Kako percipiramo stres u našim životima: kao veliku grešku ili prostor za promenu? Percepcija igra veliku ulogu u otpornosti.

Kada se nešto izazovno desi, koliko dobro možemo da se oporavimo?

Otpornost je sposobnost da se povratimo posle nedaće. Zbog toga što je život nepredvidljiv, uvek će biti tuge i radosti. Otporni ljudi su sposobni da pozdrave promenu i teškoće kao priliku za promišljanje sebe, za učenje i rast.

Lično blagostanje i otpornost su veštine koje možemo naučiti i kultivisati. Ovo su tako vredne veštine da svetski lideri počinju da uočavaju njihovu važnost. Više od 150 svetskih lidera je prisustvovalo Samitu održivog razvoja Ujedinjenih Nacija u septembru 2015, gde su govorili o usvajanju novog plana za održivi razvoj, a u okviru toga je bio plan i za lično blagostanje svih u svetu. Tokom samita, identifikovano je 17 ciljeva, koji bi trebalo da se ostvare u sledećih 15 godina, a sve sa namerom napredovanja ka inkluzivnijem i održivom modelu globalnog razvoja. Naš svet se budi i shvata da održivi razvoj na svetskom nivou ne znači samo ekonomski razvoj, nego i razvoj ljudskih bića.

Svetski izveštaj o sreći podržava koncept da su sreća i lično blagostanje važni načini ka boljem održivom razvoju.

Izveštaj iz 2015. je uključivao i izveštaje dr. Richarda Davidsona i Briane Schulyer, koji su pisali o neurofiziološkom aspektu sreće. Oni su opisali kako je lično blagostanje veština koja se može trenirati i naučiti. Oni su definisali lično blagostanje preko četiri osnovne karakteristike:

1. Održavanje pozitivnih emocija
2. Otpornost
3. Empatija, altruizam i prosocijalno ponašanje (takođe poznato kao velikodušnost)
4. Svesna pažnja

Ove četiri karakteristike ličnog blagostanja su bile prikazane kao načini koji se mogu trenirati i naučiti. Sada ćemo se fokusirati na jednu od njih—otpornost—i kako da je vežbamo.

Kako da povećamo svoju otpornost

“Ja se izvlačim iz životnih nedaća i ako stvari nisu u skladu sa planom, ja napravim drugi plan.”

Otpornost je uglavnom kultivisana iznutra time kako percipiramo stresore i reagujemo na njih.

Većina životnih stresora su subjektivni i uz punu svesnost (viđenje stvari kakve jesu u sadašnjem trenutku), mi imamo sposobnost da odgovorimo sa mudrošću, umesto što reagujemo na štetan način. Kada vidimo jasno svoje misli i osećanja, kao i kada možemo da ponudimo saosećanje za nedaće koje doživljavamo, mi povećavamo našu otpornost.

Istraživanje koje podvlači vezu između svesnosti i otpornosti u Journal of Perosnality and Individual Differences je pokazalo da “svesni ljudi… bolje prevladavaju teškoće i emocije, bez toga da su preplavljeni ili emotivnog zatvaranja”. Pauziranje i posmatranje uma može da nam pomogne da se ne “zaglavimo” u našim pričama, a kao rezultat toga može nam pomoći da krenemo napred.

Teške emocije, poput straha i besa, nisu naši neprijatelji, nego je upravo reaktivnost u odnosu na te emocije ono što je najštetnije. Često, kada se strah ili bes pojave, niži regioni mozga su aktivirani. Ovde se dešava odgovor “udri ili beži” i ova reakcija je važna za naš opstanak. Što više razrađujemo priču o strahu i besu, više besa i straha nastavljamo da osećamo, pa se tako “zapletemo” u reaktivnost. Niži regioni mozga nemaju kontrolu nad našim ponašanjem i kada je puna svesnost prisutna, mi podržavamo više regione u mozgu, kako bi videli širu sliku sa mirnoćom i jasnoćom.

Zamislite sebe kako vozite kola, a da su viši regioni u mozgu na prednjem, dok su niži regiona mozga na zadnjem sedištu. “Udri ili beži” reakcija je ona koja govori stvari kao što su: “Pazi, ova kola umalo da nas udare!”, ili “Ti ku*kin sine, nećeš me ti više ovako iseći!”

Vaši viši regioni mozga su na prednjem sedištu i obraćaju se nižim regionima: “Čujem te. Slobodno budite tu na zadnjem sedištu i uživajte u vožnji, ali ja ovde vozim i mi smo bezbedni.” Kada je puna svesnost tu, možete da se setite da uvek imate izbor kako da reagujete.

Lično blagostanje je naše prirodno stanje bivstovanja i nešto čemu ćemo uvek da težimo.

Ova meditacija može da vam pomogne da posmatrate svoje emocije sa saosećanjem, ali i da vam pomogne da postignete bolju ravnotežu između posla i privatnog života.

Praksa pune svesnosti

Sedite u udobnu poziciju sa uspravljenom kičmom. Počnite da unosite svesnost  unutra i usporite disanje. Prisetite se teških ili uznemiravajućih događaja koji su se desili danas ili ove nedelje. Izaberite umereno teško iskustvo. Važno je da vežbamo sa nečim što je umereno teško, umesto sa nečim što je veoma teško. Unesite svesnost u to što se desilo, u misli i osećanja, i pustite svoje srce da se otvara, dok vi udišete i izdišete. Okrenite se ka toj umerenoj teškoći sa saosećanjem i prihvatanjem.

Ponavljajte sledeće faze, bilo kojim redom, onoliko puta koliko smatrate primerenim:

Neka budem ljubazan prema sebi.

Neka pronađem mir i isceljenje.

Ja radim najbolje što mogu u ovom trenutku.

Neka prihvatim i pronađem smirenje sa stvarima kao što jesu u ovom trenutku.

Često, kada je život težak, mi možemo da budemo previše kritični prema sebi, ali saosećanje, ne kriticizam, pojačava otpornost u privatnom i profesionalnom životu.

Sa saosećanjem, možemo da se okrenemo ka teškim mislima i emocijama, a onda da preduzmemo sledeći mudar korak u životu.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/how-people-learn-to-increase-their-resilience/