Prestanite da nesvesno živite svaki dan

Da li se sećate šta ste radili ovog jutra? Evo tri načina da ostanete prisutni i da unesete svrhu svakog trenutka tokom vašeg radnog dana.

Koliko ste dugo gledali na sat, zapanjeni jer je jutro bukvalno “proletelo” pored vas, sada je podne, a vi nemate pojma gde je to vreme “iscurelo” i šta ste zapravo postigli? Ovo su jaki razlozi zašto je toliko teško ostati fokusiran—srećom, postoje istraživanja koja pokazuju šta možete da uradite povodom toga.

Jedna od najefektivnijih tehnika održavanja prisutnosti je da unesete svrhu u svaki trenutak vašeg posla. Ovo može da zvuči zastrašujuće—i zaista zahteva da se radi na tome—ali nesvesno obavljanje zadataka (pomislite samo na “prečešljavanje” mejlova ili sastanke na kojima ste na autopilotu) je recept za neefikasnost, nezainteresovanost, pa čak i loše zdravlje. S druge strane, ono što je dobro za našu produktivnost, lično blagostanje, i zdravlje je imati jasan osećaj svrhe—čak i na trivijalnim zadacima—i ovo je veoma utemeljeno u istraživanjima. U jednoj studiji, sa 106 muških radnika u jednoj velikoj japanskoj IT firmi, ustanovljeno je da je visok osećaj svrhe, kao i nezavisnosti u odnosu na kolege, bio u korelaciji sa nižom stopom infekcija/upaljenja, kao i višom stopom otpornosti na viruse kod radnika. Istraživanja su takođe ukazala na povezanost između osećanja svrhe u životu i različitih benefita, kao što su niža hipertenzija; reduciran rizik od šloga i Alchajmerove bolesti; pa čak i dugovečnosti.

Ako nam je jasno šta radimo dok živimo iz jednog trenutka u drugi, kao i ako razumemo čemu naš trud i rad, naš osećaj svrhovitosti se povećava i naš stres se smanjuje. Da bismo ovo postigli, moramo da konstantno pratimo gde usmeravamo našu pažnju. Ovo “praćenje” se još naziva i metakognicija, a to je praksa koja nam dozvoljava da uđemo u osećaj svrhovitosti u okviru nečega što može da izgleda kao svakodnevni rutinski zadatak. Mislite o ovome kao o uključivanju vašeg unutrašnjeg menadžera za projekte.

Ovo nije uvek jednostavno uraditi—naš um može veoma lako da skrene pažnju sa zadatka, razgovora, ili trenutnog izazova sa kojim je suočen, pogotovo ako ga smatra neprijatnim—ali vi možete da unapredite vašu sposobnost da ovo uradite tako to ćete to vežbati. Za one koji već meditiraju na poslu, motrenje sopstvene pažnje vam može pomoći da ono što ste naučili u meditaciji prenesete na osnovne zadatke.

Cilj je da unesemo jasnoću slike u svaki trenutak i svaki zadatak, ili bar viši procenat svesnosti u svaki od njih. Evo kako to možemo da učinimo.

1. Radite sve sa osećajem svrhe. Prvi korak jej razumeti kako se vaš dnevni rad povezuje sa ličnim ciljevima i ciljevima organizacije. Idealno, vi već imate ovo i već ste pričali o tome sa vašim menadžerom. Ali ako niste, još uvek nije kasno.

Počnimo sa ličnim ciljevima. Šta volite? U čemu ste dobri? I naravno, za šta ste unajmljeni da radite? Budite načisto s tim zašto ste na ovom poslu, kako vaša putanja izgleda, i kako možete da upotrebite vaše talente kako biste podržali sopstvene aspiracije. Možete da upotrebite principe “pravljenja posla”: razmotrite svoju ulogu i razmislite o tome koji aspekt vaše uloge ide uz vaše vrline.

A sada nešto o ciljevima organizacije. Kako se vaš posao uklapa sa opštim ciljevima kompanije? Možete ovo da razmotrite tako što ćete analizirati kako vaš posao doprinosi ciljevima kompanije. Na primer, možda vi niste odgovorni za upravljanje profitom, ali možete da napravite listu načina kako vaše svakodnevne odluke utiču na profitabilnost firme. Pravljenje ove opipljive veze može da bude trezveno i osnažujuće.

Jednom kada ste ovo uradili, sedite sa šefom i razmotrite veze koje ste napravili i pitajte za njihovo mišljenje. Oni mogu imati uvide o vašim snagama/vrlinama, ulozi i ciljevima organizacije koji će osnažiti vaše konekcije.

2. Mapirajte svoje planove. Kao većina ljudi, vi verovatno imate desetine zadataka koje biste mogli da radite, tako da morate da shvatite koji su to zadaci, u kom redosledu, najbolji za najveći ishod. Napravite “mapu puta”, gde ćete identifikovati koji su zadaci kritični a koji su manje hitni. Onda procenite koliko će otprilike trebati kako biste postigli svaki zadatak. Sa ovom informacijom možete da “mapirate” vaš rad, tako da uvek znate na šta bi trebalo da se fokusirate i kada.

Petak je dobro vreme za “sastanak” sa vašim unutrašnjim menadžerom projekata. Koliko ste dobro bili u stanju da obratite pažnju na svaki zadatak? Da li ste ispunili sve planove koje ste napravili ove nedelje, i da li ste uneli osećanje svrhovitosti u svaku aktivnost? Ipak, zapamtite da vaša “mapa puta” nije zapisana u kamenu. U stvari, planiranje i usmeravanje vaše pažnje bi trebalo da vas opremi samopouzdanjem da napustite određene planove, da kažete “ne”, otkažete neki sastanak ili da delegirate zadatke na nekog drugog, tako da biste mogli da konzistentno fokusirate svoje vreme tamo gde će najbolje poslužiti vašoj svrsi—ciljevima.

3. “Iščupajte” sve distrakcije. Kada ne znate gde bi trebalo da usmeravate vašu pažnju, lako je tražiti zadatke koji nam daju neposredan osećaj postignuća, ali vam ne daju mnogo na putu postizanja vaših ličnih ciljeva. Na primer, možda ste razvili naviku proveravanja elektronske pošte i odgovaranja, pre nego što ste se posvetili vašem projektu, ili ste možda fokusirani na va inbox samo zbog toga što niste sigurni šta bi trebalo da uradite sledeće. Ili dozvoljavate da vas “uvuku” sastanci sa drugim ljudima i projekti, nešto što David Grady, govornik za TED i kreator viralnog videa o neefikasnim sastancima, zove “sindrom nesvesnog besmislenog prihvatanja”. Naravno, biti velikodušan i sarađivati sa kolegama je dobro, ali ne kada vas to odvlači od onoga na čemu bi trebalo da radite.

Ali, tako što ćete imenovati vaše distrakcije—i njihove korene—možete da zadobijete ponovo sebe i da povratite i usmerite svoju pažnju na one zadatke sa liste prioriteta koji će vam dati osećanje svrhe i smisla.

Previše je lako da dozvolite danima da prolaze u nejasnoj izmaglici, bez toga da ste sposobni da artikulišete šta ste zapravo uradili. Umesto toga, shvatite da su vaši dani sastavljeni od hiljadu diskretnih trenutaka koji prolaze pored vas i vi možete svesno da izaberete kako ćete da ih najbolje iskoristite. Znati šta radite i zašto to radite vam dozvoljava ne samo da osetite postignuće u dobrom obavljanju posla, nego vam daje ispunjavajuće osećanje da vaš dan zapravo znači nešto i da je važan.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/stop-mindlessly-going-work-day/?utm_content=buffer498e5&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer

 

Advertisements

One thought on “Prestanite da nesvesno živite svaki dan

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s