak na kraju—niko ovo ne može da uradi umesto vas. Zapamtite, vi ste mnogo snažnija i otpornija osoba nego što vam vaši strahovi dozvoljavaju da saznate.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/how-fear-traps-you-into-being-someone-you-are-not/

Advertisements

One thought on “Kako vas strah zarobljava u osobu kakva niste

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s