Kako posmatrati psihološki film sopstvenog uma

Kako kultivisati smirenost, spokoj i mudrost u odnosu na sopstveni um?

Ovo je verovatno pitanje koje je mučilo generacije ljudi hiljadama godina. Kada smo zauzeti svakodnevnim životom, lako je ne videti šta se dešava u našem umu, jer smo suviše zauzeti poslom, odnosima, roditeljstvom, socijalizacijom, hobijima, čišćenjem kuće, ili jednostavno rešavanjem različitih problema koje život konstantno donosi. Iako to često ne primećujemo, svi ti poduhvati zapravo “isisavaju” našu mentalnu energiju, što konačno utiče na naš um. Ako ne obratimo pažnju na ovaj proces, možemo završiti tako što uđemo u sagorevanje, iscrpljenost, konfuziju i nađemo se pod visokim intezitetom stresa—a da ni ne znamo zašto je to tako.

Većina zna da je telu potreban odmor kako bi najbolje funkcionisalo. Ipak, ljudima je donekle strana ideja da je i umu potrebno vreme dubinske relaksacije i odmora, drugim rečima, da „napuni baterije“, kako bi efektivno radio. Kada kažemo odmor uma, ne mislimo na „blejanje“—na primer, zurenje u mobilni telefon, pregled socijalnih mreža, igranje kompjuterskih igara, ili gledanje TV-a. Takve aktivnosti mogu da budu dobrodošla pauza usred kućnih poslova ili radnih zadataka na poslu, ali one više daju lak izlaz, predstavljaju neku vrstu eskapizma, umesto da pružaju odmor koji osvežava.

Drugim rečima, ako se posle posla vratimo kući i momentalno „zavalimo na sofu“, istovremeno pregledajući šta ima novo na socijalnim mrežama, iako imamo percepciju da se odmaramo, ono što stvarno radimo je da dodatno zaokupljamo um i skrećemo pažnju različitim distrakcijama.

Osvežavajući odmor

Što se tiče našeg uma, osvežavajući odmor ne znači zamena jednog načina mentalnog naprezanja nekim drugim. To znači prestanak neprestane preokupiranosti nečim ili nekim, tako što uzmemo malo vremena da sedimo u tišini, kako bi se um centrirao i „napunio“. Neki ljudi su nevoljni da ovo urade jer im je neprijatno da sede u tišini ili da budu mirni, ili su prestavljeni idejom da „svašta može iskočiti iz uma“, ako malo ostanu sa njim i ako ga samo posmatraju.

Međutim, redovna praksa „sedenja sa svojim umom“, povezanosti sa samim sobom, kao i otvaranja prostora putem tehnika disanja za to, jeste jedna od najvažnijih stvari koje možemo da uradimo za sebe. Bez stvaranja takvog mentalnog prostora tišine i spokoja, veoma je lako izgubiti kompas oko toga šta je zaista važno u životu, pa tako postajemo robovi svakodnevnih stresora i sve više smo zbunjeni i izgubljeni.

Kada dozvolimo umu da se odmori, opusti, centrira, ovo iskustvo menja sve—menja našu perspektivu na život. Mi postajemo svesni konfuzije, neizvesnosti, nervozne energije koja postoji svuda oko nas, ali više nismo deo svega toga. Naš svet postaje sve veći i veći, ali i mnogo inspirativniji, nego što je to bio ranije. Mi možemo da vidimo sve oko sebe mnogo jasnije, ali dalje i dublje, a počinjemo da se krećemo kroz život sa više smirenosti, radoznalosti, svrhovitosti i samopouzdanja.

Osloboditi um

Dozvoljavajući umu da se konstantno vraća na mesto tišine, mira i spokoja, istovremeno nas čini jačim, punim energije, ali i uzemljenim. Međutim, ideja o tome da bi trebalo da imamo „miran um“ može da nas zavara, jer iako je moguće umiriti um, veoma je teško ga potpuno zaustaviti. U stvari, čak i kada spavamo, naš um je zauzet različitim mislima, idejama, sećanjima i drugim mentalnim procesima.

Naravno, misli i mentalni procesi funkcionišu drugačije u mirnom umu, sa više povezanosti a manje intenziteta, što doprinosi boljem uvidu o sebi, introspekciji i većoj centriranosti. Ipak, održavanje veoma mirnog uma zahteva niz uslova, koje nije uvek moguće ispuniti u svakodnevnom životu—pogotovo stvaranje mirnog tihog prostora i odvajanje vremena za meditaciju ili neku drugu praksu pune svesnosti (mindfulness).

Dakle, zajedno sa pravljenjem dnevnog rasporeda u kome „sedenje sa svojim umom“ u tišini ima svoje mesto, preporuka je i da svakodnevno pokušavamo da samo posmatramo um, gde god da se on kreće. Onda nam dnevne aktivnosti postaju učitelj, ili neka vrsta treninga, dok mi pokušavamo da održimo svesnost misli, emocija, impulsa, poriva, senzacija i drugih mentalnih procesa.

Psihološki film uma

Kada sarađujemo sa svojim umom, na ovaj način, to je kao da gledamo film u bioskopu. Ako je to akcioni film, sigurno ima svakakvih dešavanja na platnu ispred nas—mnogo pokreta, buke i uzbuđenja. Ali šta god da se dešava ispred nas, u bilo kom trenutku, mi ostajemo posmatrači onoga što se dešava, mirno sedeći u stolici. Možemo da pratimo film i da se uključimo u njega, ali takođe znamo da to što gledamo je snop svetlosti koji se projektuje na platno.

Na sličan način, mnogo različitih dešavanja se događa u umu, bilo da je to percepcija mirisa i ukusa, različite senzacije, ili emocije, misli, želje i ideje. Ako se odnosimo prema ovim mentalnim dešavanjima na sličan način—kao prema psihološkoj energiji koja se kreće po ekranu našeg uma—imamo slobodu da se uključimo u njih, ali da ne budemo određeni tim sadržajima ili previše vezani za njih.

Naravno, svi mi učimo da se na ovaj način odnosimo prema umu, za šta je potrebno iskustvo, upornost i strpljenje. Bez solidne osnove za ovaj način ophođenja, rizikujemo da budemo “usisani” u sopstveno psihološko funkcionisanje i percepciju, što nas sprečava da imamo svest o tome da zapravo gledamo psihološki film. Gubljenje svesnosti i “usisanost” u psihološki film će rezultirati gubitkom jasnoće i perspektive. Ovo će zauzvrat povećati verovatnoću da ponovo postanemo iscrpljeni, stresirani i zbunjeni.

Kada god osetimo da takav gubitak svesnosti može da se dogodi, trebalo bi da se fokusiramo na dah i vežbamo tehnike svesnog disanja, kao i da se vratimo “sedenju sa umom” u tišini. Onda, kada se budemo osećali spremno, i kada budemo ponovo centrirani, možemo da promenimo modalitet naše svesnosti i da posmatramo različite mentalne sadržaje/procese, nastavljajući sa svakodnevnim aktivnostima. Na taj način, učimo da radimo SA umom—uživajući u životu, ali ne zaboravljajući da gledamo psihološki film sopstvenog uma.

Prilagođeno sa:

https://www.psychologytoday.com/gb/blog/contemplative-psychology/202202/how-watch-the-psychological-movie-your-own-mind

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s