Izbegavajte kriticizam. Dajte povratnu informaciju.

Naučite da minimizujte “ubod” žaoke, kako biste povećali šanse da se vaši zahtevi uvaže, a vaše brige čuju.

Koncept konstruktivnog kriticizma je greška. Deca ne vole kriticizam, ali ne vole ga ni kolege, bračni partneri, studenti i svi drugi. Kriticizam “ubada” i boli. Ipak, iskrenost je od esencijalne važnosti između dvoje ljudi koji žele da imaju neku vrstu odnosa i povezanosti. Sposobnost da kažete šta vam je na umu, i da čujete šta je nekom drugom na umu, ključno je za komunikaciju u odnosu, kako bi se ostvarila kvalitetna komunikacija i timski rad u kancelariji, kao i čvrsti i pouzdani odnosi sa najbližima.

Kriticizam i pritužbe prikrivaju stav koji je Erik Bern nazvao: “Ja sam OK. Ti nisi OK.”

Niko ne želi da se oseća da “nije OK”. Tako, većina ljudi oseća impuls da odagna sve informacije koje dolaze sa etiketom “nisam OK”, a koja ima toksičan kvalitet.

Zbog toksičnog “ja nisam OK” uboda, većina doživljava kriticizam i pritužbe kao odlazak kod zubara ili sterilizaciju otvorene rane. Oni će ih primiti ako moraju to da učine, i pokušaće da se opiru impulsu da se brane protiv te poruke—ili bar dovoljno da bi mogli da “prime” korisne informacije.

Ipak, postoji bolji način da podelite informacije o greškama koje drugi ljudi prave—i taj način zaista bolje “radi posao”. A to je davanje povratne informacije.

Evo nekoliko sugestija koje možete imati na umu kada želite da date povratnu informaciju umesto kritike:

  1. Kriticizam se tuži; povratna informacija objašnjava.

Objasnite kako neki fenomen radi.

Umesto “Opet si zakasnio/la na ručak danas!”, pokušajte da objasnite poteškoću:

“Restorani se popune brzo oko podneva, i neće nam dati sto dok nismo oboje tamo.”

  1. Povratna informacija može da bude “omeškana” sa kada-ti.

“Kada si zakasnio/la na ručak, već je bila gužva u restoranu, pa kada smo završili ručak, ja sam zakasnio/la na posao (istekla pauza)”.

  1. Fokusirajte se na deljenje sopstvenih osećanja i briga.

U privatnim situacijama (kao suprotnost poslovnim), možete se pogotovo fokusirati na to kako situacija utiče na vas, kako se osećate i kako mislite.

Ja-govor, koji može da bude u paru sa kada-ti govorom, drži fokus na onome što bi trebalo da bude tema. Povratna informacija je onda ono kako ste se osećali i vaše brige, umesto da fokus bude na osobi čije je ponašanje bilo problematično i njenim osobinama.

Primer: “Osećao/la sam se anksiozno kada si zakasnio/la na naš sastanak (ručak), zbog toga što mogu biti kažnjen/a ako se ne pojavim do jedan na poslu.”

Promena redosleda isto je tako korisna: “Kada si… ja sam se osećao/la razočarano.”

  1. Zadržite prijateljski ton.

Izbacite osuđujući, kritički ili iritiran ton. Ostanite u tome da objasnite situaciju. I “podmažite” povratnu informaciju pozitivnošću.

“Ja tako uživam dok pričam sa tobom, a to je retko, jer nam se retko poklapaju rasporedi.”

  1. Fokusirajte se na rešenja, na to “kako bi trebalo”, umesto da se zadržavate na tome šta je krenulo pogrešno.

Povratna informacija takođe naglašava kako raditi stvari bolje, umesto da se zadržavate na onome što je pogrešno. Traženje onoga što vi možete da uradite drugačije kako biste popravili situaciju je naročito korisno.

“Sledeći put kada se nađemo na ručku, želim da unapred rezervišem mesta. Ja ću naručiti za oboje ako dođem prvi, kako bismo imali vremena da jedemo. I možemo da se nađemo u 11:45 umesto u 12:00, ako to odgovara.”

Evo nekih primera kako se kriticizam i povratna informacija razlikuju:

Primer 1. Razgovor između roditelja i studenta koji je nedavno diplomirao.

Kriticizam: Da li si pokušao da nađeš posao na…? Da li ćeš potražiti prilike preko Interneta? Da li si uradio nešto povodom onih sugestija od mog prijatelja? Zašto nisi proverio to sa…?

Povratna informacija: Sigurno ti ne zavidim što moraš da počneš da radiš u ekonomiji koja stoji ovako loše. Kakve su novosti u pogledu traženja posla?

Primer 2. Razgovor trenera tenisa sa teniserkom.

Kriticizam: Stajala si ispravno i ravno, bez savijenih kolena. Ne možeš da imaš snagu i snažan zamah tako. Nemoj da “zaključavaš” kolena tako! Nećeš nikada dobiti snagu ako ne saviješ kolena.

Povratna informacija: Ako ti noge ostanu ispravljene, tvoj servis će imati ograničenu snagu. Ako saviješ kolena, kao kada bi bacila loptu u vis, to će ti omogućiti da “napadneš” loptu… Tako je. Malo više savij noge u kolenima… To je to!

Primer 3. Razgovor sa mužem.

Kriticizam: Ti uvek kuvaš asparagus. Koliko sam ti puta rekao da mi se ne sviđa to!

Povratna informacija: Ja ne volim da jedem asparagus. Mislim da su me roditelji terali da ga jedem na silu. Sam pogled na asparagus me tera na neku mučninu. Ali ja volim brokoli, kao i većinu povrća, kada malo bolje razmislim. Slažem se s tobom da je važno i zdravo jesti povrće.

Primer 4. Razgovor sa ženom.

Kriticizam: Suviše si agresivan u pogledu seksa. Sve što želiš je: krevet, krevet, krevet. Zbog toga se plašim da izrazim osećanja.

Povratna informacija: Razumem da želiš više seksa sa mnom. Istovremeno, ako pokažem samo malo privrženost, kao što je pružanje ruke, osećam se kao da moram da pobegnem daleko, kada ti odgovoriš tako što želiš da odmah otrčiš u spavaću sobu.

Kakve dalje sugestije možemo da dobijemo iz ovih primera koji razdvajaju kriticizam i povratnu informaciju?

Većina ljudi zna kako da ne daje oštar kriticizam. Ovde govorimo o suptilnim načinima na koje neko može da, bez namere da to učini, ispadne kritičan—a to će se desiti ako ne razumemo upravo te suptilne razlike izmešu kriticizma i povratne informacije.

Evo nekih putokaza kako to da uradimo.

Za roditelja upravo svršenog diplomca:

  1. Pitajte pitanja sa otvorenim krajem sa Šta i Kako.

“Kako se osećaš u pogledu startovanja u poslovnom svetu?”

Da/ne pitanja koja počinju sa rečima kao što su “Da li si…? ili “Jesi li…?” mogu lako da impliciraju kako vi u stvari proveravate/ispitujete/isleđujete nekoga, umesto što ste zaista autentično zainteresovani za njegovo/njeno iskustvo.

Za trenera:

  1. Pričajte o fenomenu, ne o osobi. Objasnite, a nemojte da se žalite.
  2. Recite šta to ono što “radi posao”, umesto ono što biste želeli da se desi. Ako ste opisali šta to ne valja ili šta to ne želite, budite sigurni da završite sa tim šta radi i šta biste želeli.

“Ako malo opustiš stisak na reketu, to će ti verovatno obezbediti da udarac bolje teče, na jedan opušten i samim tim snažan/moćan način.”

Za bračnog partnera:

  1. Pričajte o sebi, a ne o drugom. Objasnite svoje misli, osećanja i brige.
  2. Fokusirajte se na informacije o problemu.
  3. Preskočite “ne sviđa mi se”. Fokusirajte se na ono sa čim se slažete i ono što vam se sviđa.
  4. Generalizacije o osobi izazivaju odbrambeni stav. Držite se specifičnih stvari.
  5. Izbegavajte “čini me da se osećam”. Prebacite se na “ja osećam”…
  6. Ako želite da spomenete šta druga osoba radi ili je uradila, a što je izazvalo negativan odgovor, koristite kada-ti.

Na primer: “Kada si odgovorio na moj pokušaj da razgovaramo, kada sam ti dodirnula ruku, tako što si krenuo ka krevetu, ja sam se osetila preplavljeno. Ja se zaledim i besna sam na tebe kada je tvoj pokret ka seksu mnogo brži od mog.”

Kada-ti može da dođe na početku ili na kraju rečenice. U svakom slučaju, budite sigurni da je subjekt u rečenici “ja”.

Preskočite kriticizam, pa čak i povratnu informaciju, tako što ćete se prebaciti sa kriticizma na zahtev.

Zahtev često počinje sa “ja-izjavom”, pogotovo “ja bih želeo da…”

Napomena: NE “ja bih želeo da ti…”

Takođe, zapamtite da, kao što reč “zahtev” sugeriše, zahtev uključuje pitanje.

Najbolja su pitanja otvorenog tipa (a ne “da-ne” pitanja), koja počinju sa Kako ili Šta.

  1. Roditelj: Voleo bih da ti pomognem. Kako bi se osećao ako bi popričali o tvojoj situaciji sa poslom?
  2. Trener: Savijanje kolena prilikom udarca loptice daje igraču više zamaha i snage. Koliko nisko možeš da saviješ kolena paralelno sa tvojim reketom koji ide gore-dole?
  3. Muž: Voleo bih da imam više različitih vrsta povrća tokom nedelje, pogotovo pošto asparagus nije moje omiljeno povrće. Kako bi se osećala ako uvedemo nove vrste povrća?
  4. Žena: Volela bih da imam više vremena za maženje i slične stvari. Ja se osećam više vezano i seksualno, ako između seksualne povezanosti mi imamo zagrljaje, držimo se za ruke… Koje su tvoje misli na tu temu?

Kako vam zvuči odnos bez ikakvog kriticizma sa ljudima na poslu i kući?

Većina ljudi se oseća mnogo srećnije kada su sigurni da kriticizma neće biti: od strane kolega, najbližih, i čak dece. Ovi ljudi će se osećati sigurno i prijatno sa vama, ako vežbate ova pravila.

Na kraju, ispravan stav davanja povratne informacije, koji stavlja tačku na kriticizam, može da pomogne mnogima da se osećaju srećnije i vode ispunjeniji život.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/us/blog/resolution-not-conflict/201205/skip-the-criticism-altogether-give-feedback-instead

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s