Neželjene misli? Nemojte pokušavati da ih potisnete

Svi mi to radimo. Kada se naš um nađe u stresnoj situaciji, posegnemo za cigaretom, ili imamo fantazije koje ne bismo smeli da imamo, mi momentalno pokušavamo da sklonimo te misli na stranu. Počinjemo sa nasumičnim razgovorima sa osobom koja sedi do nas, koncentrišemo se na radni zadatak, ili stavimo kažiprst na uši i pevamo: “La, la, la, ne čujem te!”

Razmislite o svakoj pesmi koju ste čuli na radiju. Koliko njih počinje ili se završava sa rečima: “Ne mogu da te istisnem iz uma”? Ljudski um je programiran da bude opsednut—sklonost ka negativnom mišljenju nas tera da brinemo i da smo uplašeni. I pored naših hrabrih pokušaja da promenimo naše misli, one nas prate dok se tuširamo ili idemo na posao.

Neukrotive misli

Vreme je da prihvatite dobre/loše misli: potiskivanje misli ne funkcioniše. Što se više trudite da eliminišete nešto iz svog uma, to će vas verovatnije te misli još više “uhoditi”.

Gordan Logan i Carol Barber su 1943. godine objavili članak u Bulletin of the Psychosomatic Society, u kome su opisali eksperiment u kome su stop-signal procedura dovoljno osetljiva da detektuje prisustvo inhibiranih misli. Rezultati su pokazali da stop-signal može da “uhvati” inhibirane misli, čak i kada je osoba uronjena u složene zadatke.

psihoterapija, psihoterapija online, online psihoterapija, anksioznost, depresija, savetovanje, psihologija, psiholog, mentalno zdravlje

Istraživanje o belim medvedima

Najpoznatije istraživanje o potiskivanju misli je ono koje je sproveo Daniel Wegner godine 1987, a koje je objavljeno u časopisu Journal of Personality & Social Psychology. Wegner, koji je bio socijalni psiholog, želeo je da testira jedan citat iz romana Dostojevskog, koji je rekao: “Pokušajte da zadate sebi sledeći zadatak: nemojte da mislite o polarnim medvedima, i videćete da će ta prokleta stvar iznova i iznova izranjati u vašoj glavi svakog minuta”.

Wegner je sproveo eksperiment gde je pitao učesnike da verbalizuju svoj tok misli punih 5 minuta, pri čemu nisu smeli da misle o belim medvedima. Svaki put kada bi beli medved “iskočio” u njihovim mislima, morali su da pritisnu taster koji je bio povezan sa zvoncem. Koliko puta su učesnici zvonili? U proseku više od jednom u minuti. Dakle, dosta veliki broj medveda.

Onda su uradili istu vežbu, ali su bili zamoljeni da misle o belim medvedima. Interesantno, ona prva grupa koja nije trebalo da misli o belim medvedima, imala je mnogo više misli o belim medvedima od grupe koja nikada nije dobila takve instrukcije. Očigledno je da je sam čin potiskivanja misli u prvoj vežbi stimulisao mozak ljudi u prvoj grupi da misle o belim medvedima češće.

Strategije za neželjene misli

Wegner je na osnovu ove studije razvio teoriju “ironičnih procesa”, koja objašnjava zašto je toliko teško ukrotiti neželjene misli. On zaključuje da kada se trudimo da ne mislimo o nečemu, jedan deo našeg mozga sarađuje sa nama, dok drugi deo pokušava da te misli drži na razdaljini, a to ima kontra-efekat. Dok je prezentovao svoju teoriju, ljudi su ga pitali: “Šta nam je onda činiti?”

On je umesto odgovora razvio nekoliko strategija za “kroćenje” neželjenih misli:

  • Izaberite neku distrakciju i fokusirajte se na to. Ako vam je dato da mislite o dve stvari, vaša pažnja biće slomljena, i daće vašem mozgu malu pauzu od fokusiranja na neželjene misli. Na primer, mislite o belom medvedu i zebri u isto vreme, i posmatrajte šta će se dogoditi.
  • Odložite misli. Odredite vreme za “opsednutost mislima”, gde ćete dozvoliti sebi da mislite o zabranjenim mislima koliko god to želite. Teorijski, ovo oslobađa vreme i minute ostatak dana. Smatra se da je ova strategija od velike koristi za umerene i lake ruminacije, ali ne i ozbiljne ruminacije.
  • Nemojte da multitaskujete. Studije uporno pokazuju da  multitaskeri prave više grešaka. Međutim, Vagner je pokazao da multitasking takođe vodi ka više neželjenih misli. Njegova istraživanja su pokazala da pojačan mentalni pritisak mislima povećava količinu misli o smrti.
  • Mislite o tome. Kao što je prikazano u “odloži misao” strategiji, ovo je oblik terapije izloženosti, gde dozvoljavate sebi da se suočite sa strahovima u kontrolisanim uslovima. Prema Vagneru, kada dozvoljavate sebi slobodu da mislite neku misao, vaš mozak nema obavezu da stalno pokušava da je sklanja, i samim tim je ne “šalje” u svesni deo vaše ličnosti.
  • Meditacija i svesnost. Kada god je to moguće, ostanite prisutni u sadašnjem trenutku, povežite se sa vašim dahom, i pokušajte da smirite sebe. Ipak, nemojte da ljutite belog medveda tako što ćete “na silu” meditirati i pokušavati da budete više svesni.

Sledeći put kada beli medved ili neka druga neželjena misao vam “padne na pamet”, nemojte da se opirete. Pokušajte da osetite belo krzno pod svojim prstima, oštre kandže, ili posmatrajte kako se nespretno gega.

Prilagođeno sa: https://psychcentral.com/blog/unwanted-thoughts-dont-try-to-suppress-them/

One thought on “Neželjene misli? Nemojte pokušavati da ih potisnete

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s