Za neke ljude, pešačenje ili plivanje može da bude podjednako dobro.

Ključne tačke:

• Ako bolujete od hroničnih stanja, poput anksioznosti i depresije, ili posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), meditacija može pogoršati vaše simptome.
• Tradicionalna meditacija, kao što su tiho sedenje i posmatranje sopstvenog uma, može da bude veoma izazovna, pogotovo kada je vaš unutrašnji svet u totalnom haosu.
• Razmotrite netradicionalne forme meditacije, kao što je taktilna i senzorna stimulacija, poput pešačenja, plivanja, uređivanja bašte ili slikanja.

Meditacija je predivan alat za jačanje introspekcije i samorefleksije. Ona često donosi mir. Ali, da li “radi posao” za svakoga?

Svakodnevna meditativna praksa danas pomaže mnogim ljudima širom sveta: redovnom praksom čistimo “mentalnu maglu”, umirujemo misli i emocije, jasnije ih vidimo, i lakše pronalazimo smisao i svrhu u svakodnevnom životu. To je nekada i jedna vrsta “duhovne teretane” koja potpomaže i kultiviše životnu silu.

Ali, šta meditacija donosi vama? Ovo može da zavisi od nekoliko faktora.

Postoje mnogi oblici meditacije: svaka aktivnost koja kultiviše mirno ispitivanje sebe i svog unutrašnjeg prostora, koristeći punu svesnost, može da se smatra meditacijom. U ovom članku, fokusiraćemo se na tradicionalnu meditativnu praksu, koja podrazumeva “tiho sedenje”, fokus na dah, i relaksaciju uma i tela.

Ko sve može da ima probleme sa meditacijom?

Ako patite od ovih hroničnih stanja, meditacija možda neće biti prava stvar za vas.

Intenzivna anksioznost: Iako pomaže mnogim ljudima koji se bore sa anksioznošću, meditacija u nekim slučajevima može i da odmaže. Anksioznost može da pretvori vaš unutrašnji svet u haos ispunjen intruzivnim mislima, opsesivnim mislima, ruminacijama, ili paranojom. Kada okrenete svoju pažnju ka unutra, ovo može imati za posledicu pojačavanje anksioznih tendencija i izuzetno neprijatnih osećanja.

Depresija: Ljudi koji se bore sa depresijom imaju tendenciju da se izoluju, da se povlače iz sveta, i provode previše vremena sami sa sobom. Meditacija može da produbi ovo stanje izolacije.

Trauma: Trauma može da izazove disocijaciju i panične napade. Kada je trauma okinuta, dolazi do fragmentacije psihe, a pokušaj da utihnete svoje misli, može da izgleda kao nepremostiv izazov.

Psihotična epizoda: Psihoza se definiše kao prekid ili “pukotina” u testu realnosti; ovo vodi ka nestabilnom i krhkom osećanju sopstva. Meditacija može dalje da pojača ovu “pukotinu” i da pojača distorzije u percepciji stvarnosti.

Aktivno stanje zavisnosti: Ako je neko zavisnik od neke supstance, veoma je teško da se posveti meditaciji ili bilo kakvom obliku terapijskog rada. Teško da će bilo šta biti učinkovito. Meditacija može da pojača poriv i misli o konzumaciji alkohola ili droga.

Kao što vidite, tradicionalne forme meditacije će verovatno usmeriti vašu svesnu pažnju ka vašem unutrašnjem prostoru i životu. Ako je vaš unutrašnji svet u rasulu, to može da incira borbu, to jest, unutrašnji konflikt, što može dalje pogoršati vaše simptome i tegobe.

Netradicionalni oblici meditacije

Ako vam tradicionalni oblici meditacije ne odgovaraju, razmotrite neke druge vrste praksi pune svesnosti, koje vam pomažu tako što više prebacujete svoju pažnju na “spoljašnje” aktivnosti. Meditacija koja naglašava taktilna i stimulativna senzorna iskustva može uticati na vas tako što će vas “izbaciti iz sebe” i samim tim, obezbediće malu pauzu u vašem stresu.

Na primer, čovek koji je bio jako traumatizovan u saobraćajnoj nesreći, može da posle te epizode razvije simptome posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Ma koliko puno meditirao, njemu meditacija ne pomaže. U stvari, izgleda da mu je pri svakom pokušaju meditacije, sve gore i gore. Naposletku, oseća se kao da je on promašaj.

Onda jednog dana, dok je sređivao svoju garažu, naleteo je na parče drveta. Izvadio je britvu i počeo je da ga oblikuje. Što se više fokusirao na drvo, to se smirenije osećao.

Obrada drveta je postala njegova meditacija. Na početku, pravio je male objekte za kućnu upotrebu, poput kašike i viljuške. Neka od svojih dela je poklanjao prijateljima i rođacima. Posle određenog vremena, upisao je kurs umetničke obrade drveta, i počeo da se ozbiljnije bavi ovim radom.

Tako što je razvijao svoju urođenu sposobnost i talenat za obradu drveta, on je otvorio prostor za više smirenosti u svom životu. To je usporilo njegov puls i metabolizam, rasčistilo njegov um, dalo mu jasan uvid i bistrinu u životu, kao i fokus na nešto drugo sem njegovog bola. Predmeti koje je napravio postali su simboli i svedočanstvo njegovog isceljenja.

Pronađite svoju vrstu meditacije

Razmislite o “tihim zadacima” u kojima uživate, posle kojih se osećate da ste “napunili baterije”, kada sa lakoćom možete da se fokusirate, i onda pokušajte da ih radite. Verovatno ste na dobrom putu da se osetite smirenije i više uzemljeno/ukorenjeno. To može biti pešačenje u prirodi, šetnja, pecanje, plivanje, surfing, slikanje, kuvanje, vežbanje, pisanje, rastezanje, crtanje, pisanje ili baštovanstvo. Može bukvalno biti bilo šta.

Biće potrebno nešto vremena i upornosti, ali i eksperimentacije, da biste otkrili to što je pravi oblik vaše meditativne prakse. Uživajte u ovoj avanturi i zapamtite: meditacija ne mora da bude samo smirujuća—ona ima moć da poboljša sve oblasti vašeg života.

Prilagođeno sa: https://www.psychologytoday.com/intl/blog/when-kids-call-the-shots/202212/why-meditation-doesn-t-work-everyone