Vaš mozak reflektuje način na koji razmišljate tokom svog života—u stvari, on je oblikovan vašim mislima i ponašanjima.

Prolongirane promene mogu da promene mozak. Deo mozga koji pomaže u procesuiranju pretećih situacija, amigdala, može da bude veći kod ljudi koji su pod uticajem hroničnog stresa. Istraživači su takođe uvideli da su delovi mozga koji učestvuju u racionalnom mišljenju i planiranju, hipokampus i prefrontalni korteks, takođe nešto manji.

A kako izgledaju mozgovi ljudi koji su meditirali?

Baš suprotno: više kapaciteta za donošenje odluka, manje “okidača” za stres kada su suočeni sa percipiranom pretnjom.

“To najverovatnije nije ništa specifično za meditaciju, ali je jasno da redukcija stresa i promena modela ponašanja/mišljenja tokom vremena se reflektuju u strukturi mozga”, autor Jo Marchant je rekao voditelju Terry Grossu u emisiji Fresh Air.

Marchant, koji drži doktorat iz genetike i medicinske mikrobiologije, i piše za New Scientist, Nature i Smithsonian, skoro je napisao knjigu pod imenom Cure (Lek), a koja ispituje isceljujuće moći uma, posebno se fokusirajući na placebo efekat, meditaciju, molitvu, uslovljavanje, i hipnozu.

Šta je Marchant pronašao specifično za meditaciju? Meditacija pune svesnosti (eng. Mindfulness meditation) je jedna od najbolje istraživanih vrsta meditacije i ima brojne benefite za zdravlje:

“Postoje hiljade studija meditacija pune svesnosti i brojni dokazi da ona smanjuje stres i anksioznost, kao i simptome poput hroničnog bola i premora—a to se odnosi i na zdrave ljude i na ljude koji boluju od depresije ili neke druge ozbiljne bolesti”.

Sporo, umereno disanje pomaže u borbi protiv stresa, odnosno “udri ili beži” odgovora na stres:

“Sa odgovorom na stres, telo i um utiču jedno na drugo u oba smera, tako da ako vidimo opasnost koja može da utiče na to da se osećamo stresirano, naše disanje će se ubrzati. Ako sami ubrzate svoje disanje svojom voljom, verovatno ćete se osećati malo uzbuđeno ili ‘na ivici’. Takođe, ako voljno usporite svoje disanje, vi ćete naterati svoje telo da uđe u više relaksirano stanje i onda ćete verovatno doživeti manje negativnih misli. Kada smo pod stresom, naši mozgovi kao da sami produkuju negativne misli, u pokušaju da objasne zašto smo stresirani: ako ste anksiozni ili puni briga, svakakve negativne misli će vam dolaziti u glavu, ali ako možete samo malo da se smirite, to može imati blagodetan efekat na vaše mentalno stanje.”

I da, Marchant kaže da možete da postanete neuralno “umreženi” da osećate stres i budete pod stresom sve vreme:

“Vaš mozak reflektuje način na koji razmišljate tokom celog života. Vi kao da oblikujete svoj mozak svojim mislima i ponašanjima. Ako svirate violinu osam sati dnevno, onda delovi vašeg mozga koji su odgovorni za sviranje violine postaće veći. Ako mislite stresne misli po ceo dan, onda će ti delovi mozga postati veći, a neki drugi delovi mozga će se smanjivati. To je ironično, jer baš ovi delovi mozga i neuralne mreže više ne rade kako bi trebalo, pa je baš zbog toga nekada meditacija toliko dobra, jer kada samo jednostavno kažete: ‘Oh, sada ću promeniti način razmišljanja. Neću biti više stresiran’–to jednostavno ne radi posao; morate da promenite vaš mozak tokom dužeg vremenskog perioda.”

Evo tri načina kako da prekinete ciklus stresa:

1. Opustite svoje mišiće putem skeniranja tela

Progresivna mišićna relaksacija može da vam pomogne da primete kada osećate stres. Nije potrebno dugo vremena i jednostavno je: samo lezite na leđa. Zatvorite oči. Počnite tako što ćete zategnuti mišiće nogu, pa ih polako otpustiti. Uradite isto tako što ćete “putovati” kroz svoje telo od stopala do glave. Često baš doživljavanjem tenzije mišića i otpuštanjem te tenzije postajemo svesni koliko je napetosti naše telo “držalo” u sebi.

2. Sklonite se od telefona

Vaš telefon vam je sve i svja: celovremeni non-stop skretač pažnje. To je kao da imate nekoga ko vam “zvoca” po ceo dan. On konstantno krade vašu pažnju. Postavite neke granice: kada, gde, i kako ćete ga koristiti. Postanite svesni kada telefon dominira socijalnim situacijama. Pokušajte da ga sklonite na stranu tokom obroka i žurki. Izaberite nekoliko lokacija—stepenište, liftovi, red na kasi u prodavnici—gde možete da napravite mentalnu belešku da ga izbegavate, i iskoristite te trenutke, kada bi inače bili duboko u sajber-svetu, da umesto toga duboko dišete.

3. Igrajte se

Samo rad i bez igre… i da, to ste vi. Igra nije samo za decu. Igra jednostavno znači raditi nešto što nema svrhu, plan ili cilj. Lutajte ulicama, igrajte karte, idite na kuglanje, čitajte radi uživanja. Iznenađenja koja slede posle “puštanja sebe na miru” mogu da budu uzbuđujuća i osvežavajuća.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/what-stress-does-to-your-brain/?utm_content=buffer7a1d0&utm_medium=social&utm_source=facebook.com&utm_campaign=buffer