Suočimo se sa tim: svi želimo da bude srećniji. Ali, da li gledamo u pogrešnom pravcu?

Od Aristotela do danas besni debata o tome šta zapravo čini sreću. Dok hedonistički pristup sugeriše da je sreća iskustvo prijatnosti i radosti, eudaimonički put naglašava važnost smisla i značenja, zajednice i duhovnosti. Gde bi trebalo da uložite svoju energiju i napor ako zaista želite da budete srećniji?

“Kada živite u kulturi koja je toliko fokusirana na sreću, možete biti uhvaćeni u mrežu ostvarivanja svega što vam pruža prijatnost i uspeh”, kaže Emily Esfahani Smith, autor The power of meaning: Crafting a life that matters. “Ali, instant injekcija sreće koju vam ove aktivnosti donose brzo izblede i ostavljaju vas sa osećanjem praznine.”

U stvari, postoje mišljenja po kojima biti previše fokusiran na radost i zadovoljstvo može da bude pogrešan i kratkoročan cilj, i čak može da ima loše posledice, ostavljajući vas nesrećne i nezadovoljne sopstvenim životom. Emili naglašava da, ipak, kada verujete da živite smislen život, možete da iskusite istinsko ispunjenje i dublje osećanje sreće.

Dakle, šta čini život smislenim?

Godine 1930, u vremenu kada je došlo do sloma berze koji je vodio Velikoj Depresiji, istoričar i filozof Will Durant je odlučio da piše književnim, filozofskim i naučnim velikanima tog doba, i pitao ih je kako pronalaze smisao, važnost i ispunjenje u svojim životima tokom tog burnog istorijskog perioda. Godine 1998, Life Magazine je poduzeo sličan poduhvat. Dok je svaki odgovor bio jedinstven, četiri uobičajena puta ka smislu su se istakla u njihovim pričama: pripadanje, svrha, pričanje priča i transcedentnost.

Dobre vesti su da je Emilino istraživanje otkrilo da svaki od četiri stuba smisla/značenja je svima pristupačna, bez obzira na religijska uverenja, vaš odgoj, ili šta vaš posao čini sada. Kako napraviti značenje i smisao u vašem životu i radu?

Emily sugeriše sledeće:

• Kultivišite pripadanje—svako od nas ima duboko usađenu potrebu da se oseća shvaćeno, uvaženo i afirmisano od drugih. Kada pripadate, osećate se vredno i zbrinuto. Profesor Jane Dutton je pronašla da bilo ko, u bilo kojoj poziciji, može da promeni kako se oseća, kao i kako se osećaju njegove/njene kolege, jednostavno kultivišući male trenutke konekcija visokog kvaliteta. Na primer, vi možete da odlučite da ćete iritantnom kolegi odgovoriti sa ljubaznošću, da ćete reći “zdravo” drugima u hodniku, kao i da ćete pokušati da gledate vrline kod drugih ljudi, umesto da ih “iznutra” omalovažavate.
• Živite svoju svrhu—imati osećanje svrhe je osećanje da to što radite na neki način doprinosi drugima ili pravi pozitivnu promenu u svetu. Imate krug prijatelja na poslu—vaše kolege, vaši klijenti, vaši dobavljači—čije živote možete da unapredite na način koji je jedinstven i u skladu sa vašim vrlinama i interesima, ako počnete da drugačije shvatate vaše zadatke kao prilike/mogućnosti da pomognete drugima. To je zaostavština koju svako može da ostavi za sobom, ako odlučite da od toga napravite prioritet.
• Ispričajte svoju priču—vaš život nije samo lista slučajnih događaja; vi možete da preuredite, interpretirate i ponovo ispričate vaše priče na mnoge različite načine. Kada ispričate svoju priču sa iskupljujućim krajem u kome se pronalazi nešto dobro u nezgodnim okolnostima i nedaćama, istraživanja su pokazala da je veća verovatnoća da ćete verovati u to da je vaš život smislen, a vaša priča koherentna. I pisanje o tome u šta verujete da ste izgubili u životu kao rezultat izbora koje ste napravili, ili nekog velikog događaja, kao što je razvod, može da ponudi ljudima jače osećanje razrešenja i mira.
• Pronađite trenutke transcedentnosti—možete da doživite čuđenje i divljenje u prirodi, u religijskom okruženju (molitva ili meditacija), kao i posmatrajući umetnička dela, ili slušanjem muzike. Trenuci transcedentnosti mogu da vas ostave sa osećanjem skromnosti, inspiracije ili uzdizanja, istovremeno vas povezujući sa svešću o sopstvenoj smrtnosti, i o tome koliko ste malecki u velikom poretku stvari, takođe vas povezujući sa nečim mnogo većim od vas samih.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/functioning-flourishing/201708/is-meaning-the-path-happiness