Kasnih 1990-ih, neuropsihološka istraživanja su pokazala da su neki ljudi drugačije “spojeni” nego drugi. Na osnovu ovih istraživanja, dr. Elaine Aron je 1997. godine napisala čuvenu knjigu Visoko senzitivna osoba. U ovoj očaravajućoj knjizi, ona opisuje visoko senzitivnu osobu kao osetljiviju od proseka na zvuk, teksture i drugu stimulaciju. Ovaj adaptivni mehanizam za preživljavanje može se naći kod stotine životinjskih vrsta, uključujući mušice i ribe.
Važno je napomenuti da su visoko senzitivne osobe došle na svet sa određenim predispozicijama. U klasičnoj debati nasleđe ili sredina, naučni dokazi pretežu na stranu nasleđa/genetike. Ovo potvrđuje da roditelji ne uzrokuju to da su njihova deca visoko senzitivna načinom na koji ih odgajaju.
Ako ste visoko senzitivna osoba, onda više razmišljate o odlukama i akcijama, a samim tim, dublje ih obrađujete. Takođe, dublje i jače osećate svoja osećanja. Na mnoge načine, imati ovu dispoziciju je kao imati neku supermoć. Visoko senzitivne osobe imaju kapacitet da budu više misleće, kao i da dublje osećaju empatiju.
Postavlja se pitanje: da li visoko senzitivne osobe emocionalno zanemarivanje pogađa drugačije nego one koji to nisu? Šta se dešava kada visoko senzitivna osoba odrasta u domu koji ignoriše i osuđuje emocije tog deteta?
Izgleda da se visoko senzitivna deca zaista drugačije ponašaju od one koja to nisu, kada su izložena emocionalnom zanemarivanju.
Porodica emocionalno zapostavljene dece
Emocionalno zanemareno dete odrasta sa dubokim osećanjem usamljenosti, čak i kada je okruženo članovima porodice. Oni doživljavaju da su njihove emocije ignorisane i neželjene, čak i odbačene. Ova inače neizgovorena poruka može da se prenese “tiho” ili neverbalno, samim tim što se dete ne pita:
- Da li nešto nije u redu?
- Šta želiš?
- Da li ti je nešto potrebno?
- Šta je tvoja preferencija?
- Da li želiš da pričaš o tome kako se osećaš?
- Kako mogu da ti pomognem?
U domu u kome postoji emocionalno zanemarivanje, nije stvar u tome šta su vam roditelji uradili, već šta nisu uradili za vas, kada je trebalo da vas razumeju i da razumeju nešto što vi još uvek dobro ne razumete—vaša sopstvena osećanja.
Potrebni su vam njihova validacija i responzivnost na vaša osećanja. Potrebno vam je da oni tu budu za vas, i potrebno je da vas saslušaju. Pogotovo je potrebno da vam dozvole da prihvatite svoja osećanja, bez kriticizma, osude i ignorisanja. Kada tokom vašeg detinjstva, vaši roditelji ne odgovaraju dovoljno na vaše potrebe i osećanja, i ako ih ne prepoznaju/ne vide, onda to može da bude veoma zbunjujuće za dete. Ali dete oseća neimenovanu rezignaciju ili indiferentnost (nezainteresovanost), koju spoljašnji posmatrači ne mogu da uoče.
Opasne i štetne poruke koje visoko senzitivne osobe nauče zbog emocionalnog zanemarivanja
1. Tvoja osećanja su beskoristan teret. Ona jednostavno nisu važna.
2. Tvoje želje i potrebe nisu važne.
3. Pomoć je retko opcija.
Visoko senzitivno dete i porodica koja emocionalno zanemaruje dete
Kao što smo naglasili, dete koje je visoko senzitivna osoba ima posebne osetljivosti od samog rođenja. Kao duboki mislioci i ljudi koji osećaju mnogo, njihova priroda je misleća i emocionalno responzivna. Oni su češće i više preplavljeni spoljašnjim situacijama nego većina ljudi. Visoko osetljive osobe imaju jače emocionalne reakcije i više empatije za druge.
Zamislite samo kako je to bilo odrastati kao veoma misleće i introspektivno dete, sa jakim osećanjima, u porodici koja ne razume moćnu silu u vama. Vaša osećanja su ignorisana i obeshrabrena.
Umesto da vas vide kao uviđajnu i empatičnu osobu, oni vas mogu posmatrati kao slabu i možda sporu osobu, možda baš zato što vam je potrebno nešto više vremena da obradite osećanja i interakcije sa drugima. Može izgledati kao da vaša porodica funkcioniše na mnogo drugačijem nivou, skoro kao da žive u drugačijem univerzumu od vas. Oni vas ne razumeju niti vi razumete njih.
Dakle, šta možete da uradite sa vašim osećanjima i frustracijama i bolom? Kako da obradite osećanja i da funkcionišete sa jakim besom, bolom, tugom, povredom, ili zbunjenošću?
Mnoge visoko senzitivne osobe su navele da su čule slične poruke od svoje porodice:
- “Ti si previše emocionalan/na.”
- “Prestani da dramiš.”
- “Odrasti već jednom.”
- “Prestani da se ponašaš kao da je kraj sveta.”
- “Previše si osetljiv/a.”
- “Ponašaš se kao neka beba.”
Neke visoko senzitivne osobe ismevaju u porodici, čak ih i zlostavljaju, samo zato što su senzitivni i drugačiji od njih. Mogu da im govore da su slabi i spori, ili čak da ih nazivaju sanjarima—sve zbog toga što imaju bogat unutrašnji život.
Njihove porodice nisu svesne važnosti emocija i izražavanja osećanja. Većina se oseća neudobno i neprijatno u vezi emocija koje nastaju u porodičnom sistemu, pa onda ili aktivno ili pasivno obeshrabruju izražavanje osećanja.
Šta ako jedan član porodičnog sistema izražava dublje emocije od svojih rođaka, braće i sestara? Kako će naučiti da je izražavanje dubokih osećanja vredan resurs i da će im razumevanje sopstvenih emocija, kao i njihovo izražavanje, pomoći u tome da se razviju kao uravnoteženija i zrelija ljudska bića? Kome mogu da se obrate za pomoć?
U porodici koja emocionalno zapostavlja decu, visoko senzitivne osobe uče da su previše emotivne. One ne znaju da su njihove emocije lični izraz onoga što oni jesu. Umesto toga, oni uče o tome da su drugačiji, oštećeni, slabi i pogrešni. Oni će verovatno odrasti osećajući stid duboko u sebi, stid u vezi toga što jesu. Njihova supermoć ne samo što je umanjena, nego je postala izvor njihove sramote.
Pomoć i nada
Možete dobiti pomoć koja vam je potrebna, i da naučite više o emocionalnom zanemarivanju, ali i da razumete kako je to rano iskustvo uticalo na vaš razvoj, pogotovo se fokusirajući na “tihe poruke” koje ste dobijali od roditelja.
Od najveće je važnosti da počnemo da razumemo, prihvatimo i iscelimo emocionalne ozlede iz detinjstva, kako bi vaši kvaliteti visoko senzitivne osobe počeli da sijaju. Vaša intenzivna emocionalna energija može da vas osnaži, onda kada počnete da je cenite i vrednujete. A vaša sposobnost da dubinski obrađujete emocije biće od velike pomoći u procesu isceljenja.
Videćete da to što su vas tretirali kao nekog ko je drugačiji ne mora da vas “označi” do kraja života. Onda ćete biti u stanju da napokon slavite svoju senzitivnost i dubinu, i sve ostalo što vas čini moćnim i jedinstvenim.
Prilagođeno sa:
Psihoterapija online 