8 strategija za prevazilaženje problema sa toksičnim ljudima

Da li neke od ovih situacija zvuče poznato?

  • Bili ste godinama prijatelji i ona je uvek bila malo “nezgodna”, ali sada uočavate da su njene primedbe sve jače i usmerene direktno na vas.
  • Vaš saradnik koji se stalno hvalisa i odbacuje sve vaše ideje i sugestije, a sada vas aktivno “spušta” pred svakim ko sluša.
  • Vaš partner vam govori zlonamerne stvari, a kada se suprostavite tome, on ili kaže “ti si preosetljiva”, ili se pretvori u zid i prestane da priča.
  • Vaš roditelj vas sve više “spušta”, bez obzira na sve. Kako bi trebalo reagovati?

Probudili ste se jednog dana i shvatate da ne držite svoju stranu u problematičnom odnosu sa partnerom. U stvari, osećate se stalno poraženo, spušteno i povređeno. Nije toliko važno da li je ta osoba roditelj, rođak/a, kolega, prijatelj, partner—ili da li su manipulativni, zlostavljači, siledžije ili umiljati narcisi koji pokušavaju da vas uvuku u svoju orbitu. Ono što je važno je da vi ne znate šta da radite. Prepoznajete da odnos nije zdrav ili dobar, zbog toga što se loše osećate, ali nekako—vi ste “zaglavljeni”.

Nisu svi zaglavljeni na ovaj način. Bar ne zadugo. Neki od nas su veštiji u prepoznavanju toksičnih ponašanja i imaju mnogo više samopouzdanja kada se suprotstavljaju tome. To su uglavnom ljudi koji imaju sigurne stilove vezivanja, vide sebe na ispravan način, i pouzdani su u svoju sopstvenu vrednost. Njima trebaju i oni traže odnose, i mogu da prepoznaju “pravu stvar”. Ovo nije istina za nesigurne osobe  u pogledu vezivanja, koje nemaju snažne mentalne reprezentacije toga kakva je zdrava veza, a imaju problema sa samopouzdanjem i upravljanjem sopstvenih emocija. Ovi će ljudi najverovatnije da imaju problema da reaguju kada se nađu u toksičnoj vezi/odnosu.

U tekstu sledi osam strategija koje možete koristiti kada naiđete na ljude koji kao da uživaju da vide sve vaše “kišne dane”, kojima je potrebno suprotstaviti se, ili koji se  jednostavno osećaju dobro kada se vi osećate loše.

  1. Prepoznajte karakteristike/crte ličnosti koje vas čine lakim plenom.

Prepoznavanje toga što unosite u odnos ne znači automatski preuzimanje odgovornosti ili krivicu zbog toga što vas neko loše tretira—imajte tu razliku na umu. Vaša potreba da “izađete u susret” ili da zadovoljavate tuđe potrebe, kao i strah od toga da “pomutite vodu”, može da bude razlog zbog koga držite jezik za zubima kada vas prijatelj učini žrtvom njenog lošeg raspoloženja. Koristite hladno razmišljanje, kako biste razmislili o interakcijama koje ste imali sa tom osobom, a koje su vas učinile da se osećate nesrećno—fokusirajte se na to zašto ste se tako osetili, ne konkretno na to što ste osetili—i probajte da uočite neku pravilnost. Ćerke koje imaju nesiguran stil vezivanja često brkaju nečiju potrebu za kontrolom sa snagom i izdržljivošću, i mogu lako da se “upecaju” na nekog ko je toksičan. Ako je to slučaj sa vama, morate da obratite pažnju.

  1. Istražite svoju reaktivnost.

Opet, bez preuzimanja krivice za dinamiku odnosa, morate obratiti pažnju na stepen vašeg odgovora ili nereagovanja u odnosu; oba mogu da nesvesno pojačaju dinamiku veze da se nastavi po starom. Kontrolišuća osoba ili nasilnik će shvatiti vašu blagu reakciju (ili odsustvo iste) kao dozvolu da nastavi da vas tretira na potpuno isti način. Ljudi sa anksioznim stilom vezivanja su često previše pažljivi u vezi svih svih znakova da se odnos pogoršava, i često postaju ljuti i ogorčeni kada su ugroženi; ova vrsta preterane reaktivnosti će najverovatnije uzrokovati to da se narcis oseti moćno i inspirisaće njega/nju da nastavi da igra svoje igre.

Umesto toga, radite na tome da upravljate svojim emocijama i da postavite neke ciljeve za sebe, u smislu upravljanja odnosom na drugačiji način. Koristite “ako/onda” mišljenje kako biste podsticali implementaciju svojih planova. Pripremite se tako što ćete se fokusirati na to šta ćete uraditi ako se razmena dogodi, koristeći “ako X, onda Y” formulu. Na primer, “Ako moj prijatelj napravi neprijatnu primedbu, onda ću reći: ‘Zašto bi rekao nešto tako bolno?'”. Ili: “Ako moja majka negira to što je rekla, onda ću jednostavno reći ‘Ne možeš me naterati da verujem u to. Nije se dogodilo.'” Ovo nije lako i potrebno je dosta vežbe, ali boriti se za svoje percepcije je veoma važno.

  1. Verujte svom stomaku.

Jedan od razloga zbog koga ljudi sa nesigurnim stilom vezivanja ostaju u odnosu koji je bolan je nedostatak poverenja u sebe ili u sopstveni sud. Ako je vaša podrazumevajuća pozicija da uvek racionalizujete toksično ponašanje (“On zaista nije mislio to što je rekao; bio je samo takav trenutak”) ili ako se preispitujete i sumnjate (“Ona nije razumela koliko je njen postupak bio bolan po mene; jednom kada joj se objasni, siguran sam da će se uprostojiti”), ovo je trenutak kada bi trebalo prestati i shvatiti zašto opravdavate tuđe postupke. Ako uhvatite sebe da se vraćate u iste ponašajne obrasce, tako što pravite izgovore ili racionalizujete toksično ponašanje—prestanite sa tim.

  1. Budite svesni da ljudi ne vole da gube ako su nešto uložili.

Šta vas uopšte drži u ovom odnosu? Sama misao da ste puno toga uložili u njega? Vaš strah od gubitka ili samoće? Kao što rad Danijela Kahnemana i Amosa Twerskyog pokazuje, ljudi su uplašeni od gubitka, i preferiraju da se drže onoga što imaju na kratke staze—čak i ako odustati od nečega samo malo će im dugoročno dati mnogo više. Dodatno, oni preferiraju poznato u odnosu na nepoznato, čak i kada ih to što je poznato čini nesrećnim. Sve ovo vodi ka jednom od najopasnijih nesvesnih obrazaca ponašanja, a to je greška nasukanog broda, koja se tako zove zbog toga što nas čini “nasukanim” na mestima na kojima ne bi trebalo da budemo, uključujući i toksične veze i odnose. To je navika uma da se fokusira na sve ono u šta ste uložili nešto—to može biti emocija, vreme, napor, ili čak novac—i drži vas na jednom te istom mestu, kako ne biste izgubili tu investiciju. Naravno, šta god da je “investicija”, vi je ne možete povratiti ni pod kojim okolnostima—bilo to da su godine koje ste uložili u posao ili odnos, ili novac koji ste investirali u kola koja se često kvare ili preduzeće—tako da ne postoji prava logika u tom načinu mišljenja. Ova greška je korišćena da bi se opravdavali ratovi, zadržavanje kola koja su odavno preživela svoj vek trajanja, i čitava paleta loših veza i brakova.

Ako sebe uhvatite u tome šta ste sve “proćerdali” ulažući u vezu sa toksičnom osobom, umesto toga, počnite da razmišljate o tome gde možete da se zateknete, ako samo pustite sebe. Reč “greška” sve govori.

  1. Prepoznajte moć isprekidanog potkrepljenja.

Možete da smatrate da ste više osoba koja “vidi ćašu polupraznu” nego osoba koja “vidi čašu polupunu”, ali istraživanja pokazuju da su, uopšteno govoreći, ljudi veoma optimistični. Mi imamo tendenciju da vidimo blizak gubitak više kao “skoro pa pobedu”. Ova tendencija drži ljude na mašinama za kockanje: kada se tri ista simbola pojave u jednoj liniji, oni podrazumevaju da će se četvrti simbol pojaviti uskoro. Postoji i evolucioni razlog za to: kada su životni izazovi bili uglavnom fizički—zamislite lovca sa lukom i strelom—ostati ohrabren dovoljno kako biste nastavili da se krećete i pretvaranje pobede koja je nadomak ruke u stvarnu pobedu je bila veoma dobra stvar. Dodatno, mi smo više motivisani da ostanemo “u igri”, paradoksalno, kada dobijamo ono što želimo, ali samo ponekad.

To je nešto što je naučnik B. F. Skinner pokazao sa tri veoma gladna pacova: svaki je bio u svom kavezu, sa polugom preko koje je mogao da “naruči” hranu kada bi bila pritisnuta. U prvom kavezu, pritiskanje poluge je uvek značilo da će hrana doći, a sa tim uvidom, pacov je nastavljao sa svojom poslom i bavio se i drugim stvarima. U drugom kavezu, pritiskanje poluge nikada nije donosilo hranu—ovaj pacov je naučio lekciju i izgubio je interesovanje za pritiskanje poluge. Međutim, u trećem kavezu, poluga je radila s vremena na vreme, pa je pacov bio totalno “navučen” na pritiskanje poluge. On je non-stop pritiskao polugu: upravo je to isprekidano potkrepljenje.

Ovo je tačno i u međuljudskim odnosima: kada toksična osoba uradi nešto lepo, vaše srce zaigra, vaš optimizam se poveća, i vi mislite: “Super, nešto se menja!” To vas u stvari još više “zaključa” u tom istom krugu ponašanja, kao i u primeru sa pacovima.

  1. Čuvajte svoje granice ili planirajte strategiju izlaska iz odnosa.

Ako ne možete da izbegnete ulazak u odnos sa toksičnom osobom—ako je u pitanju kolega, sused, svekrva ili neko iz vašeg socijalnog kruga—postavite granice za ponašanje i vrstu odnosa koju želite da imate. Ljudi sa nesigurnim stilom vezivanja često imaju problema sa prepoznavanjem šta su zdrave granice i ne znaju kako da ih ispregovaraju sa drugima. Ne morate da budete grubi, nasrtljivi, ili optužujući; u stvari, veoma je važno da to ne budete, nego da budete čvrsti i postojani. Ako je u pitanju situacija na poslu, pokušajte da to rešite preko odgovarajućih kanala komunikacije i napišite žalbu. Možete reći kolegi: “Ja sam u redu sa kritikama, ali bih voleo da ne budu tako lične. To što imam višak kilograma nema nikakve veze sa mojim učinkom na poslu.” Ili sa svekrvom koja se šali na vaš račun: “Izvinite, ali to nije smešno. Možda nisam najorganizovanija osoba, ali moja porodica ipak napreduje, uprkos tome”. Drugim toksičnim osobama možete “dati otkaz”, odnosno isplanirati strategiju izlaska iz odnosa.

  1. Predvidite nazadovanja i odmazdu.

Verovatno je da je i toksična osoba “uložila” nešto u vaš odnos sa njom—on/a voli da vas kontroliše ili voli način na koji vrši moć nad vama—tako da kada počnete da postavljate granice i suprostavljate se toj osobi, nemojte da očekujete da će se tiho povući. U stvari, veoma je moguće da će ta osoba udvostručiti svoje napore da održi istu dinamiku odnosa, tako što će manipulisati ili širiti glasine o vama, kako bi stekla prednost. Ovo je pogotovo istinito ako želite da okončate brak sa narcisom koji će želeti da zadrži osećanje pobede i trijumfa, po svaku cenu.

  1. Nemojte normalizovati nasilničko ponašanje.

Ovo je pogotovo važno ako ste bili u toksičnoj vezi/odnosu dugo vremena ili ako ste odrasli pored ljudi koji su koristili reči kao oružje. Možda su vas nipodaštavali, marginalizovali ili omalovažavali, a onda racionalizovali to ponašanje tako što su govorili: “To su samo reči”, ili su negirali da su ikada to rekli, ili naglašavajući da je pravi problem, u stvari, vaša preosetljivost. Odbijanje da vam odgovore ili ignorisanje je takođe jedna vrsta nasilničkog ponašanja. Skoro svima je jasno da je laganje toksično, ali takođe je toksično i govorenje poluistina, ili pažljivo uređenih verzija događaja a onda, kada su izazvani, krivljenje vas što niste postavljali prava pitanja, kako biste saznali punu istinu.

Glavno naravoučenije jeste to da emocionalno i verbalno zlostavljanje nikada nije OK.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/tech-support/201612/8-strategies-dealing-the-toxic-people-in-your-life

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s