Kako potisnuta osećanja ulaze u naše snove i utiču na zdravlje

Istraživanja o snovima daju korisne informacije za diskusiju o emotivnoj ravnoteži.

“Vaša vizija će postati jasna samo kada pogledate u svoje srce. Onaj koji gleda napolje, sanja; onaj koji gleda unutra se budi.” Carl Jung

Šta se dešava kada nešto izbacimo iz uma? Šta se dešava kada isključimo “negativna” emocionalna stanja i nastavljamo sa svojim danom, i ne obraćamo više pažnju na to? Postoji tenzija između modela lične promene koji se fokusiraju na pozitivne, konstruktivne misli i pravljenja distance prema negativnim mislima, i onih modela koji savetuju da suočavanje sa negativnim/neprijatnim mislima je važno za lični razvoj.

Da li možemo da se “oslobodimo” misli? Šta se dešava kada verujemo da bacamo mentalno smeće? Jedna je stvar zaustaviti sebe u bezuspešnom mazohizmu ili kada prekinemo opsesivne misli. Ali potpuno je drugačije kada pokušavamo da ignorišemo važne delove sebe, na primer, radost ili melanholiju. Kao i svetski ekosistem, ekologija psihe diktira da mi ne možemo samo tako da se “oslobađamo” različitih stvari. Mi guramo osećanja u nesvesno, ali ona tamo ostaju, pa vrše uticaj na naše budno stanje i pojavljuju se uveče ponovo. Mi možemo da ih potiskujemo, da uzimamo lekove i da ignorišemo naše snove, ali kada to radimo, mi zapravo rizikujemo gubljenje neophodnih iskustava koja su važna za lični razvoj.

Možete da bežite, ali ne možete da pobegnete

Prethodna istraživanja su potvrdila relevantnost “odbacivanja u snu”. Kada potiskujemo misli na javi, one se ponovo pojavljuju u snovima. Skorašnje istraživanje se nadovezuje na prethodni rad, kako bi se videlo da li ima razlike u odbacivanju snova za potiskivanje pozitivnih i negativnih osećanja, bilo da ovo utiče na kvalitet sna, ili utiče na iskustva depresije, anksioznosti i stresa.

Dizajn istraživanja

U istraživanju je učestvovalo 62 učesnika, a od toga su 70 procenata bile žene, sa prosekom od 27 godina. Polovina učesnika su britanski studenti, a polovina je regrutovana putem socijalnih medija. Oni su popunjavali nekoliko upitnika o svom najsvežijem snu (NS):

  1. “Kada mislite o svom snu, koliko smatrate da je povezan sa osećanjima koja ste doživeli na javi?”
  2. “Koja od sledećih osećanja vaš san sadrži? Zaokružite (sreća, tuga, bes, strah, ljubav, anksioznost, krivica, strahopoštovanje i pohlepa)”
  3. “U kom rasponu se vaš san odnosi na život na javi (sreća/tuga/bes/strah/ljubav/anksioznost/krivica/strahopoštovanje/pohlepa)?”
  4. “Koliko često doživljavate snove koji se ponavljaju, iznova i iznova?”
  5. “Koliko često doživljavate lucidne snove? Lucidan san je san u kome ste svesni da sanjate i možete da imate kontrolu nad time šta se dešava u snu.”
  6. “Koliko često doživljavate noćne more? Noćna mora je neprijatan, često strašan san, u kojima su osećanja toliko snažna, da vas probude.”

Kao dodatak ovome, učesnici istraživanja su popunili: 1) upitnik o tome koliko je jaka tendencija ka potiskivanju misli i doživljaj intruzivnih misli, 2) Pittsburgh Sleep Quality Index, 3) upitnik o depresiji, stresu i anksioznosti.

Rezultati istraživanja

Učesnici koji su potiskivali misli su doživeli više negativnih misli u snovima, u poređenju sa onima koji su manje potiskivali svoje misli na javi. Oni su doživljavali više nivoe tuge, besa, straha i anksioznosti. Oni nisu izveštavali o pojačanim osećanjima krivice, sreće, ljubavi, strahopoštovanja i pohlepe u snovima. Takođe, ljudi koji su imali više intruzivne misli na javi su izveštavali o tome da sanjaju više iskustva koja su bila povezana sa tugom, besom i anksioznošću. Oni nisu uočavali vezu između potiskivanja misli ili intruzije sa učestalošću lucidnih snova, snova koji se ponavljaju i noćnih mora.

Dodatno, ljudi sa višim stepenom potiskivanja misli i intruzivnih misli su imali niži kvalitet sna, teškoće pri uspavljivanju, uznemiravanje tokom sna, upotrebljavali su lekove za spavanje i osećali su umor tokom dana. Oni koji su imali viši stepen potiskivanja misli i intruzivnih misli su takođe imali i više nivoe depresije, anksioznosti i stresa.

Buduća razmatranja

Sve u svemu, istraživači su pronašli da postoji jača tendencija da se negativne misli na javi pojave posle u snovima, a pogotovo tuga, anksioznost, bes i strah. Ovo daje dokaze za je “odbacivanje u snovima” jače za negativna emocionalna stanja nego za pozitivna emocionalna stanja. Pozitivna emocionalna stanja na javi se nisu značajno “prelivala” u snove. Dalje, potiskivanje negativnih osećanja je bilo povezano sa slabijim kvalitetom sna i depresijom, anksioznošću i stresom.

Bilo bi korisno videti da li će ovi rezultati biti ponovljeni u budućim istraživanjima. Pogotovo je uočljivo da krivica tokom dana nije bila povezana sa snovima. Možda u većem uzorku bi se mogla uočiti neka veza između krivice i snova. Možda je krivica previše složena, ili zahteva veću budnost, kao jedna od “samosvesnih” osećanja, pa bi ili probudila snevača ili bi se pojavila u okviru lucidnog sna.

Ovo istraživanje je interesantno iz nekoliko razloga. Prvo, ono sugeriše da terapijski napori usmereni ka odnošenju sa negativnim mislima na zdrave načine može imati pozitivan učinak na kvalitet sna i mentalno zdravlje. Terapeutima je ovo važno zbog toga što govori o važnosti svesnosti o negativnim osećanjima koje nekada potiskujemo, kao i to da je bitno pristupiti intruzivnim mislima sa radoznalošću i dužnom pažnjom koju zaslužuju.

Drugo, ovo ima implikacije za poboljšanje kvaliteta sna. Na primer, kada terapeut razgovara o navikama spavanja sa klijentom, često može da čuje priče o tome kako ljudi čekaju dok nisu toliko umorni da jednostavno “padnu u krevet”, pokušavajući da se zabave sa televizijom ili drugim aktivnostima dok se ne “onesveste”. Nekoliko sati kasnije, često se bude i imaju poteškoća da spavaju. Oni izveštavaju o tome kako osećaju anksioznost, koja varira od nejasnih strahova do specifičnih briga i ruminacija. Ovaj fenomen podvlači poznatu vezu između dnevnog potiskivanja misli i noćnih intruzivnih misli.

Često se savetuje da se takve misli posmatraju jedan sat pred spavanje, ili putem pisanja dnevnika (sa fokusom na osećanja), ili putem nekih više strukturisanih pristupa/tehnika. Dok se ovo nekada zove “prepisivanje simptoma”, ono je više od toga, kada se radi kako bi trebalo. Ovo nije samo prilika da se negativna osećanja “ventiliraju” i za pravljenje planova za bavljenje određenim problemima, što oslobađa prostor za dobar san, nego je to takođe i prilika da se radi na ličnom narativu, samim tim što se gradi kontinuitet kroz razmišljanje o sebi. Buduća istraživanja o snovima mogu da se bave time da li takve intervencije smanjuju prisustvo negativnih osećanja u snovima.

Istraživanje takođe sugeriše da je praksa bavljenja snovima veoma važna, tokom terapije ili van terapije, što uključuje analizu snova. Ako se neprijatna osećanja potiskuju u snove, onda pažnja terapeuta mora biti usmerena na snove—ono što je Frojd nazivao “kraljevski put u nesvesno”. Ljudi koji ne mogu da pričaju o neprijatnim osećanjima na javi imaju možda mogućnost da rade sa njima na posredan način, putem analize snova. Praksa pune svesnosti, koja je već prepoznata po svom terapijskom potencijalu, može pogotovo da pomogne u bavljenju negativnim osećanjima na konstruktivan način, a to je ujedno i “protivotrov” i alternativa za potiskivanje i intruziju.

Ovo istraživanje ukazuje na povezanost mehanizama prevladavanja na javi, sna, kvaliteta sna i ličnog blagostanja. Ovo su elementi u širem pejzažu brige o sebi, koje reflektuju uslove našeg odnosa prema sebi. Mi takođe možemo da pomognemo jedni drugima u pronalaženju zdravijih rutina snevanja. Na primer, parovi mogu da se usaglase oko toga da se pripreme za spavanje, na način koji je optimalan za oboje, a samim tim da podsećaju jedno drugo na održavanje bolje higijene sna.

Za neke ljude može biti od koristi to da nauče kako da se odnose prema negativnim osećanjima direktno: ili putem toga da nauče kako da ne potiskuju osećanja, ili da nauče kako da se nose sa intruzivnim mislima. Za druge, negativna osećanja mogu biti povezana sa preplavljujućim osećanjima patnje i bola, uključujući i traumatska iskustva. Tražiti samo da se suprotstave njima bez dodatne pomoći može da bude kontraproduktivno i da vodi ka izbegavanju, bar u nekim okolnostima.

Razborito je razmotriti savet po kome je važno biti svestan negativnih osećanja koja mogu da nas progone noću i da spreče lični razvoj. Ako možemo da osećamo zahvalnost i saosećanje prema sebi, postaje mnogo lakše da uđemo u dijalog sa onim delovima sebe koje smatramo nepoželjnim. Ako pristupimo “negativnim” emocijama iz pozitivne perspektive, možemo da izbegnemo grešku gledanja na emocionalna iskustva kroz crno-bela sočiva “ili-ili” i da pronađemo ravnotežu putem rada na emocijama.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/blog/experimentations/201801/how-suppressed-emotions-enter-our-dreams-and-affect-health

Advertisements

One thought on “Kako potisnuta osećanja ulaze u naše snove i utiču na zdravlje

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s