Autor: Ruth E. Stitt

Kako razviti obe perspektive: gledanje „šire slike“ i fokus na detalje?

Ključni uvidi:

Rešavanje problema je ograničena sposobnost ako je posmatramo iz samo jedne perspektive, ili gledajući „širu sliku“, ili se fokusirajući isključivo na sitne detalje.

Prilagođavanje „mentalnih sočiva“ nam pomaže da se približavamo i udaljavamo, idemo napred-nazad, menjajući perspektive, i posmatrajući problem iz šire i uže perspektive.

Radeći ovako, to nam dozvoljava da budemo objektivniji, empatičniji, i da imamo više samopouzdanja kada rešavamo probleme.

Primena ovih principa može da bude u sferi bračnog savetovanja, žalovanja i tuge, kao i pronalaženju uvida pri rešavanju različitih životnih problema.

Životni problemi dolaze u rojevima ili talasima. Mi se suočavamo sa novim, bolnim problemima, a da se još uvek borimo sa starim—konstantno smo u „rvanju“ sa svakodnevnim stresorima.

Bračni konflikti, dileme oko roditeljstva, finansijski pritisci, gubitak posla, bolesti, nezgode, bolesni članovi porodice, gubitak i smrt; sve ovo može da se nagomilava i da doprinese padu našeg samopouzdanja i ugrožava naše mentalno zdravlje.

U psihoterapijskoj praksi, mi srećemo ljude izgubljene u detaljima, tako da ne mogu da pronađu jasnoću oko toga šta zapravo žele (oni ne mogu da identifikuju svoje potrebe). Oni ne mogu da vide „širu sliku“, ili da pronađu neki opšti cilj, koji bi im pomogao da organizuju svoje misli i osećanja.

Takođe, postoje ljudi koji su toliko preplavljeni „ogromnošću“ njihove životne situacije, da ne mogu da primete manje delove problema, koje mnogo efikasnije mogu da kontrolišu i oko čega mogu zaista nešto da urade.

Učvršćena ili fleksibilna sočiva

Oba ovako opisana pristupa podrazumevaju fiksna (učvršćena) sočiva, u situacijama u kojima su mnogo potrebnija—fleksibilna sočiva. Nama je potreban kapacitet da posmatramo sitne detalje, ali i da se udaljimo malo od slike, i da posmatramo svet iz panoramske perspektive.

Često, ovo zahteva pomoć i podršku drugih ljudi, pošto svi imamo neke „slepe mrlje“, mesta koje ne poznajemo dovoljno dobro u svom unutrašnjem svetu. Mi kao da smo slepi oko toga oko čega smo slepi, te ne možemo „progledati“ bez pomoći drugih perspektiva. Ovo je često dobar razlog za početak psihoterapije: psihoterapeut kao objektivan svedok, koji može da pomogne u razvijanju obe perspektive (šire i uže), može nam pomoći da razvijemo celovitije viđenje problema, nego da smo sami u tome.

Problem učvršćene perspektive može da se sagleda bolje korišćenjem jednog psihološkog pojma koji se zove geštalt. Geštalt se definiše kao nešto što je sastavljeno od mnogo delova, a istovremeno je više od same kombinacije delova, od kojih je sastavljen. Ovaj koncept može doprineti našem razumevanju individualnih razlika, odnosno, zašto različiti ljudi različito obrađuju i razumeju svoje probleme.

Verovatno ste upoznati sa optičkim iluzijama, u kojima vaše oči i mozak odjednom pređu sa jedne na drugu (mnogo različitu) percepciju iste slike. Na primer, prvo vidimo mladu prelepu ženu, koja odjednom nestane, a onda je skoro momentalno zamenjena pogrbljenom staricom (dok gledamo istu sliku). Naše oči i mozak naprave tu promenu bez puno truda. Naš nervni sistem je sazdan kako bi nam obezbedio tu fleksibilnost percepcije. Ako uputimo svoj mozak da odjednom vidi obe slike, mi ćemo sagledati celinu.

Isto tako, kada gledamo neku umetničku sliku u muzeju, možemo prvo da sagledamo sliku iz šire perspektive, kako bismo razumeli emocionalnu i kreativnu nameru umetnika. Onda, kako se približavamo slici, počinjemo da se divimo određenim nijansama i detaljima i teksturi, a sve to ukazuje na veštinu umetnika.

Neki će videti samo delove (uža perspektiva), neki će videti samo celokupnu sliku. Ali obe informacije (perspektive) su neophodne za sagledavanje celine.

Hajde da sada pokušamo da primenimo ovo u specifičnim situacijama, koristeći par primera.

Tuga i žalost zbog gubitka

Kada osobe dožive gubitak dragih ljudi, potreban je određeni period žalovanja, dok oni prolaze kroz sijaset različitih, često zbunjujućih i suprotstavljenih osećanja. Jednostavno, ne postoji način da se prenebregne ili zaobiđe ovaj period, kao ni duboku potrebu za žalovanjem.

Ponekad, tuga i žalost su procesi koji se zakomplikuju, ili se odlože, kada ožalošćena osoba mora da ide na sahranu, otvaranje testamenta, ili nešto slično, zajedno sa drugim ljudima koji su u žalosti. Pošto je emocionalna energija ograničen resurs, oni misle da se moraju posvetiti isključivo detaljima, ili će se ceo svet srušiti.

Međutim, kada je spremna, ta osoba može da svoja sočiva podesi na širu sliku, posmatrajući je iz perspektive koja obuhvata više aspekata njihovog gubitka. Oni tada mogu da počnu da se pomeraju ka prihvatanju stvarnosti takve kakva jeste, poštujući i slaveći život osobe koju su izgubili, na zdrav i isceljujući način.

Bračno savetovanje i psihoterapija

Učvršćena sočiva se često koriste u bračnim problemima. Bračni par koji traži profesionalnu pomoć ponekad počne da prezentuje svoje probleme kao beskrajan niz različitih frustracija i iritacija. Oni kao da se isključivo fokusiraju na konstantne probleme, frustracije, i žalbe, koji kao da se nikada neće promeniti.

Oni su „zaglavljeni u detaljima“. A detalji su važni, zbog toga što daju znake ili putokaze ka većim i dubljim potrebama koje su iza svih tih problema.

Ipak, od izuzetne je važnosti prvo držati prostor u kome partneri mogu da prepoznaju i validiraju potrebe jedan drugog, facilitirajući refleksivno i aktivno slušanje, istraživajući šta valja i šta je dobro u tom odnosu. Posle toga, važno je vratiti empatiju i posvećenost u partnerskom odnosu.

U atmosferi veće empatije i uzajamnog prepoznavanja, oba partnera mogu da „udalje od slike“, kako bi bolje videli gde su njihovi zajednički interesi i potrebe. Onda mogu da se fokusiraju na činjenice, da traže ili zahtevaju promenu, kao i da eksperimentišu sa načinima da vrate bliskost i da budu zajedno na zdraviji i produktivniji način.

Šta raditi ako ste „zaglavljeni“ u fiksiranim sočivima

Nekada je važno da „vidimo“ rešenje ili odgovor, umesto pukog razmišljanja o njemu.

Možda ste to već jednom (ili više puta) doživeli: danima i noćima se „rvete sa problemom“, opsesivno se fokusirajući na njega; mislite i mislite o tome, a ništa se ne dešava. Onda, kada se udaljite malo i pustite da vreme prođe samo od sebe, izađete napolje i prošetate, slušate cvrkut ptica, vratite se kući i skuvate ručak, pa ponovo izvedete psa—nešto se čudesno dogodi! Tako što ste se malo sklonili na stranu, dali ste svojim mentalnim sočivima odmor, otvorili ste svoja čula, i uspeli ste da sagledate širu sliku svog unutrašnjeg pejzaža.

Kada ponovo usmerite svoju pažnju na originalni problem, uvidi dolaze skoro momentalno, kao grom iz vedra neba!

Ponekad je dovoljno samo “udaljiti se malo” i prepoznati drugačije aspekte situacije, i nastaviti da posmatramo širu sliku. Fleksibilna mentalna sočiva koja smo razvili mogu nam mnogo pomoći u razvijanju strpljenja, psihološke otpornosti, i povišenoj sposobnosti adaptacije na svakodnevne stresore i izazovne životne situacije.

Prilagođeno sa:

https://www.psychologytoday.com/us/blog/walking-in-wisdom/202309/tackling-problems-by-zooming-in-and-zooming-out