Razmislite o tome kada ste poslednji put osetili kako anksioznost i strah preuzimaju kontrolu nad vašim danom. Možda su vas zaustavili da glasno izrazite nezadovoljstvo ili neslaganje na poslovnom sastanku, zbog toga što ste mislili da vaše mišljenje nije važno. Možda vam je bilo potrebno nekoliko sati da napišete jedan mejl, zbog toga što vam vaš unutrašnji kritičar govorio kako to nije dovoljno dobro—kako vi niste dovoljno dobri.

Uprkos dugačkoj listi postignuća, mnogi uspešni ljudi se svakodnevno bore sa mislima koje im govore kako su “prevaranti” i da nisu kompetentni za posao koji obavljaju.

Ovaj psihološki fenomen, poznat kao sindrom uljeza, može da se pojavi u različitim oblastima života, uključujući i posao, a u sledećim oblicima:

• Omalovažavanje unapređenja
• Odbijanje novih odgovornosti
• Pretpostavka da niste dovoljno kvalifikovani za posao

Iako niko nije imun na sumnju u sebe, ovaj sindrom najviše pogađa ljude sa visokim postignućima, a kako terapijsko iskustvo govori, borba sa unutrašnjim kritičarem je jedna od priča koju mnogi uspešni ljudi dele-ali veoma retko o tome razgovaraju.

Istina o sumnji u sebe

Strah od neuspeha je univerzalna ljudska emocija, a doživljavaju je mnogi uspešni ljudi.

Maya Angelou je jednom priznala:

“Napisala sam jedanaest knjiga, ali svaki put ja pomislim: ‘Uh, saznaće sve o meni sada. Sve sam ih prevarila, ali uskoro će saznati istinu.'”

Lideri iz skoro svake oblasti su pričali o osećanju nezasluženog uspeha, uključujući Neila Gaimana, Sheryl Sandberg, Emmu Watson i čak Alberta Einsteina.

Ako se borite sa sindromom uljeza, znajte da niste sami. Dok je tačno da sumnja u sebe može da bude toksična, ono što je još problematičnije je činjenica da mi nikada ne učimo kako da izađemo na kraj sa ovom normalnom, očekivanom emocijom na zdrave načine.

Nalaženje načina da prevaziđete sumnju u sebe bi trebalo da obuhvati prihvatanje neizvesnosti kao veštine koja se uči, ali i pronalaženje pogleda na svet koji je usmeren ka razvoju—a to se sve uči i, samim tim, postajete vremenom i vežbanjem sve bolji i bolji.

Kako se uspešni ljudi bore sa sindromom uljeza

1. Oni prepoznaju obrasce mišljenja koji se ponavljaju i aktivno rade na promeni pogleda na svet.

Od 60 000-70 000 misli koje svakodnevno mislimo, procena je da oko 98% su manje-više iste. Ovo znači da je vaš unutrašnji kritičar, u stvari, jedna navika—obrazac mišljenja koji može da se kontroliše i menja.

Počnite tako što ćete da prepoznate sržna uverenja, koja možda datiraju još iz detinjstva, a koja vas “teraju” da se osećate kao da ne zaslužujete uspeh. Pokušajte da prepoznate prenaglašene, iracionalne, ili nerealistične misli koje se stalno ponavljaju, i praktikujte prepoznavanje uobičajenih kognitivnih distorzija koja vas zbunjuju.

2. Oni postaju radoznali i pitaju pitanja.

Vaš unutrašnji kritičar je tu da bi vas zaštitio, tako da bi trebalo da date sve od sebe da vežbate saosećanje prema sebi. Pokušajte da vrednujete samo postavljanje pitanja i koristite ih da biste rešili probleme.

Na primer, ako vas unutrašnji kritičar upozorava da možda niste spremni za novu karijeru, pokušajte da ove brige obradite na konstruktivan način. Iskoristite ih kao priliku da iskreno procenite svoje veštine i evaluirate praznine koje morate da popunite.

3. Oni ne dozvoljavaju strahu da se nađe na putu ka njihovoj svrsi.

Svi mi doživljavamo brigu i konfuziju kada se suočimo sa promenom i neizvesnošću. Normalno je biti uplašen. Naš unutrašnji kritičar će uvek govoriti svaki put kada pokušamo da uradimo velike stvari, ma koliko pokušavali da budemo pozitivni. Slušanje glasa unutrašnjeg kritičara može da znači da se spremate  da uradite nešto hrabro i nešto što vam je važno. Niko nema luksuz življenja bez straha—čak ni samopouzdani ljudi.

Dakle, vreme je da gledate na svoje emocije—dobre i loše—onakvim kakve jesu: vaša najveća snaga i najvrednija alatka.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/3-ways-highly-successful-people-handle-self-doubt/