Svi smo mi samokritični—ali za tinejdžere, samosvesnost je uvek u igri. Evo kako možete postati svesni emocija koje nas prate kada smo izloženi socijalnim mrežama.

Koliko dnevno proveravate vaš feed na Facebooku? Koliko puta kliknete na “refresh” u jednoj poseti sajtu? Naša potreba da budemo socijalni može da nam se “obije o glavu” kada su u pitanju socijalne mreže, kada slučajno aktiviramo um koji upoređuje i diskriminiše pojave, a koji može da bude izvor svekolike nesreće. Naravno, ovo se može desiti i offline—i dešava se. Ali teret ovog pritiska teži je online, sa svim tim savršenim slikama i tekstovima koji ih prate, fotografijama ljudi i njihovih života koje nas pozivaju da se poredimo sa njima, odnosno sa njihovim projekcijama sebe.

Za tinejdžere i adolescente, koji su predodređeni da budu samosvesni, neprestano poređenje, koje se nekada završavalo sa školskim zvonom koje označava kraj dana u školi, kada su deca mogla da odu kući i uživaju u samoći—sada je postalo non-stop. Socijalizovanje i socijalno poređenje počinje odmah ujutru i završava se kasno noću. Sasvim očekivano, psihološka istraživanja konzistentno pokazuju da socijalne mreže čine decu nesrećnom i narcisoidnom.

Sama zastupljenost socijalnih mreža, kao i njihova instant priroda, znači da čim se “nakačimo” na njih, mi pijemo sa protivpožarnog šmrka emocionalnih stimulusa. Možemo da budemo bilo gde na svetu i da čitamo postove prijatelja koji “okidaju” radost, ogorčenost, tugu, smeh, žalost, ljubomoru i još mnogo toga—sve to za nekoliko trenutaka. Niko od nas, odrasli i deca, nisu spremni da prime toliko stimulusa i emocionalnog sadržaja odjednom bez reagovanja.

Istraživanja su takođe pokazala da socijalne nagrade i kazne deluju isto online i offline. Ako neko je sa nama u pozitivnoj online komunikaciji, mi doživljavamo iste neurohemijske nagrade u našem mozgu kao kada bismo bili u interakciji uživo sa tom osobom. Kada mi (i naša deca) su odbačena ili ignorisana online, mi se osećamo isto odbačeno, kao da smo to doživeli uživo. Još interesantnije, osećaj emocionalnog napada aktivira isti deo mozga kao i fizički napad. Emocionalni napad je isto tako bolan, isto tako realan, kao i fizički bol, bilo da dolazi iz virtuelnog sveta ili ne.

Dakle: da li možemo da naučimo sebe i mlade ljude oko nas da pristupe socijalnim mrežama sa više svesnosti?

Svesnost socijalnih mreža

Da, socijalne mreže doprinose novoj eri stresa za adolescente (ali i odrasle). Ali, kada prihvatimo da je taj stres tu i da će ostati tu, mi možemo da ga posmatramo kao novu priliku za razvijanje konektivnosti i svesnosti—ako je iskoristimo. Puna svesnost i trezvenoumlje nam govore da postoji uvid koji se može pronaći u svemu što radimo, ako mu pristupimo iz perspektive svesti, a ovo uključuje i socijalne mreže.

Pokušajte da vežbate ove vežbe sa socijalnim mrežama, kako biste istražili koji su  to vaši omiljeni sajtovi za komunikaciju sa vašim nesvesnim:

1. Pronađite udoban položaj tela u kome ste budni. Opustite ramena, udahnite par puta, i unesite svesnost u vaše fizičko i emocionalno stanje u ovom trenutku.
2. Sada otvorite laptop, uključite kompjuter ili telefon.
3. Pre nego što otvorite vaš omiljeni sajt za socijalne mreže, razmotrite vaše namere i očekivanja. Dok se budete fokusirali na ikonice, pokušajte da osetite šta se dešava u telu i umu.
4. Zašto ste želeli da proverite ovaj sajt? Šta ste se nadali da ćete videti/nećete videti? Kako ćete odgovoriti na različite vrste novosti na koje naiđete? Dok proveravate socijalne mreže, da li ste zainteresovani za povezanost ili nepovezanost/distrakciju?
5. Zatvorite oči i fokusirajte se na vaše emocionalno stanje u toku tri udaha i izdaha, pre nego što se upustite dalje.
6. Otvorivši oči sada, pogledajte prvi status update ili fotografiju, a onda sedite i zatvorite oči ponovo.
7. Prepoznajte svoj odgovor—svoju emociju. Da li je to uzbuđenje? Dosada? Ljubomora? Kajanje? Strah? Kako doživljavate ove emocije u telu i umu? Gde je tu neizdrživo osećanje da morate da delate—da nastavite sa čitanjem, da odgovorite, da podelite svoje slike ili sadržaje, ili nešto drugo?
8. Sačekajte još jedan udah ili dva da bi senzacije i osećanja izbledela, ili se fokusirajte na dah, telo, ili zvuke u okruženju.
9. Pokušajte ovu vežbu sa jednim update-om na socijalnim mrežama, ili na tri ili pet minuta, u zavisnosti od vašeg vremena i prakse.

Prepoznavanje toga kako se osećate tokom (i posle) upotrebe socijalnim mreža, može da vam pomogne da otkrijete kako da ih upotrebljavate sa više svesnosti i trezvenosti. Kako postajete svesniji svojih emocija dok ste na socijalnim mrežama, bićete u stanju da donosite bolje odluke o tome koliko često bi trebalo da posećujete te sajtove.

Takođe, imajte na umu da je nauka o socijalnim mrežama mnogo složenija nego što to mislimo. Na primer, istraživanje je pokazalo da što više gledamo tuđe priče koje su pažljivo smišljene i pripremljene na socijalnim mrežama, to se gore osećamo. Ali, suprotno je takođe tačno: ako gledamo ponovo naše update-ove, mi često uviđamo sve više pozitivne aspekte naših života, i često se osećamo bolje. Tako, pokušajte da s vremena na vreme pogledate i svoje update-ove, dok gledate tuđe.

Tehnologija nas ne definiše, uprkos neprestanih pokušaja socijalnih mreža da nas uglave u kategorije, pojednostave i redukuju na seriju lajkova i interesa. Istraživanje kako tehnologija utiče na nas, kao i promena našeg odnosa prema tehnologiji, otvara vrata da učimo mlađe na sopstvenom primeru, kao i da praktikujemo nove načine kako tehnologija može da pomogne u pozitivnoj izgradnji zajednice, društva i ličnog blagostanja.

Prilagođeno sa: https://www.mindful.org/before-you-scroll-try-this-social-media-practice/