Šta čini teorije zavere toliko privlačnim?

Da li verovanje u različite teorije zavere potiče iz potrebe da se osećamo jedinstvenim?

“Istina je možda tamo negde, ali ona leži u tvojoj glavi”—Terry Pratchet

Šta čini teorije zavere toliko zavodljivo privlačnim?

Bilo da pričamo o 11. septembru kao događaju organizovanom iznutra, kako je spuštanje na Mesec bilo prevara, ili o tome kako svetom vladaju vanzemaljci koji mogu da menjaju oblik u reptile, izgleda kao da uvek ima nekog ko insistira da su ove teorije tačne.

Skoro bez izuzetka, teoretičari zavere uvek insistiraju na tome da Neko Tamo (iluminati, Novi Svetski Poredak, ili masonske lože) namerno zatiru prave informacije koje bi mogle da dokažu da su oni u pravu. Čitave industrije su izrasle kako bi podržale različite zajednice koje podržavaju ovu ili onu teoriju i nijedan opipljiv dokaz izgleda da nije uspeo da razuveri prave vernike. I izgleda da u svakom novom svetu se nađu nove teorije koje se dodaju na tas sa ovima koje su već na delu.

Ipak, dok te teorije zavere mogu da deluju kao bezopasne, posledice ovih verovanja mogu da budu opasnije nego što to deluje na prvi pogled. Teorije zavere koje se odnose na vakcine, a govore o tome kako one izazivaju autizam, dovele su do opadanja broja vakcinacija i porasta inače izlečivih bolesti. Zapravo, slične teorije o klimatskim promenama, kao i alternativnim tretmanima za rak su često dovodile do opasnih i tragičnih posledica.

Prepoznajući moćnu zavodljivost teorija zavere, psiholozi su izvršili mnoga istraživanja, pokušavajući da razumeju šta to ljude “vuče” ka ovakvim uverenjima. Istraživanja su pokazala zašto su neki ljudi privučeni ovim uverenjima: određene crte ličnosti, poput makijavelizma, otvorenosti ka iskustvu, narcisizma i niskog nivoa saglasnosti su pogotovo izražene kod teoretičara zavere. Oni takođe pokazuju niže nivoe analitičkog mišljenja i tendenciju da vide “paterne” između nekada nepovezanih događaja. Ali novi članak objavlje u časopisu Social Psychology sugeriše da teorije zavere mogu takođe da pruže neke interesantne psihološke benefite za ljude koji veruju u njih.

Prema Anthony Lantianu sa Universite Paris Nanterre u Francuskoj i njegovim saradnicima, ljudi veruju u teorije zavere zato što kod njih postoji duboka potreba za jedinstvenošću. Drugim rečima, to je potreba da se bude drugačiji od drugih ljudi, tako što prihvatamo uverenja koja se čine neobičnim. Kao što ova potreba za jedinstvenošću može da “natera” ljude da razviju neobične hobije, ili da traže interesovanja koja ih izdvajaju iz mase, teoretičari zavere usvajaju neobična uverenja o svetu, koja ih čine da se osećaju specijalnim ili iznadprosečnim. Bilo da ovo podrazumeva usvajanje “istine” iza političkih ubistava, poseta vanzemaljaca, nedela državnih činovnika, ili “tajnih” naučnih otkrića o kojima obični ljudi ništa ne znaju, usvajanje teorija zavere može da pruži lažan osećaj samopouzdanja o tome kako svet “stvarno funkcioniše”.

Da bi testirali ovu hipotezu, Lantian i njegov istraživački tim su sproveli seriju istraživanja, posmatrajući različite načine na koje je ta potreba za jedinstvenošću u stvari predispozicija za ljude koji usvajaju teorije zavere. U prve dve studije, stotine učesnika su pitali o njihovim verovanjima u popularne teorije zavere, o tome kakva su istraživanja preduzeli kako bi poduprli svoje teorije, kao i kako su njihova uverenja i verovanja povezana sa osećajem jedinstvenosti. Istraživači su otkrili da postoji veća verovatnoća kod ljudi sa visokim nivoom verovanja u teorije zavere da će i verovati kako imaju informacije koje drugi ljudi nemaju, a samim tim, očekivano, pokazali su više nivoe potrebe da budu specijalni. Kod ljudi koji su imali visoke nivoe verovanja u teorije zavere takođe je postajala viša verovatnoća da će odbaciti konformizam i “neće slediti gomilu”.

U trećoj studiji, Lantian i njegovi pomoćnici su testirali 223 studenata o njihovoj potrebi za jedinstvenošću, a kasnije su prošli kroz dve eksperimentalne situacije. U prvom delu, imali su zadatak da napišu esej o tome koliko im je individualnost važna, dok su se u drugom delu bavili važnošću konformizma/prilagođavanja. Eksperiment je trebalo da se bavi potrebom za jedinstvenošću. Svi učesnici su onda pročitali lažne vesti o saobraćajnoj nesreći, kako je u autobusu poginulo osam opozicionih političara, a koji su mogli biti žrtve zavere. Iako su učesnici iz “individualističke” grupe pokazali veću tendenciju da veruju u teorije zavere nego oni u drugoj grupi (koji su bili u “konformističkoj” grupi), razlika je bila veoma mala. Ipak, postojala je naznaka da čak indukovana potreba za jedinstvenošću može da načini ljude više sklone teorijama zavere. Četvrta studija je bila slična ovome, samo što je koristila eksperimentalnu manipulaciju, kako bi učinila da učesnici veruju kako imati potrebu za jedinstvenošću zapravo znači imati veće šanse za uspeh kasnije.

Sve u svemu , ove četiri studije pokazale su da potreba za jedinstvenošću često može da “natera” ljude da više podržavaju teorije zavere. Ali, važno je napomenuti da je ovo moguće primeniti samo ako je teorija zavere podržana od manjine. Naime, ako bi svi verovali u neku teoriju zavere, potreba za jedinstvenošću mogla bi da vodi u odbacivanje teorije! Takođe, kao što Lantian i saradnici ističu, postoje granice tome šta može da se zaključi na osnovu rezultata ovih istraživanja, i definitivno je potrebno još istraživanja na ovu temu.

Jedan potencijalan smer novih istraživanja dolazi iz nečega što se zove teorija optimalne distiktivnosti, a koja sugeriše da naš osećaj socijalnog identiteta dolazi iz grupa za koje smatramo da  im pripadamo. Za teoretičare zavere, jedan od faktora koji čini njihova uverenja tako jakim, može biti osećaj ličnog identiteta koji proizilazi iz osećaja pripadnosti određenoj grupi, to jest, “tihoj manjini koja zna šta se zapravo događa”, a upravo to može da utiče na njihovo neprihvatanje bilo kakvih dokaza koji govore protivno njihovim uverenjima. Ovo takođe može da utiče na to da oni gledaju sa visine na ljude koji ne dele njihova uverenja—a koje smatraju “ovčicama” koje je lako zavarati.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/media-spotlight/201708/what-makes-conspiracy-theories-so-appealing?amp

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s